M’Cheyne Bible Reading Plan
Цива доноси дарове Давиду
16 Када је Давид зашао мало даље од врха Маслинске горе, угледа Циву, Мефивошетовог слугу, који га је чекао са два осамарена магарца натоварена са двеста хлебова, сто гроздова сувог грожђа, сто летњих воћака и мешином вина.
2 Цар га упита: »Шта ћеш с тим?«
А Цива одговори: »Магарци су да царева породица јаше на њима, хлеб и воће момцима за јело, а вино за окрепу онима који се уморе у пустињи.«
3 Тада га цар упита: »А где је унук твога господара?«
»Остао је у Јерусалиму«, одговори Цива, »пошто мисли: ‚Данас ће ми израелски народ вратити царство мога деде.‘«
4 На то му цар рече: »Све што је било Мефивошетово од сада је твоје.«
А Цива одврати: »Понизно ти захваљујем. Само да увек налазим милост у твојим очима, мој господару царе!«
Шими проклиње Давида
5 Када је цар Давид стигао до Бахурима, један човек из истог братства као и Саулова породица изађе оданде проклињући. Звао се Шими син Герин. 6 Он засу камењем Давида и све његове службенике и сав народ и ратнике који су стајали лево и десно од цара.
7 Проклињући, Шими рече: »Одлази! Одлази, крвниче, ништаријо! 8 Одузео си Саулу царство, па ти ГОСПОД враћа за сву крв Саулове породице коју си пролио. ГОСПОД је царство предао у руке твом сину Авесалому. Ето, снашло те зло јер си крвник!«
9 Тада Авишај син Церујин рече цару: »Зар да те проклиње ово цркнуто псето, мој господару царе? Пусти ме да одем преко и одрубим му главу.«
10 Али цар рече: »Шта ја имам с вама, синови Церујини? Ако он проклиње зато што му је ГОСПОД наредио: ‚Прокуни Давида‘, ко сме да пита: ‚Зашто то радиш?‘«
11 Онда рече Авишају и свим својим службеницима: »Мој рођени син хоће да ме убије, па што да неће овај Венијаминовац. Пустите га нека проклиње, јер му је ГОСПОД тако заповедио. 12 Можда ће ГОСПОД видети моју невољу и узвратити ми добротом за ове његове клетве данас.«
13 Тако Давид и његови људи наставише даље путем, а Шими је ишао падином преко пута Давида, проклињући, гађајући га камењем и засипајући га земљом. 14 Цар и сав народ с њим стигоше на своје одредиште изнурени и тамо се окрепише.
Ахитофелов савет
15 Када је Авесалом са свом израелском војском ушао у Јерусалим, с њим је био и Ахитофел.
16 Хушај Аркијац, Давидов пријатељ, дође Авесалому и рече му: »Живео цар! Живео цар!«
17 Авесалом га упита: »Зар тако показујеш љубав према свом пријатељу? Зашто ниси отишао с њим?«
18 »Не«, одговори му Хушај, »него, бићу с оним кога су изабрали ГОСПОД, овај народ и сви Израелци, и остаћу с њим. 19 Уосталом, коме треба да служим? Зар не треба да служим сину? Као што сам служио твом оцу, тако ћу служити и теби.«
20 Тада се Авесалом обрати Ахитофелу: »Посаветуј нас. Шта да радимо?«
21 Ахитофел одговори: »Спавај с наложницама свога оца, које је оставио да воде бригу о палати. Тада ће сав Израел чути како си се ужасно замерио оцу, па ће те сви који су с тобом још више подржавати.«
22 Тако за Авесалома разапеше шатор на крову, па је спавао с наложницама свога оца наочиглед целом Израелу. 23 А у то време су и Давид и Авесалом сматрали да је Ахитофелов савет исто што и савет добијен од Бога.
Сакупљање помоћи за свете
9 Што се тиче служења светима, сувишно је да вам пишем. 2 Јер, знам вашу спремност да помогнете. Њоме се хвалим пред Македонцима говорећи: »Ахаја је спремна још од прошле године.« Ваша ревност је подстакла већину. 3 Ипак, шаљем браћу, да се наше хваљење вама у овој ствари не изјалови, него да будете спремни, као што сам тврдио да јесте, 4 да се, ако са мном дођу Македонци и затекну вас неспремне, ми – а о вама да и не говорим – не осрамотимо у овом поуздању. 5 Зато сам сматрао неопходним да замолим браћу да пре нас оду к вама и постарају се да ваш раније обећани дар буде спреман као дар, а не као нешто изнуђено.
6 А ово упамтите: ко шкрто сеје, шкрто ће и жњети, а ко издашно сеје, издашно ће и жњети. 7 Нека свако даје како је одлучио у свом срцу – не са жалошћу или на силу, јер Бог воли радосног даваоца. 8 А Бог може на вас да излије обиље сваке милости, да у свему увек имате свега довољно за себе и још да вам преостане за свако добро дело, 9 као што је записано:
»Просу, даде сиромасима;
праведност његова остаје довека.«(A)
10 Онај који даје семе сејачу и хлеб за јело и вама ће дати семе и умножити га и увећати плодове ваше праведности. 11 У свему ћете се обогатити за сваку дарежљивост која нашим посредством изазива захвалност Богу.
12 Јер, вршење ове службе не само што подмирује потребе светих него се и обилно прелива у многе захвалнице Богу. 13 Пошто сте се овим служењем доказали, људи славе Бога зато што покорно признајете[a] Христово еванђеље и што великодушно делите с њима и са свима. 14 А молећи се за вас, они показују да чезну за вама због преобилне Божије милости која је на вама. 15 Хвала Богу за његов неизрециви дар.
Две сестре блуднице: Самарија и Јерусалим
23 Дође ми реч ГОСПОДЊА: 2 »Сине човечији, биле једном две жене, кћери исте мајке. 3 Биле су блуднице у Египту, а блудничењем су се бавиле од младости. Тамо су им миловали дојке и мазили девојачке груди. 4 Старија се звала Охола, а њена сестра Охолива. Обе су биле моје и родиле синове и кћери. Охола је Самарија, а Охолива је Јерусалим.
5 »Охола се бавила блудничењем док је још била моја. Изгарала је од пожуде за својим љубавницима, Асирцима, ратницима 6 одевеним у плаве одоре, управитељима и заповедницима, све наочитим младићима и брзим коњаницима. 7 Одавала се блуду с највиђенијим Асирцима и каљала се свим идолима свакога од оних за којима је изгарала од пожуде. 8 Није се остављала блудничења започетог у Египту, где су, још у њеној младости, мушкарци спавали с њом, мазили јој девојачке груди и на њој задовољавали своју похоту.
9 »Зато сам је предао у руке њеним љубавницима, Асирцима, за којима је изгарала од пожуде. 10 Они су је скинули голу, одвели јој синове и кћери, а њу погубили мачем. Међу женама се причало о томе како је кажњена.
11 »Њена сестра Охолива све је то видела, али је у својој похоти и блудничењу била још покваренија од сестре. 12 И она је изгарала од пожуде за Асирцима – управитељима и заповедницима, ратницима у гиздавим одорама, вештим коњаницима, све наочитим младићима. 13 Видео сам да се и она укаљала – обе су ишле истим путем.
14 »Али она је у свом блудничењу отишла још даље. Видела је мушкарце насликане на зиду, слике Халдејаца насликане црвеним мастилом, 15 с појасевима око паса и лепршавим турбанима на главама – сви су изгледали као вавилонски заповедници борних кола, родом из Халдеје. 16 И чим их је видела, почела је да изгара од пожуде за њима и слала им гласнике у Халдеју. 17 И Вавилонци су јој долазили да на њеној постељи воде љубав, и у својој похоти толико су је укаљали да су јој се згадили. 18 Када је почела отворено да блудничи и да показује своју голотињу, згадила ми се као што ми се била згадила и њена сестра. 19 Али она је постајала све развратнија, сећајући се дана своје младости, када је била блудница у Египту, 20 када је изгарала од пожуде за својим љубавницима, чији су полни удови били као у магараца и који су избацивали семе као коњи. 21 Тако си ти жудела за развратом из своје младости, када су ти у Египту мазили груди и миловали младе дојке.
22 »Зато, Охоливо, овако каже Господ ГОСПОД: дићи ћу на тебе твоје љубавнике, оне који су ти се згадили, и довести их на тебе са свих страна: 23 Вавилонце и све Халдејце, Пекођане и Шоане и Коане, и с њима све Асирце, наочите младиће, све саме управитеље и заповеднике, заповеднике борних кола, људе на високом положају, веште коњанике. 24 Они ће доћи на тебе с оружјем, борним и другим колима и с мноштвом војске и опколити те са свих страна, с великим и малим штитовима и кацигама. Предаћу те њима у руке да ти суде, и они ће ти судити по својим законима. 25 Управићу на тебе свој љубоморни гнев, и они ће с тобом поступити у срџби. Одсећи ће ти нос и уши, а оно што од тебе остане пашће од мача. Одвешће ти синове и кћери, а ко од њих остане, прождреће га огањ. 26 Стргнуће одећу с тебе и отети твој дивни накит. 27 Тако ћу стати на крај разврату и блудничењу којима си почела да се одајеш у Египту. Нећеш више с пожудом гледати на њих ни сећати се Египта. 28 Јер, овако каже Господ ГОСПОД: Ево предаћу те у руке онима које мрзиш, онима који су ти се згадили. 29 Они ће с тобом поступати с мржњом и отети ти све за шта си радила. Оставиће те голу и босу, и показаће се срамота твога блудничења. Твој разврат и похота 30 навукли су то на тебе, јер си изгарала пожудом за другим народима и укаљала се њиховим идолима. 31 Пошла си путем своје сестре – зато ћу ти њену чашу ставити у руку.
32 »Овако каже Господ ГОСПОД:
»Испићеш чашу своје сестре,
чашу велику и дубоку,
која ће ти донети подсмех и поругу,
јер много у њу стане.
33 Пијанством и јадом ћеш се испунити,
чашом пропасти и пустошења,
чашом своје сестре Самарије.
34 Испићеш је до последње капи,
па је разбити у пармпарчад
и своје груди израњавити.
Ја сам говорио, говори Господ ГОСПОД.
35 »Зато овако каже Господ ГОСПОД: Зато што си ме заборавила и гурнула себи за леђа, сносићеш последице свога разврата и похоте.«
36 ГОСПОД ми рече: »Суди Охоли и Охоливи, сине човечији, суди им! Обзнани им њихове гнусобе, 37 јер су починиле прељубу и окрвавиле руке. Починиле су прељубу са својим идолима, а чак су им и своју децу, коју су ми родиле, приносиле на жртву, да их прогута огањ. 38 А и ово су ми учиниле: У исто време укаљале су моје светилиште и оскврнавиле моје суботе. 39 Оног истог дана када су своју децу принеле као клану жртву својим идолима, ушле су у моје светилиште и оскврнавиле га. Ето, то су оне учиниле у мом Дому.
40 »Чак су слале гласнике по мушкарце, да дођу издалека, и они би долазили. А ти си се за њих купала, бојила очи и китила се накитом. 41 Онда си седала на раскошан лежај, пред којим је прострт сто на који си ставила мој кâд и моје уље.
42 »Око ње се чуо жамор безбрижног друштва: гомиле Сабињана доведених из пустиње. Стављали су наруквице на руке те жене и њене сестре, а на њихову главу прекрасне венце. 43 Тада рекох: ‚Већ је истрошена од прељубе, а они још чине блуд с њом!‘ 44 Да, спавали су с њом. Онако како мушкарци спавају с блудницом, тако су они спавали с тим развратницама, Охолом и Охоливом. 45 Праведници ће их осудити на казну на коју се осуђују жене које почине прељубу и пролију крв, јер оне јесу прељубнице и окрвавиле су руке.
46 »Овако каже Господ ГОСПОД: Доведите руљу на њих и препустите их ужасу и пљачки. 47 Нека их руља каменује и посече мачевима, побије им синове и кћери и спали им куће.
48 »Тако ћу стати на крај разврату у земљи, за опомену свим женама да не буду развратнице као ви. 49 Испаштаћете казну за свој разврат и сносити последице греха идолопоклонства. Тада ћете знати да сам ја Господ ГОСПОД.«
Хоровођи. Давидов. За спомен.
1 Боже, избави ме!
ГОСПОДЕ, у помоћ ми похитај!
2 Нека осрамоћени и постиђени буду
сви који би да ми узму живот.
Нека осрамоћени узмакну
сви који ми желе зло.
3 Нека узмакну у својој срамоти
сви који ми се злурадо ругају.
4 А они који те траже
нека се у теби радују и веселе.
Нека они који воле твоје спасење
без престанка говоре:
»Нека је узвишен Бог!«
5 А ја, јадан сам и бедан.
У помоћ ми похитај, Боже.
Ти си ми Помагач и Избавитељ, ГОСПОДЕ;
не оклевај.
1 У тебе се уздам, ГОСПОДЕ,
не дај да се икада постидим.
2 Избави ме и ослободи у својој праведности,
помно ме саслушај и спаси.
3 Буди ми стена уточишта
на коју увек могу да дођем.
Заповест издај да ме спасеш,
јер ти си хридина и тврђава моја.
4 Ослободи ме из руку опакога, Боже мој,
из шака човека злог и окрутног.
5 Јер, ти си моја нада, Господе ГОСПОДЕ,
моје уздање од младости.
6 На тебе се од мајчине утробе ослањам,
ти си ме из трбуха мајчиног извео.
Без престанка ти изричем хвале.
7 Пример постадох многима,
јер ти си моје јако уточиште.
8 Уста су ми пуна хвала о теби,
твоју лепоту поваздан објављују.
9 Не одбаци ме у старости,
не остави ме кад ми ишчили снага.
10 Јер, непријатељи говоре против мене,
заједно кују заверу они што на мој живот вребају.
11 Говоре: »Бог га је оставио.
Идите за њим и ухватите га,
јер нема никог да га избави.«
12 Не удаљуј се од мене, Боже,
у помоћ ми похитај, Боже мој.
13 Нека моји тужитељи скончају у срамоти,
нека презир и стид покрију оне који би да ми науде.
14 А ја ћу те чекати без престанка,
све више ти изрицати хвале.
15 Уста ће моја причати о твојој праведности,
поваздан о твојим делима спасења,
иако им не знам броја.
16 Доћи ћу са снагом Господа ГОСПОДА,
помињаћу твоју праведност, само твоју.
17 Ти ме од моје младости учиш, Боже,
и ја све досад твоја чудесна дела објављујем.
18 Не остављај ме, Боже, сад кад сам стар и оседео,
док снагу твоје руке не објавим нараштају новом,
твоју силу свима који ће доћи.
19 Твоја праведност до неба досеже, Боже,
који си велика дела учинио.
Ко је, Боже, као ти?
20 Иако си ме великим и тешким невољама изложио,
опет ћеш ме оживети,
опет ћеш ме из дубина земље подићи.
21 Учинићеш ме већим но икад
и опет ме утешити.
22 Харфом ћу ти захваљивати за твоју истину, Боже мој,
у лиру ти свирати, Свече Израелов.
23 Клицаће моје усне док ти свирам
и моја душа, коју си избавио.
24 Мој језик ће о твојој праведности причати поваздан,
јер су осрамоћени и постиђени
они који хтедоше да ми науде.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International