M’Cheyne Bible Reading Plan

Давид помазан за цара

2 После тога Давид упита ГОСПОДА: »Да ли да одем горе у неки Јудин град?«

А ГОСПОД рече: »Иди.«

Давид упита: »Куда да идем?«

»У Хеврон«, одговори ГОСПОД.

² Тако Давид оде онамо са своје две жене, Ахиноам из Јизреела и Авигајил, удовицом Навала из Кармела. ³ Давид поведе са собом и људе који су били с њим и њихове породице, па се настанише у Хеврону и околним градовима. ⁴ Онда Јудеји дођоше у Хеврон и тамо помазаше Давида за цара над Јудиним племеном.

Када су Давиду рекли да су житељи Јавеш-Гилада сахранили Саула, ⁵ он им посла гласнике с поруком: »Благословио вас ГОСПОД што сте показали овакву љубав према свом господару Саулу тиме што сте га сахранили. ⁶ Нека сада ГОСПОД вама покаже своју љубав и верност, а и ја ћу вам узвратити добрим зато што сте то учинили. ⁷ Сада будите јаки и храбри, јер ваш господар Саул је мртав, а мене је Јудино племе помазало за свога цара.«

Давидова војска се сукобљава са Сауловом

⁸ У међувремену је Авнер син Неров, главни заповедник Саулове војске, узео Сауловог сина Иш-Бошета и одвео га преко у Маханајим, ⁹ па га поставио за цара над Гиладом, Ашуријем, Јизреелом, Ефремом, Венијамином и целим Израелом. ¹⁰ Иш-Бошет син Саулов имао је четрдесет година када је постао цар Израела и владао је две године. Али Јудино племе је подржавало Давида. ¹¹ Давид је у Хеврону владао над Јудиним племеном седам година и шест месеци.

¹² Авнер син Неров оде са слугама Иш-Бошета сина Сауловог из Маханајима у Гивон. ¹³ Јоав син Церујин и Давидове слуге изађоше им у сусрет код језерцета Гивона. Једни седоше с једне стране језерцета, а други с друге.

¹⁴ Тада Авнер предложи Јоаву: »Нека младићи устану и побију се прса у прса овде пред нама.«

»Добро«, одврати Јоав.

¹⁵ Онда одредише једнак број младића – дванаесторицу из Венијамина за Иш-Бошета сина Сауловог и дванаесторицу од Давидових слугу. ¹⁶ Сваки од њих зграби свог противника за главу и зари му бодеж у бок, па падоше заједно. Због тога се то место у Гивону зове Хелкат Хацурим^[a].

¹⁷ Тога дана се поведе жестока битка и Давидове слуге поразише Авнера и Израелце. ¹⁸ Тамо су била три Церујина сина: Јоав, Авишај и Асаел. Асаел је био брз као газела, ¹⁹ па он појури за Авнером, не скрећући ни лево ни десно док га је гонио.

²⁰ Авнер се осврну и упита: »Јеси ли то ти, Асаеле?«

»Јесам«, одговори он.

²¹ Тада му Авнер рече: »Скрени десно или лево. Ухвати неког младића, па њему отми оружје.«

Али Асаел не хтеде да престане да га гони.

²² Авнер поново опомену Асаела: »Престани да ме гониш! Што да те убијем? Како бих онда могао да изађем на очи твом брату Јоаву?«

²³ Асаел опет одби да прекине потеру, па му Авнер зари задњи крај свога копља у трбух. Копље Асаелу изађе на леђа и он паде и остаде на месту мртав. Ко год је наишао на место где је Асаел пао и умро, застао је.

²⁴ Али Јоав и Авишај наставише потеру за Авнером и у сутон стигоше до брда Аме близу Гије, на путу према гивонској пустињи.

²⁵ Тада се Венијаминовци окупише иза Авнера, саставише чету и заузеше положај на врху једног брда.

²⁶ Авнер довикну Јоаву: »Зар треба довека да нас прождире мач? Зар не схваташ да ће се ово горко завршити? Колико ћеш још чекати да наредиш својим људима да престану да гоне своју сабраћу?«

²⁷ »Тако ми Бога живога«, одврати Јоав, »да ниси проговорио, моји људи би наставили да гоне своју сабраћу до јутра.«

²⁸ Онда Јоав дуну у овнујски рог, и сва његова војска се заустави – више нису гонили Израел ни борили се.

²⁹ Авнер и његови људи су целу ту ноћ ишли кроз Араву. Прешли су преко реке Јордан, продужили кроз цео Битрон и стигли у Маханајим.

³⁰ Јоав се врати из потере за Авнером и окупи сву војску. Осим Асаела, недостајало је деветнаест Давидових војника. ³¹ Давидове слуге убиле су три стотине шездесет Венијаминоваца који су били с Авнером. ³² Асаела узеше, па га сахранише у гробници његовог оца у Витлејему. Потом су Јоав и његови војници ходали целу ноћ и стигли у Хеврон пред свитање.

Љубав

13 Ако људске и анђеоске језике говорим, а љубави немам, онда сам метал који одјекује и чинеле које звече. ² И ако имам дар пророковања, ако знам све тајне и све знање, и ако имам сву веру – тако да горе премештам – а љубави немам, ништа сам. ³ Ако сиромасима разделим све што имам и ако своје тело предам да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не користи.

⁴ Љубав је стрпљива, љубав је добра; она не завиди, не хвалише се, не прави се важна; ⁵ није непристојна, не тражи своје, није раздражљива, не памти зло; ⁶ не радује се неправди, а радује се истини; ⁷ све штити, све верује, свему се нада, све трпи.

⁸ Љубав никада не престаје. Пророковање? Престаће! Језици? Умукнуће! Знање? Нестаће! ⁹ Јер, ми делимично знамо и делимично пророкујемо, ¹⁰ а када дође оно што је савршено, нестаће оно делимично. ¹¹ Када сам био дете, говорио сам као дете, мислио као дете, расуђивао као дете, а када сам постао човек, одбацио сам оно детиње. ¹² Јер, сада гледамо као у огледалу, нејасно, а тада ћемо лицем у лице. Сада сазнајем делимично, а тада ћу спознати потпуно, као што сам и сâм спознат.

¹³ Сада остају вера, нада и љубав, то троје. А највећа међу њима је љубав.

Суд над Израеловим вођама

11 Тада ме Дух подиже и однесе до капије Дома ГОСПОДЊЕГ која гледа на исток. Тамо је, на улазу капије, било двадесет пет људи, међу којима видех Јаазанју сина Азуровог и Пелатју сина Бенајиног, поглаваре народа.

² ГОСПОД ми рече: »Сине човечији, ово су људи који снују зло и дају рђаве савете у овом граду. ³ Они говоре: ‚Није време да се граде куће. Овај град је лонац, а ми смо месо.‘ ⁴ Зато пророкуј против њих, пророкуј, сине човечији.«

⁵ Онда Дух ГОСПОДЊИ дође на мене и рече ми да кажем: »Овако каже ГОСПОД: Тако говорите, израелски народе, али ја знам шта вам је на памети. ⁶ Убили сте много народа у овом граду и улице му напунили мртвима. ⁷ Зато овако каже Господ ГОСПОД: Побијени, које сте побацали по граду, они су месо, а овај град је лонац. Али ја ћу вас истерати из њега. ⁸ Бојите се мача, и ја ћу мач довести на вас, говори Господ ГОСПОД. ⁹ Истераћу вас из града и предати у руке странцима и извршити своју казну над вама. ¹⁰ Падаћете од мача, а ја ћу вам судити на границама Израела. Тада ћете знати да сам ја ГОСПОД. ¹¹ Неће вам овај град бити лонац, нити ћете ви у њему бити месо. Судићу вам на границама Израела ¹² и тада ћете знати да сам ја ГОСПОД. Нисте живели по мојим уредбама ни извршавали моје законе, већ сте поступали по обичајима околних народа.«

¹³ И док сам ја тако пророковао, Пелатја син Бенајин паде мртав. На то ја падох ничице и повиках из свега гласа: »Авај, Господе ГОСПОДЕ, зар ћеш докраја затрти Остатак Израелов?«

¹⁴ Дође ми реч ГОСПОДЊА: ¹⁵ »Сине човечији, житељи Јерусалима су говорили за твоју браћу, твоје рођаке и сав израелски народ: ‚Далеко су од ГОСПОДА. Ова земља је нама дата у посед.‘«

Најава повратка Израелаца

¹⁶ »Зато реци: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Иако сам их послао далеко међу народе и расејао их по земљама, ипак ћу им, бар накратко, бити светилиште у земљама у које су отишли.‘

¹⁷ »Зато реци: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Сабраћу вас из народâ и вратити вас из земаља по којима сте расејани, и поново ћу вам дати земљу Израелову.‘ ¹⁸ Они ће се вратити у њу и уклонити из ње све одвратне ликове и гнусне идоле. ¹⁹ Даћу им ново срце и усадити у њих нов дух. Извадићу из њих камено срце и дати им срце од меса. ²⁰ Тада ће они живети по мојим уредбама и помно се држати мојих закона. Они ће бити мој народ, а ја ћу бити њихов Бог. ²¹ Али на главу оних чије је срце одано њиховим одвратним ликовима и гнусним идолима сручићу све оно што су чинили, говори Господ ГОСПОД.«

²² Тада херувими, с точковима крај њих, раширише крила, а Слава Бога Израеловог била је над њима. ²³ Слава ГОСПОДЊА диже се из града и стаде над гором источно од њега. ²⁴ Дух ме подиже и однесе до изгнаникâ у Вавилону у виђењу које је дао Дух Божији. Тада виђење које сам имао оде од мене, ²⁵ а ја изгнаницима испричах све што ми је ГОСПОД показао.

Псалам Асафов.