M’Cheyne Bible Reading Plan

Авесаломов устанак

15 После неког времена, Авесалом набави себи борна кола и коње и педесет људи да трче пред њим. ² Устајао би рано и стајао поред пута који води према градској капији. Кад год би неко дошао да поднесе жалбу да је цар размотри, Авесалом би му довикнуо: »Из ког си града?« А када би му тај одговорио из ког је Израеловог племена, ³ Авесалом би рекао: »Твоји захтеви су оправдани и исправни, али овде нема царевог представника који би те саслушао.« ⁴ И још би додао: »Е, кад би мене поставили за судију у овој земљи! Онда би свако ко има неку жалбу или парницу могао да дође мени, а ја бих се постарао да му се суди по правди.« ⁵ А кад год би му неко пришао да му се поклони, Авесалом би га загрлио и пољубио. ⁶ Тако је поступао према свим Израелцима који су долазили цару да траже правду, и тако је освојио срце Израелаца.

⁷ После четири године, Авесалом рече цару: »Пусти ме да одем у Хеврон и извршим завет који сам дао ГОСПОДУ. ⁸ Док сам ја, твој слуга, живео у Гешуру, у Араму, овако сам се заветовао: ‚Ако ме ГОСПОД одведе назад у Јерусалим, поклонићу се ГОСПОДУ у Хеврону.‘«

⁹ »Иди у миру«, рече му цар, и Авесалом оде у Хеврон.

¹⁰ Потом Авесалом посла тајне гласнике по свим израелским племенима, да кажу: »Чим зачујете звук овнујског рога, реците: ‚Авесалом је цар у Хеврону!‘«

¹¹ С Авесаломом је било отишло две стотине људи из Јерусалима. Били су позвани као гости и пошли су ништа не слутећи. ¹² Док је Авесалом приносио жртве, посла по Ахитофела Гилонца, Давидовог саветника, да дође из свог родног града Гила. Тако је завера ојачала и народ се у све већем броју приклањао Авесалому.

Давид бежи из Јерусалима

¹³ Један гласник дође Давиду и рече: »Израелци су се приклонили Авесалому.«

¹⁴ На то Давид рече свим својим службеницима који су с њим били у Јерусалиму: »Бежимо сместа, иначе му ниједан од нас неће умаћи! Одмах кренимо, да нас не предухитри и порази, па мачем побије све у граду!«

¹⁵ Цареви службеници одговорише: »Господару царе, учинићемо како год одлучиш.«

¹⁶ Цар крену пешице, а сви његови укућани за њим. Оставио је само десет наложница да воде бригу о палати. ¹⁷ Док су цар и сав народ одлазили из града, стадоше код последње куће. ¹⁸ Крај њега прођоше сви његови службеници, а тако и Керећани и Пелетовци, и свих шест стотина Гитејаца који су дошли с њим из Гата.

¹⁹ Цар упита Итаја Гитејца: »Зашто и ти идеш с нама? Врати се и остани уз новог цара. Ти си странац, изгнаник из своје земље. ²⁰ Колико јуче си дошао к нама, па зар да те већ данас терам да се унаоколо потуцаш са мном, кад ни сам не знам куда идем? Врати се и са собом поведи своју сабраћу, а Божија љубав и верност нека буду с тобом.«

²¹ Али Итај одговори цару: »Тако ми ГОСПОДА живога и живога ми тебе, господару царе, где год будеш ти, жив или мртав, бићу и ја, твој слуга.«

²² На то му Давид рече: »Добро, иди напред.«

Тако Итај Гитејац оде напред са свим својим људима и женама и нејачи која је била с њима.

²³ Цела земља је гласно плакала док је сав онај народ пролазио. Цар пређе преко долине Кидрон, и сав народ крену путем према пустињи. ²⁴ Био је ту и Садок и Левити који су носили Ковчег Божијег савеза. Они спустише Божији ковчег, па је Авиатар приносио жртве док сав народ није изашао из града.

²⁵ Цар рече Садоку: »Врати Божији ковчег у град. Ако нађем милост у ГОСПОДЊИМ очима, он ће ме вратити и дати ми да опет видим и Ковчег и његово боравиште. ²⁶ Али ако каже: ‚Нисам задовољан тобом‘, нека са мном чини како мисли да је најбоље.«

²⁷ Цар још рече свештенику Садоку: »Ти си виделац. Врати се у град у миру, са својим сином Ахимаацом и с Јонатаном сином Авиатаровим, ²⁸ а ја ћу чекати на газовима у пустињи док од вас не примим поруку.«

²⁹ Тако Садок и Авиатар вратише Божији ковчег у Јерусалим и тамо остадоше.

³⁰ Давид се пењао уз Маслинску гору плачући. Глава му је била покривена, а ноге босе. И сав народ који је био с њим покрио је главу и плакао.

³¹ Давиду рекоше: »Ахитофел је међу завереницима с Авесаломом.«

Стога се Давид помоли: »ГОСПОДЕ, учини да Ахитофелови савети буду неразумни.«

³² Када је Давид стигао на врх, тамо где се клањао Богу, дочека га Хушај Аркијац, раздеране одеће и главе посуте земљом.

³³ Давид му рече: »Ако пођеш са мном, бићеш ми само на терет. ³⁴ Али, ако се вратиш у град и кажеш Авесалому: ‚Бићу ти слуга, царе. Био сам слуга твога оца, а сада ћу бити твој‘, моћи ћеш да ми помогнеш тако што ћеш осујећивати Ахитофелове савете. ³⁵ Тамо ће с тобом бити и свештеници Садок и Авиатар, па им ти преноси све што будеш чуо у царевој палати. ³⁶ С њима су и њихова два сина: Ахимаац син Садоков и Јонатан син Авиатаров. По њима ми јављај све што будеш чуо.«

³⁷ Тако Давидов пријатељ Хушај стиже у Јерусалим баш кад је Авесалом улазио у град.

Павле подстиче дарежљивост

8 Обзнањујемо вам, браћо, Божију милост која је дата македонским црквама. ² Упркос најжешћим искушењима, њихова изобилна радост и њихово крајње сиромаштво прелили су се у богатство дарежљивости. ³ Сведочим да су нам, према својим могућностима – а и преко својих могућности – драговољно давали ⁴ и усрдно нас молили да им учинимо милост да учествују у овом служењу светима. ⁵ А давали су, не како смо очекивали, него су и саме себе дали, прво Господу, па нама, по Божијој вољи. ⁶ Зато смо замолили Тита да, као што је већ раније почео, тако и доврши међу вама ово дело милости. ⁷ Стога, као што се у свему истичете – у вери, у говору, у знању, у свакој брижљивости и у својој љубави за нас – истакните се и у овој милости давања.

⁸ Не заповедам, него брижљивошћу других проверавам искреност ваше љубави. ⁹ Јер, ви знате милост нашега Господа Исуса Христа – да је, иако богат, ради вас постао сиромашан, да се ви обогатите његовим сиромаштвом.

¹⁰ Ово је моје мишљење о томе: на вашу је корист то што сте прошле године ви први с тим почели, и то не само делом него и жељом да га учините. ¹¹ А сада то дело и довршите: као што сте спремно желели да га учините, тако га и довршите, према својим могућностима. ¹² Јер, ако постоји спремност, добродошла је ако је заснована на оном што се има, а не на оном што се нема, ¹³ да олакшање другима вама не донесе невољу, него једнакост. ¹⁴ Нека сада ваш вишак буде за њихову оскудицу, да би једном и њихов вишак покрио вашу оскудицу – да буде једнакост, ¹⁵ као што је записано:

Тит послат у Коринт

¹⁶ Хвала Богу што је исту такву бригу за вас ставио у Титово срце. ¹⁷ Он је не само прихватио нашу молбу него веома радо, од своје воље, иде к вама. ¹⁸ С њим шаљемо и једног брата кога све цркве хвале због његовог служења еванђељу. ¹⁹ Штавише, цркве су га изабрале за нашег сапутника у овој служби милости којом славимо самог Господа и којом показујемо своју спремност да помогнемо. ²⁰ Тако избегавамо да нам неко пребацује због овог изобилног дара којим располажемо. ²¹ Јер, ми се веома трудимо да чинимо добро не само пред Господом него и пред људима.

²² С њима шаљемо и нашег брата који нам је у много чему и много пута потврдио своју ревност, а сада је још много ревноснији због великог поуздања у вас. ²³ Што се тиче Тита, он је мој друг и сарадник у служењу вама, а што се тиче наше браће, они су изасланици цркава, Христова слава. ²⁴ Покажите им, дакле, пред црквама, доказ своје љубави и зашто се поносимо вама.

Јерусалимови греси

22 Дође ми реч ГОСПОДЊА: ² »Сине човечији, хоћеш ли му судити? Хоћеш ли судити овом граду крвопролића? Покажи му све његове гнусобе ³ и реци: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Твој час је дошао, граде који проливаш крв по себи и каљаш се правећи идоле. ⁴ Крив си због крви коју си пролио и што си се укаљао идолима које си направио. Учинио си да ти се окончају дани и заврше године. Зато ћу те учинити руглом међу народима и ругалицом међу свим земљама. ⁵ Ругаће ти се и они близу и они далеко, срамни граде, препун немира.

⁶ »‚Види како сваки од Израелових поглавара који су у теби користи своју моћ да пролива крв. ⁷ У теби се више не поштују отац и мајка, дошљак се тлачи и сироче и удовица злостављају. ⁸ Презрео си моје свете предмете и оскврнавио моје суботе. ⁹ У теби су људи који клевећу не би ли се пролила крв, у теби су они који једу од жртвованога по горама и усред тебе чине разврат. ¹⁰ У теби су они који срамоте свога оца спавајући са његовом женом. У теби су они који терају жену на полни однос за време њене месечнице, када је нечиста. ¹¹ У теби један човек чини прељубу^[a] са женом свога ближњега, други срамно обешчашћује своју снаху, трећи напаствује сестру, кћер свога оца. ¹² У теби људи примају мито да пролију крв. Ти зеленашиш и узимаш камату и стичеш непоштену добит отимајући од ближњих. А мене си заборавио, говори Господ ГОСПОД.

¹³ »‚Зато ћу, ево, пљеснути рукама на непоштени добитак који си стекао и на крв коју си проливао по себи. ¹⁴ Хоћеш ли имати храбрости у срцу и снаге у рукама онога дана када кренем на тебе? Ја, ГОСПОД, говорио сам, и ја ћу то учинити. ¹⁵ Расућу те међу народима и расејати те по земљама и стаћу на крај твојој нечистоти. ¹⁶ Када будеш укаљан наочиглед другим народима, тада ћеш знати да сам ја ГОСПОД.‘«

¹⁷ Дође ми реч ГОСПОДЊА: ¹⁸ »Сине човечији, израелски народ за мене је постао троска. Сви су они бакар, калај, гвожђе и олово остављени у пећи – само троска од сребра. ¹⁹ Зато овако каже Господ ГОСПОД: ‚Пошто сте сви постали троска, сакупићу вас у Јерусалиму. ²⁰ Као што се сребро, бакар, гвожђе, олово и калај сакупљају у пећи, па се уоколо распири ватра да се све растопи, тако ћу ја вас сакупити у свом гневу и срџби, ставити вас усред града и истопити вас. ²¹ Сакупићу вас и распирити око вас своју огњену срџбу, и ви ћете се истопити у њему. ²² Као што се сребро истопи у пећи, тако ћете се ви истопити у граду. Тада ћете знати да сам ја, ГОСПОД, излио своју срџбу на вас.‘«

²³ Дође ми реч ГОСПОДЊА: ²⁴ »Сине човечији, реци земљи: ‚Ти си земља која још није чиста. Још на тебе није пала киша на дан срџбе.‘ ²⁵ У њој су се њени кнежеви заверили да, попут ричућег лава који раздире плен, прождиру људе, отимају благо и драгоцености и од многих жена учине удовице. ²⁶ Њени свештеници крше мој Закон и скврнаве моје свете предмете, не разликују свето од обичног, не уче да има разлике између нечистог и чистог и занемарују моје суботе, па ме тако каљају међу народом. ²⁷ Њени поглавари су као вукови који раздиру свој плен: проливају крв и убијају људе да се докопају непоштене добити. ²⁸ Њени пророци све то прекривају кречом испразних виђења и лажних гатања, говорећи: ‚Овако каже Господ ГОСПОД‘ када ГОСПОД није говорио. ²⁹ Народ ове земље бави се изнудом и пљачком, угњетава сиромаха и убогога и злоставља дошљака, ускраћујући им правду.

³⁰ »Тражио сам међу њима човека који би изградио зид и стао пред мене у пролом у њему да брани земљу, да је не затрем, али не нађох никога. ³¹ Зато ћу излити своју срџбу на њих и затрти их огњем свога гнева, сручујући им на главу све што су чинили, говори Господ ГОСПОД.«

Хоровођи. По напеву »Љиљани«. Давидов.