M’Cheyne Bible Reading Plan

Давидова последња упутства Соломону

2 Када се приближило време да Давид умре, он заповеди свом сину Соломону:

² »Ускоро ћу умрети«, рече. »Буди јак и покажи се човек. ³ Извршавај дужност коју ти је ГОСПОД, твој Бог, одредио: да чиниш оно што он тражи и држиш се његових уредби и заповести, законâ и прописâ, као што је записано у Мојсијевом закону. Тада ћеш бити успешан куд год будеш ишао и у свему што будеш чинио, ⁴ и ГОСПОД ће испунити своје обећање мени: ‚Ако твоји потомци буду пазили како живе и верно, свим својим срцем и душом, чинили оно што тражим, увек ће један од њих седети на Израеловом престолу.‘

⁵ »И сâм знаш шта ми је учинио Јоав син Церујин – шта је учинио са двојицом главних заповедника Израелове војске, Авнером сином Неровим и Амасом сином Јетеровим. Убио их је и пролио њихову крв у миру као да је рат и том крвљу је умазао појас око свога струка и сандале на својим ногама. ⁶ Поступи с њим према својој мудрости, али не дај да му седа глава оде у Шеол у миру.

⁷ »Милостиво поступи са синовима Барзилаја Гилађанина: нека буду међу онима који једу за твојом трпезом, јер су стали уз мене када сам бежао пред твојим братом Авесаломом.

⁸ »Код тебе је и Шими син Герин, Венијаминовац из Бахурима, који ме је тешким клетвама проклињао онога дана када сам ишао у Маханајим. Када ми је изашао у сусрет на реци Јордан, заклео сам му се ГОСПОДОМ: ‚Нећу те погубити мачем.‘ ⁹ Али ти га не сматрај недужним. Мудар си човек – знаћеш шта ти је чинити с њим да му седу главу крваву спустиш у Шеол.«

Давидова смрт

¹⁰ Потом Давид умре, па га сахранише у Давидовом граду. ¹¹ Над Израелом је владао четрдесет година – седам година у Хеврону и тридесет три године у Јерусалиму.

Адонијина смрт

¹² Соломон седе на престо свога оца Давида и његова царска власт се веома учврсти.

¹³ Адонија, Хагитин син, оде Витсавеји, Соломоновој мајци, која га упита: »Долазиш ли у миру?«

»Да, у миру«, одговори он, ¹⁴ па рече: »Имам нешто да ти кажем.«

»Говори«, одврати она.

¹⁵ »Као што знаш«, рече он, »царство је било моје и сав Израел је на мене гледао као на свог цара. Али царство ми је измакло и отишло мом брату јер му је дошло од ГОСПОДА. ¹⁶ Сада имам нешто да те замолим. Немој да ме одбијеш.«

»Настави«, рече му она.

¹⁷ »Молим те да кажеш цару Соломону«, настави он, »јер тебе неће одбити, да ми Шунемку Авишаг дâ за жену.«

¹⁸ »Добро«, одврати Витсавеја. »Разговараћу с царем у твоје име.«

¹⁹ Када је Витсавеја отишла цару Соломону да с њим разговара у Адонијино име, цар устаде и пође јој у сусрет, поклони јој се, па седе на свој престо. Нареди да се донесе престо за цареву мајку, па му она седе с десне стране.

²⁰ »Имам једну ситницу да те замолим«, рече она. »Немој да ме одбијеш.«

»Говори, мајко«, одврати цар. »Нећу те одбити.«

²¹ Она рече: »Нека се Шунемка Авишаг дâ за жену твом брату Адонији.«

²² Цар Соломон одговори мајци: »Зашто тражиш Шунемку Авишаг за Адонију? Могла би тако за њега да тражиш и царство, јер ми је старији брат – да, за њега и за свештеника Авиатара и за Јоава сина Церујиног!«

²³ Онда се цар Соломон закле ГОСПОДОМ: »Нека ме Бог најстроже казни ако Адонија својим животом не плати због ове молбе! ²⁴ Тако ми ГОСПОДА живога, који ме је чврсто посадио на престо мога оца Давида и дао ми владарску кућу као што је обећао, Адонија ће још данас бити погубљен!«

²⁵ Потом цар Соломон посла Бенају сина Јехојадиног, који се обори на Адонију и он умре.

Авиатар отеран у изгнанство и Јоавова смрт

²⁶ Цар рече свештенику Авиатару: »Врати се на своја поља у Анатоту. Заслужио си да умреш, али нећу те данас погубити, јер си носио Ковчег Господа ГОСПОДА пред мојим оцем Давидом и с мојим оцем делио све недаће.«

²⁷ Тако Соломон искључи Авиатара из ГОСПОДЊЕГ свештенства, испунивши оно што је ГОСПОД у Шилу рекао о Елијевој породици^[a].

²⁸ Када је ова вест стигла до Јоава, који је сковао заверу са Адонијом, иако не и са Авесаломом, он побеже у Шатор ГОСПОДЊИ и ухвати се за рогове жртвеника. ²⁹ Цару Соломону јавише да је Јоав побегао у Шатор ГОСПОДЊИ и да је крај жртвеника, па он посла Бенају сина Јехојадиног, рекавши му: »Иди и убиј га.«

³⁰ Бенаја уђе у Шатор ГОСПОДЊИ и рече Јоаву: »Цар каже: ‚Изађи!‘«

Али он одговори: »Не, умрећу овде.«

Бенаја јави цару: »Јоав ми је одговорио тако и тако.«

³¹ Тада цар заповеди Бенаји: »Учини као што каже. Убиј га и сахрани. Тако ћеш са мене и са породице мога оца скинути кривицу због недужне крви коју је Јоав пролио. ³² ГОСПОД ће му узвратити за проливену крв, јер је без знања мога оца Давида напао два човека боља и праведнија од себе и убио их мачем: Авнера сина Неровог, главног заповедника Израелове војске, и Амасу сина Јетеровог, главног заповедника Јудине војске. ³³ Нека кривица за проливање њихове крви падне на главу Јоава и његових потомака довека. А на Давиду и његовим потомцима, његовој владарској кући и престолу, нека довека буде мир ГОСПОДЊИ.«

³⁴ Тако Бенаја син Јехојадин оде, обори се на Јоава и уби га, па га сахранише у његовој кући у пустињи. ³⁵ Цар постави Бенају сина Јехојадиног да заповеда војском место Јоава, а на Авиатарово место постави свештеника Садока.

Шимијева смрт

³⁶ Цар посла по Шимија и рече му: »Сагради себи кућу у Јерусалиму, па живи у њој и немој никуда да идеш одатле. ³⁷ Онога дана када изађеш и пређеш преко долине Кидрон, буди сигуран да ћеш умрети. Сам ћеш бити крив за своју смрт.«

³⁸ Шими одговори цару: »Добро кажеш. Ја, твој слуга, учинићу како ми кажеш, мој господару царе.«

Тако је Шими дуго живео у Јерусалиму.

³⁹ Али после три године, двојица Шимијевих робова одбегоше Ахишу сину Маахином, цару Гата, па Шимију јавише: »Твоји робови су у Гату.«

⁴⁰ На то се Шими спреми, оседла свог магарца и оде Ахишу у Гат да потражи своје робове. Тако је Шими ишао у Гат и оданде вратио своје робове.

⁴¹ Када су Соломону јавили да је Шими ишао из Јерусалима у Гат и да се вратио, ⁴² цар га позва и рече му: »Зар те нисам заклео ГОСПОДОМ и упозорио те: ‚Онога дана када изађеш да било куда пођеш, буди сигуран да ћеш умрети‘? Тада си ми рекао: ‚Добро кажеш. Послушаћу.‘ ⁴³ Зашто се онда ниси држао заклетве ГОСПОДУ и заповести коју сам ти дао?«

⁴⁴ Цар још рече Шимију: »Ти добро знаш све зло које си учинио мом оцу Давиду. ГОСПОД ће ти вратити за твоја злодела. ⁴⁵ А цар Соломон биће благословен и Давидов престо остаће чврст пред ГОСПОДОМ довека.«

⁴⁶ Тада цар издаде наредбу Бенаји сину Јехојадином, који изађе и обори се на Шимија и он умре.

Тако се царска власт учврстила у Соломоновим рукама.

Чинимо добро свима

6 Браћо, ако неко и буде затечен у неком преступу, ви који сте духовни исправите га у духу кроткости. Само, чувај се, да и ти не паднеш у искушење. ² Носите бремена један другога и тако ћете испунити Христов закон. ³ Јер, ако неко мисли да је нешто – а није ништа – самог себе заварава. ⁴ Свако треба сâм да испита своје дело. Тада ће моћи да се поноси самим собом, не поредећи се са другим, ⁵ јер свако треба да носи свој терет.

⁶ Онај кога уче Речи треба сва своја добра да подели са својим учитељем.

⁷ Не заваравајте се: Бог се не да исмевати. Јер, што год човек сеје, то ће и жњети. ⁸ Ко сеје у своје тело, из тела ће жњети распадљивост. А ко сеје у Духа, из Духа ће жњети вечни живот. ⁹ Не посустајмо чинећи добро, јер ћемо, ако не клонемо, жњети у право време. ¹⁰ Стога, дакле, док имамо прилику, чинимо добро свима, а пре свега браћи по вери^[a].

Не обрезање, него ново створење

¹¹ Гледајте коликим вам словима, својом руком, пишем.

¹² Они који хоће да се праве важни телом терају вас да се обрежете, али само зато да не би били прогањани због Христовог крста. ¹³ Па ни сами они који се обрезују не покоравају се Закону, а ипак хоће да се ви обрежете, да би се хвалили вашим телом. ¹⁴ А ја не дај Боже да се ичим хвалим осим крстом нашега Господа Исуса Христа, кроз кога је свет распет мени, а ја свету. ¹⁵ Јер, ни обрезање ни необрезање није ништа, него ново створење. ¹⁶ Мир и милосрђе свима који се држе овог правила и Божијем Израелу.

¹⁷ Убудуће нека ми нико не досађује, јер ја на свом телу носим Исусове белеге.

¹⁸ Милост нашега Господа Исуса Христа с вашим духом, браћо. Амин.

Језекиљ постављен за осматрача

(Јез 3,16-21)

33 Дође ми реч ГОСПОДЊА: ² »Сине човечији, реци својим сународницима: ‚Када доведем мач на неку земљу, а народ те земље изабере једнога од својих људи и постави га за свога осматрача, ³ и он види мач где долази на земљу, па дуне у овнујски рог да упозори народ, ⁴ тада, ко чује рог а оглуши се на опомену, и мач дође и узме му живот, сам ће бити крив за своју смрт. ⁵ Зато што је чуо звук трубе а није примио опомену, сам ће бити крив за своју смрт. Да се није оглушио на опомену, спасао би се. ⁶ Али, ако осматрач види мач где долази, а не дуне у овнујски рог да опомене народ и мач дође и узме живот некоме међу народом, тај ће погинути због свога греха, али ја ћу осматрача сматрати одговорним за његову смрт.‘

⁷ »Сине човечији, тебе сам поставио за осматрача израелском народу. Зато слушај моју реч и преноси им опомене од мене. ⁸ Када кажем опакоме: ‚Опаки, умрећеш‘, а ти не проговориш да га одвратиш од његовог начина живота, он ће умрети због свога греха, али ја ћу тебе сматрати одговорним за његову смрт. ⁹ Али, ако опоменеш опакога да се одврати од свога начина живота, а он то не учини, умреће због свога греха, а ти ћеш се спасти.

¹⁰ »Сине човечији, реци израелском народу: ‚Ви овако говорите: »Наши преступи и греси нас притискају и због њих ископнесмо. Па како онда можемо да живимо?«‘ ¹¹ Реци им: ‚Тако ми живота, говори Господ ГОСПОД, није ми мила смрт опаких, него ми је мило да се одврате од свога начина живота и да живе. Одвратите се! Одвратите се од свога злог начина живота! Зашто да умрете, израелски народе?‘ ¹² Зато, сине човечији, реци својим сународницима: ‚Праведност неће спасти праведника када учини преступ, а опакост неће опакога навести да падне када се одврати од ње. Праведник, ако згреши, неће остати у животу због своје раније праведности.‘

¹³ »Ако кажем праведнику да ће живети, а он, уздајући се у своју праведност, почини зло, неће му се рачунати ниједно праведно дело које је учинио – умреће због зла које је починио. ¹⁴ А ако кажем опакоме: ‚Умрећеш‘, и он се тада одврати од свога греха и почне да чини оно што је право и праведно – ¹⁵ ако врати оно што је узео као залог за позајмицу и плати оно што је опљачкао, ако живи по уредбама које доносе живот и не чини зло – живеће, неће умрети. ¹⁶ Неће му се рачунати за зло ниједан грех који је починио. Чинио је оно што је право и праведно, и живеће.

¹⁷ »А твоји сународници говоре: ‚То што Господ чини није правично.‘ Није правично то што они чине! ¹⁸ Ако се праведан човек одврати од своје праведности и почини зло, умреће због тога. ¹⁹ А ако се опаки одврати од своје опакости и чини оно што је право и праведно, због тога ће живети. ²⁰ А ви говорите: ‚То што Господ чини није правично.‘ Али ја ћу, израелски народе, судити сваком од вас према ономе што чини.«

Објашњење пада Јерусалима

²¹ Петога дана десетог месеца дванаесте године нашег изгнанства, дође ми један бегунац из Јерусалима и рече: »Град је пао!«

²² А вече пре него што ће тај човек доћи, рука ГОСПОДЊА била је на мени и он ми је отворио уста пре него што је човек дошао мени следећег јутра. Тако су ми се уста отворила и више нисам био нем.

²³ Дође ми реч ГОСПОДЊА: ²⁴ »Сине човечији, они који живе у оним развалинама у земљи Израеловој говоре: ‚Авраам је био само један, а ипак је добио у посед целу земљу. А нас је много – значи земља је дата нама у посед.‘ ²⁵ Зато им реци: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Једете месо у ком још има крви, славите идоле^[a] и проливате крв – па зар треба да поседујете земљу? ²⁶ Ослањате се на свој мач, чините гнусобе и сваки од вас обешчашћује жену свога ближњега – па зар треба да поседујете земљу?‘

²⁷ »Реци им: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Тако ми живота, они који су остали у развалинама, пашће од мача, оне који су на отвореном, даћу дивљим животињама да их прождру, а они у високим утврђењима и пећинама умреће од помора. ²⁸ Учинићу од земље голу пустош. Доћи ће крај снази којом се дичила, а горе Израелове ће опустети, па нико више неће преко њих прелазити. ²⁹ Тада ће знати да сам ја ГОСПОД, када од земље учиним голу пустош због свих гнусоба које су чинили.‘

³⁰ »А о теби, сине човечији, твоји сународници причају међу собом уза зидове и на кућним вратима, говорећи један другом: ‚Дођи да чујеш реч која долази од ГОСПОДА.‘ ³¹ Мој народ ти долази, као што обично чини, и седа пред тебе да слуша твоје речи, али их не извршава. Похотне речи су им на уснама, а срце им жуди за непоштеним добитком. ³² Ти си за њих као неко ко умилним гласом пева љубавне песме и лепо свира, јер они слушају твоје речи, али их не извршавају.

³³ »Али, када се све ово обистини – а обистиниће се – тада ће знати да је међу њима био пророк.«

Хоровођи. На гититу. Асафов.

Псалам Асафов.