M’Cheyne Bible Reading Plan

Иш-Бошетова смрт

4 Када је Иш-Бошет син Саулов чуо да је Авнер погинуо у Хеврону, руке му клонуше од страха, а сав Израел се узнемири. ² Иш-Бошет је имао двојицу људи који су били вође пљачкашких дружина. Један се звао Баана, а други Рехав, а били су синови Римона Бееротејца из Венијаминовог племена. И Беерот се, наиме, сматра делом Венијамина, ³ јер су житељи Беерота побегли у Гитајим, па тамо и дан-данас живе као дошљаци.

⁴ Јонатан син Саулов имао је сина хромог у обе ноге, који се звао Мефивошет. Он је имао пет година када су из Јизреела стигле вести о Сауловој и Јонатановој погибији. Његова дадиља га је дигла у наручје и кренула да бежи, али како јој се силно журило, он јој је испао и обогаљио се.

⁵ Рехав и Баана, синови Римона Бееротејца, кренуше Иш-Бошетовој кући и стигоше до ње по највећој жези, док је Иш-Бошет био на подневном починку. ⁶ Они уђоше у кућу, претварајући се као да хоће да узму пшенице, па га убодоше у трбух и искрадоше се из куће. ⁷ У кућу су ушли док је он лежао на постељи у својој спаваћој соби, па су га уболи и убили. Онда су му одсекли главу и понели је, па су целу ноћ ишли кроз Араву.

⁸ Иш-Бошетову главу донеше цару Давиду у Хеврон, па му рекоше: »Ево главе Иш-Бошета, сина твог непријатеља Саула, који је хтео да ти одузме живот. Данас је ГОСПОД осветио мога господара цара на Саулу и његовом породу.«

⁹ Али Давид одговори Рехаву и његовом брату Баани, синовима Римона Бееротејца: »Тако ми ГОСПОДА живога, који ме је избавио из свих невоља, ¹⁰ када ми је један у Циклагу рекао: ‚Саул је мртав‘, мислећи да ми доноси радосну вест, ухватио сам га и погубио. Тако сам га наградио за његову вест. ¹¹ Колико ли ћу тек наградити зликовце који су убили недужног човека у његовој кући и на његовој постељи! Зар нећу од вас тражити да положите рачун за његову крв и зар вас нећу уклонити са земље?«

¹² Онда Давид издаде наређење својим слугама, и ови их убише. Одсекоше им шаке и стопала, а њихова мртва тела обесише крај језерца у Хеврону. А Иш-Бошетову главу узеше и сахранише у Авнеровој гробници у Хеврону.

Давид помазан за цара Израела

(1. Лет 11,1-3)

5 Сва израелска племена дођоше Давиду у Хеврон и рекоше: »Ми смо твоја крв^[a]. ² Раније, док нам је Саул био цар, ти си био тај који је предводио Израел у војним походима. ГОСПОД ти је рекао: ‚Ти ћеш бити пастир моме народу Израелу и бићеш владар над њим.‘«

³ Када су све старешине Израела дошле цару Давиду у Хеврон, он склопи с њима савез пред ГОСПОДОМ и они га помазаше за цара Израела. ⁴ Давид је имао тридесет година када је постао цар, а владао је четрдесет година. ⁵ У Хеврону је над Јудом владао седам година и шест месеци, а у Јерусалиму је тридесет три године владао над целим Израелом и Јудом.

Давид осваја Јерусалим

(1. Лет 11,4-9)

⁶ После тога цар и његови људи кренуше на Јерусалим, да нападну Јевусејце који су живели у земљи.

Јевусејци рекоше Давиду: »Нећеш ући овамо! Чак би те и слепи и хроми спречили!« Мислили су: »Немогуће је да Давид уђе овамо.«

⁷ Али Давид ипак освоји тврђаву Сион, то јест Давидов град.

⁸ Тога дана Давид рече: »Ко хоће да порази Јевусејце мора, пењући се кроз проров за воду, да дође до оних ‚слепих и хромих‘ који ме мрзе.«

Зато се каже: »Слепи и хроми неће ући у палату.«

⁹ Давид се настани у тврђави и назва је Давидов град. Затим поче да зида свуда уоколо, од Мила према унутра. ¹⁰ Давид је постајао све моћнији, јер је с њим био ГОСПОД, Бог над војскама.

¹¹ Хирам, цар Тира, посла Давиду гласнике, а с њима кедрова дебла, тесаре и зидаре, и они Давиду подигоше палату. ¹² Давид увиде да га је ГОСПОД учврстио као цара Израела и да је узвисио његово царство ради свога народа Израела.

¹³ Када је отишао из Хеврона, Давид у Јерусалиму узе себи још наложница и жена, па му се родило још синова и кћери. ¹⁴ Ово су имена деце која су му се тамо родила: Шамуа, Шовав, Натан, Соломон, ¹⁵ Јивхар, Елишуа, Нефег, Јафија, ¹⁶ Елишама, Елјада и Елифелет.

Сукоб с Филистејцима

(1. Лет 14,8-17)

¹⁷ Чувши да је Давид помазан за цара Израела, Филистејци кренуше са свом својом војском да га траже. Али Давид сазна за то и оде у своје скровиште, ¹⁸ а Филистејци дођоше и разместише се по долини Рефаим.

¹⁹ Давид упита ГОСПОДА: »Да ли да нападнем Филистејце? Хоћеш ли ми их предати у руке?«

А ГОСПОД му одговори: »Нападни, јер ћу ти их сигурно предати у руке.«

²⁰ Тако Давид оде до Ваал-Перацима и тамо порази Филистејце.

Он рече: »Као што вода проваљује, тако је ГОСПОД преда мном провалио међу моје непријатеље.«

Стога то место назваше Ваал Перацим^[b].

²¹ Филистејци су тамо оставили своје идоле, па их Давид и његови људи однеше.

²² Филистејци и други пут дођоше и разместише се по долини Рефаим, ²³ па Давид опет упита ГОСПОДА.

ГОСПОД му одговори: »Не иди право пред њих, него им зађи за леђа и нападни их код балсамовог дрвећа. ²⁴ Чим зачујеш топот корака у вршкама балсамовог дрвећа, сместа крени у напад, јер ће то значити да је ГОСПОД кренуо пред тобом да удари на филистејску војску.«

²⁵ Давид учини као што му је ГОСПОД заповедио, па је убијао Филистејце од Геве до Газера.

Христово васкрсење

15 Подсећам вас, браћо, на еванђеље које сам вам објавио, које сте и примили, у коме и стојите, ² којим се и спасавате ако се чврсто држите Речи коју сам вам објавио, осим ако нисте узалуд поверовали.

³ Пре свега, предао сам вам оно што сам и примио: да је Христос умро за наше грехе у складу са Писмима, ⁴ да је сахрањен, да је васкрсао трећег дана у складу са Писмима, ⁵ и да се показао Кифи^[a], па Дванаесторици. ⁶ Затим се показао браћи, којих је било више од пет стотина одједном – већина их је још жива, а неки су умрли^[b]. ⁷ Затим се показао Јакову, па свим апостолима. ⁸ А после свих, показао се и мени, као недоношчету.

⁹ Ја сам, наиме, најмањи од апостола, недостојан да се зовем апостол, зато што сам прогонио Божију цркву. ¹⁰ Али, Божијом милошћу сам оно што јесам и његова милост према мени није била узалудна. Напротив, ја сам се трудио више од свих њих – али не ја, него Божија милост са мном. ¹¹ Био то, дакле, ја или они: то проповедамо и у то сте поверовали.

Васкрсење мртвих

¹² Ако се проповеда да је Христос васкрсао из мртвих, како то да неки међу вама говоре да нема васкрсења мртвих? ¹³ Ако нема васкрсења мртвих, ни Христос није васкрсао. ¹⁴ Ако Христос није васкрсао, узалудно је наше проповедање, узалудна је и ваша вера. ¹⁵ Уз то, показујемо се и као лажни Божији сведоци, зато што смо сведочили против Бога да је васкрсао Христа, кога он није васкрсао ако заиста мртви не васкрсавају. ¹⁶ Јер, ако мртви не васкрсавају, ни Христос није васкрсао. ¹⁷ А ако Христос није васкрсао, ваша вера је узалудна – још сте у својим гресима. ¹⁸ Онда пропадоше и они који су умрли у Христу. ¹⁹ Ако се само у овом животу уздамо у Христа, најбеднији смо од свих људи.

²⁰ Али, Христос јесте васкрсао из мртвих, као првенац оних који су умрли. ²¹ Јер, пошто је смрт дошла преко човека, и васкрсење мртвих је дошло преко човека. ²² Као што у Адаму сви умиру, тако ће у Христу сви оживети. ²³ Али, свако по свом реду: као првенац Христос, затим, када он дође, они који су Христови. ²⁴ Потом долази крај, када он преда Царство Богу Оцу пошто уништи свако поглаварство, сваку власт и силу. ²⁵ Он, наиме, треба да влада све док све непријатеље не подложи под своје ноге. ²⁶ А последњи непријатељ који ће бити уништен је смрт. ²⁷ Јер, »све је потчинио под његове ноге«^(A). А када каже: »све је потчинио«, јасно је да је потчињено све осим Онога који му је све потчинио. ²⁸ А када му све буде потчињено, онда ће се и сâм Син потчинити Ономе који му је све потчинио, да Бог буде све у свему.

²⁹ Уосталом, шта раде они који се крштавају за мртве? Ако мртви уопште не васкрсавају, зашто се крштавају за њих? ³⁰ Зашто се и ми сваки час излажемо опасности? ³¹ Сваког дана умирем, браћо, тако ми поноса на вас који имам у Христу Исусу, нашем Господу. ³² Ако сам се само као човек борио са зверима у Ефесу, шта ми то користи? Ако мртви не васкрсавају, »једимо и пијмо, јер сутра ћемо умрети«.^(B)

³³ Не заваравајте се: »Рђаво друштво квари добре навике.« ³⁴ Честито се отрезните и не грешите, јер неки не познају Бога – на вашу срамоту говорим.

Начин васкрсења

³⁵ Али, неко ће упитати: »Како васкрсавају мртви?« и: »Какво ће тело имати?« ³⁶ Безумниче! Оно што ти сејеш, не оживљава ако не умре. ³⁷ И то што сејеш, не сејеш тело које ће бити, већ голо зрно, рецимо пшенице или нечег другог, ³⁸ а Бог му даје тело какво хоће, и то сваком семену његово тело. ³⁹ Није свако тело исто. Него, друго је људско, а друго животињско тело, друго је птичје тело, а друго рибље. ⁴⁰ Има небеских тела и земаљских тела, али сјај небеских тела је другачији од сјаја земаљских. ⁴¹ Друго је сјај сунца, друго сјај месеца, а друго сјај звезда. А и звезда се од звезде разликује по сјају. ⁴² Тако је и са васкрсењем мртвих: сеје се у распадљивости, васкрсава у нераспадљивости; ⁴³ сеје се у срамоти, васкрсава у слави; сеје се у слабости, васкрсава у сили; ⁴⁴ сеје се природно тело, васкрсава духовно.

Ако постоји природно тело, постоји и духовно. ⁴⁵ Тако је и записано: »Први човек, Адам, постаде живо биће«,^(C) последњи Адам животворни дух. ⁴⁶ Али, није прво духовно, него природно, па онда духовно. ⁴⁷ Први човек је од земље, земаљски; други човек је са неба. ⁴⁸ Какав је земаљски, такви су и сви земаљски, а какав је небески, такви су и сви небески. ⁴⁹ И као што смо били слика земаљскога, тако ћемо бити и слика небескога.

⁵⁰ А ово вам тврдим, браћо: тело и крв не могу да наследе Божије царство, нити распадљивост наслеђује нераспадљивост. ⁵¹ Ево, казујем вам тајну: нећемо сви умрети, али ћемо се сви изменити, ⁵² у магновењу, у трен ока, када последња труба затруби. Јер, затрубиће, и мртви ће васкрснути нераспадљиви, а ми ћемо се изменити. ⁵³ Треба, наиме, ово распадљиво да се обуче у нераспадљивост и ово смртно да се обуче у бесмртност. ⁵⁴ А када се ово распадљиво обуче у нераспадљивост и ово смртно обуче у бесмртност, тада ће се обистинити изрека која је записана:

⁵⁶ Жалац смрти је грех, а сила греха је Закон. ⁵⁷ Али, хвала Богу, који нам даје победу кроз нашега Господа Исуса Христа.

⁵⁸ Зато, драга моја браћо, будите чврсти, непоколебљиви, увек обилујте Господњим делима, знајући да ваш труд није узалудан у Господу.

Осуда лажних пророка

13 Дође ми реч ГОСПОДЊА: ² »Сине човечији, пророкуј против Израелових пророка који сада пророкују. Реци онима који пророкују по својој памети: ‚Чујте реч ГОСПОДЊУ! ³ Овако каже Господ ГОСПОД: Тешко безумним пророцима који иду за својим духом, а ништа не виде! ⁴ Твоји су пророци, Израеле, попут шакалâ у развалинама. ⁵ Нисте се попели до пукотина у зидинама, да их поправите израелском народу, да стоје чврсто у боју на Дан ГОСПОДЊИ. ⁶ Њихова виђења су испразна и њихова гатања су лаж. Они кажу: »Говори ГОСПОД«, а ГОСПОД их није послао. А ипак очекују да им се речи испуне. ⁷ Зар нисте имали испразна виђења и изрицали лажна гатања када сте говорили »Говори ГОСПОД«, иако ја нисам говорио? ⁸ Зато овако каже Господ ГОСПОД: Због ваших испразних речи и лажних виђења, ја сам против вас, говори Господ ГОСПОД. ⁹ Моја рука биће против пророкâ чија су виђења испразна и гатања лажна. Они неће бити у заједници мога народа, нити ће бити уписани у књигу израелског народа, нити ће ући у Израелову земљу. Тада ћете знати да сам ја Господ ГОСПОД.

¹⁰ »‚Јер они обмањују мој народ говорећи »Мир« кад мира нема. И када неко сазида претанак зид, они га само окрече. ¹¹ Зато реци овима који прекривају зид кречом да ће зид пасти: пашће силан пљусак, грȁд ће се сручити на зид и олујни ветрови ће га ударати. ¹² Када се зид обруши, зар вас неће питати: »Где је креч којим сте га окречили?«

¹³ »‚Зато овако каже Господ ГОСПОД: У својој срџби ударићу га олујним ветром и у свом гневу пустити грȁд и силан пљусак да се сруче разорном жестином. ¹⁴ Оборићу зид који сте окречили и сравнити га са земљом да му се оголе темељи. Када падне, страдаћете под њим. И тада ћете знати да сам ја Господ ГОСПОД. ¹⁵ Тако ћу искалити своју срџбу на зиду и на онима који су га окречили. Рећи ћу вам: »Зида више нема, а тако ни оних који су га окречили, ¹⁶ оних израелских пророка који су пророковали Јерусалиму и имали виђења о миру за њега када мира није било«, говори Господ ГОСПОД.‘

¹⁷ »А сада, сине човечији, погледај кћери свога народа које пророкују по својој памети. Пророкуј против њих ¹⁸ и реци: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Тешко женама које пришивају амајлије на свачији ручни зглоб и праве велове за главе разних величина да лове душе. Зар ћете ловити душе мога народа, а своје душе сачувати живе? ¹⁹ Укаљали сте ме међу мојим народом за шаку јечма и парче хлеба. Лажући мој народ, који слуша лажи, убијали сте душе које није требало да умру, а чували живот душа које није требало да живе.

²⁰ »‚Зато овако каже Господ ГОСПОД: Ево ме против ваших амајлија којима ловите душе као да су птице. Стргнућу их с ваших руку и ослободити душе које ловите као да су птице. ²¹ Поцепаћу вам велове и избавити мој народ из ваших руку, па више неће бити у вашој власти као плен. Тада ћете знати да сам ја ГОСПОД. ²² Зато што сте својим лажима обесхрабривале праведне, којима ја нисам хтео да наносим бол, а охрабривале опакога да се не одврати од свога злог начина живота и спасе свој живот, ²³ више нећете имати лажна виђења ни бавити се гатањем. Избавићу свој народ из ваших руку. И тада ћете знати да сам ја ГОСПОД.‘«

Хоровођи. Маскил Давидов. Када је Доег Едомац отишао Саулу и рекао му: »Давид је отишао у Ахимелехову кућу.«

Хоровођи. Према махалату. Маскил Давидов.

Хоровођи. Уз жичане инструменте. Маскил Давидов. Када су Зифљани дошли и рекли Саулу: »Давид се крије код нас.«