M’Cheyne Bible Reading Plan
Давид поново код Филистејаца
27 Давид помисли: »Ипак ћу једног од ових дана погинути од Саулове руке. Најбоље је да побегнем у земљу Филистејаца. Тако ће Саул престати да ме тражи по Израелу и ја ћу му измаћи из руку.«
2 Тако он и оних шест стотина људи одоше Ахишу сину Маоховом, цару Гата. 3 Давид и његови људи настанише се код Ахиша у Гату, сваки са својом породицом, а Давид са својим двема женама, Ахиноам из Јизреела и Авигајил из Кармела, Наваловом удовицом. 4 Када су Саулу јавили да је Давид побегао у Гат, он престаде да га тражи.
5 Давид рече Ахишу: »Ако сам нашао милост у твојим очима, дај ми место у неком од градова у унутрашњости, да могу тамо да живим. Зашто да ја, твој слуга, живим с тобом у царском граду?«
6 Тако му тога дана Ахиш даде Циклаг, који од тада припада царевима Јуде. 7 Давид је у филистејској унутрашњости живео годину дана и четири месеца.
8 Давид и његови људи ишли су у пљачкашке походе против Гешураца, Гизријаца и Амалечана, народâ који су од давнина живели у земљи која се пружа од Шура све до Египта. 9 Када би Давид напао неки крај, не би остављао у животу ни мушкарца ни жену, а узимао би овце и говеда, магарце и камиле и одећу. Потом би се враћао Ахишу.
10 Када би га Ахиш упитао: »Где си данас био у пљачки?« Давид би одговорио: »У Јудином Негеву«, или: »У Јерахмееловом Негеву«, или: »У кенејском Негеву.«
11 Давид није остављао у животу ни мушкарца ни жену да би их довео у Гат, јер је мислио: »Могли би да нас поткажу говорећи: ‚Ево шта је учинио Давид.‘« Тако је чинио све време док је живео у филистејској унутрашњости.
12 Ахиш је веровао Давиду и говорио: »Толико је омражен међу својим народом Израелом да ће ми служити довека.«
О месу жртвованом идолима
8 Што се тиче меса жртвованог идолима, знамо да сви имамо знање. Али, знање надима охолошћу, а љубав изграђује. 2 Ако неко мисли да нешто зна, тај још не зна онако како би требало да зна. 3 Али, ако неко воли Бога, Бог га познаје.
4 Дакле, што се тиче једења меса жртвованог идолима, знамо да идол није ништа на свету и да нема Бога осим једнога. 5 Јер, чак и да има такозваних богова, било на небу или на земљи – као што и има много »богова« и много »господа« – 6 за нас постоји само један Бог Отац, од кога је све и за кога смо ми, и само један Господ, Исус Христос, кроз кога је све и ми кроз њега.
7 Али, немају сви то знање. Неки, наиме, још навикнути на идоле, једу месо као да је жртвовано идолима и тако каљају своју савест, јер је слаба. 8 А јело нас не приближава Богу. Нити шта губимо ако не једемо, нити шта добијамо ако једемо.
9 Само, пазите да ваша слобода не буде камен спотицања за слабе. 10 Јер, ако неко види тебе, који имаш знање, да једеш у идолском храму, зар га тиме – пошто му је савест слаба – нећеш охрабрити да једе месо жртвовано идолима? 11 Због твога знања, наиме, пропада твој слаби брат за кога је Христос умро. 12 Тако, грешећи против своје браће и повређујући њихову слабу савест, грешите против Христа. 13 Зато, ако јело саблажњава мога брата, никада више нећу јести месо, да свога брата не бих саблазнио.
Пророштво против гора Израелових
6 Дође ми реч ГОСПОДЊА: 2 »Сине човечији, окрени лице према горама Израеловим и пророкуј против њих. 3 Реци: ‚Горе Израелове, чујте реч Господа ГОСПОДА. Овако каже Господ ГОСПОД горама и брдима, клисурама и долинама: Ево, довешћу на вас мач и разорићу ваше узвишице. 4 Ваши жртвеници биће порушени и ваши кадиони жртвеници поразбијани, а ваше побијене бацићу пред ваше идоле. 5 Положићу мртва тела Израелаца пред њихове идоле и кости вам расејати око ваших жртвеника. 6 Где год живели, градови ће вам бити опустошени и ваше узвишице разорене, жртвеници ће вам опустети и бити разорени, ваши идоли биће разбијени и нестати, ваши кадиони жртвеници биће оборени – биће збрисано све што сте направили. 7 Ваш народ ће падати посечен међу вас, и ви ћете знати да сам ја ГОСПОД.
8 »‚Али неке ћу поштедети, јер неки од вас умаћи ће мачу када будете распршени по земљама и народима. 9 Тада ће ме се, међу народима којима буду одведени као сужњи, сетити они који умакну – како су ме жалостили својим прељубничким срцем, које се окренуло од мене, и очима, које су пожудно гледале за њиховим идолима. Гнушаће се самих себе због зла и свих гадости које су чинили. 10 И знаће да сам ја ГОСПОД: нисам упразно претио да ћу на њих свалити ту несрећу.
11 »‚Овако каже Господ ГОСПОД: Пљесни рукама, трупни ногама и повичи »Авај!« због свих злих и гнусних дела израелског народа, јер ће пасти од мача, глади и помора. 12 Ко буде далеко, умреће од помора, ко буде близу пашће од мача, а ко преживи и буде поштеђен, умреће од глади. Тако ћу искалити своју срџбу на њима. 13 И знаће да сам ја ГОСПОД када њихови побијени буду лежали међу идолима око њихових жртвеника, на сваком брду и на свим врховима гора, под сваким крошњатим дрветом и сваким лиснатим храстом – местима где су приносили пријатан мирис свим својим идолима. 14 Испружићу своју руку против њих и претворити им земљу у пустош, од пустиње до Дивле, где год живе. Тада ће знати да сам ја ГОСПОД.‘«
Хоровођи. Потомака Корејевих. Маскил.
1 Својим смо ушима чули, Боже,
наши су нам праоци причали
о делима која си учинио у њихово време,
у данима давним.
2 Својом руком си истерао незнабошце,
а наше праоце засадио;
народе си скршио, а њих раширио.
3 Нису својим мачем запосели земљу,
нити им је њихова рука донела победу,
него твоја десница, твоја рука
и светлост твога лица,
јер си их волео.
4 Ти си мој Цар и мој Бог,
који Јакову дајеш победе.
5 С тобом душмане потискујемо,
твојим Именом газимо
оне што се на нас дижу.
6 Јер, не уздам се у свој лук,
нити ми мој мач доноси победу,
7 него нам ти победу над душманима доносиш,
ти руглу извргаваш оне који нас мрзе.
8 Богом се поваздан хвалимо
и довека ћемо твоје Име славити. Села
9 А сада нас ти одбаци и извргну срамоти
и више у бој не излазиш с нашим војскама.
10 Учинио си да узмакнемо пред душманином,
па нас опљачкаше они који нас мрзе.
11 Предао си нас као овце за клање
и раштркао нас међу незнабошце.
12 Свој народ си продао у бесцење
и по тој цени ниси много зарадио.
13 Учинио си нас руглом пред нашим суседима,
предметом подсмеха и поруге онима око нас.
14 Учинио си нас узречицом међу незнабошцима,
на нас народи с презиром главом одмахују.
15 Срамота је моја поваздан преда мном,
стид ми лице покрива
16 због граје онога који ме вређа и погрђује,
због непријатеља који би да се освети.
17 Све нас је то снашло,
али те нисмо заборавили
ни прекршили твој Савез.
18 Није нам се окренуло срце
ни ноге скренуле са твоје стазе,
19 а ти си нас смрвио међу тим шакалима
и сенком смрти нас покрио.
20 Ако смо Име свога Бога заборавили
или руке ширили ка туђем богу,
21 зар то Бог не би открио?
Јер, он зна тајне срца.
22 Ради тебе нас поваздан убијају,
сматрају нас овцама за клање.
23 Пробуди се, Господе! Зашто спаваш?
Прени се! Не одбаци нас заувек!
24 Зашто кријеш лице
и наш јад и потлаченост заборављаш?
25 Душа нам потону у прашину,
трбух нам се за земљу прилепио.
26 Устани и помози нам,
ради своје љубави нас избави.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International