M’Cheyne Bible Reading Plan

Давид дозвољава Авесалому да се врати у Јерусалим

14 Јоав син Церујин знао је да цар чезне за Авесаломом, ² па посла у Текоу по једну мудру жену.

Он јој рече: »Претварај се да си у жалости. Обуци одећу за жалост и немој се мазати уљем. Понашај се као жена која већ много дана оплакује покојника, ³ па иди цару и овако му кажи.«

Тада јој Јоав рече шта да каже.

⁴ Када је жена из Текое дошла цару, ничице му се поклони, па рече: »Помози ми, царе!«

⁵ »Шта те мучи?« упита је цар.

А она одговори: »Удовица сам – муж ми је умро. ⁶ Ја, твоја слушкиња, имала сам два сина. Они се потукоше у пољу, а никог да их растави, па један удари и уби оног другог. ⁷ Сада се цело братство дигло против мене. ‚Предај нам братоубицу‘, говоре, ‚да га погубимо зато што је одузео живот своме брату. Тако ћемо затрти и наследника.‘ Они, дакле, хоће да ми угасе једину живу жераву која ми је још остала, да моме мужу не оставе ни имена ни потомства на лицу земље.«

⁸ Тада јој цар рече: »Иди кући, а ја ћу некоме заповедити да се постара за то.«

⁹ Али жена из Текое му рече: »Мој господару царе, нека кривица буде на мени и мојој породици. Цар и његов престо су недужни у свему овоме.«

¹⁰ »Буде ли ти неко нешто рекао«, рече цар, »доведи га мени, па ти неће више додијавати.«

¹¹ А она рече: »Нека се цар помоли ГОСПОДУ, своме Богу, да спречи крвног осветника да даље убија, да ми не затре сина.«

»Тако ми ГОСПОДА живога«, рече он, »твоме сину неће пасти ни длака с главе.«

¹² Тада жена рече: »Допусти ми да ти још нешто кажем.«

»Кажи«, одговори он.

¹³ А она рече: »Зашто си овако нешто наумио против Божијег народа? Овим што је цар рекао, самога себе је осудио, јер није вратио свога сина кога је прогнао. ¹⁴ Сви ћемо сигурно умрети, јер смо као вода која се проспе на земљу, па не може више да се покупи. Бог не враћа мртваца у живот, али налази начина да изгнаник не остане отуђен од њега. ¹⁵ Дошла сам да ти сада ово кажем, господару, јер су ме људи застрашили. Помислила сам: ‚Говорићу с царем. Можда ће учинити оно што га замолим. ¹⁶ Јер, он ће пристати да ме избави из руку човека који и мене и мога сина хоће да лиши наследства које нам је Бог дао.‘ ¹⁷ Онда помислих: ‚Нека реч мога господара цара донесе спокој, јер он попут Божијег анђела разликује добро и зло.‘ Нека ГОСПОД, твој Бог, буде с тобом.«

¹⁸ Тада јој цар рече: »Немој да ми ускратиш одговор на питање које ћу ти поставити.«

»Кажи, мој господару царе«, одврати жена.

¹⁹ Цар је упита: »Није ли Јоав умешао своје прсте у све ово?«

А жена одговори: »Живога ми тебе, мој господару царе, код тебе нема врдања! Да, управо ми је твој слуга Јоав заповедио да ово урадим. Он ми је рекао шта да кажем. ²⁰ Учинио је то не би ли променио садашње стање. Ти си, господару, мудар као Божији анђео – знаш све што се дешава у земљи.«

²¹ Цар рече Јоаву: »Добро, учинићу то. Иди и врати младића Авесалома.«

²² На то се Јоав ничице поклони цару и благослови га, па рече: »Данас знам, мој господару царе, да сам ја, твој слуга, нашао милост у твојим очима, јер си ми услишио молбу.«

²³ Онда Јоав оде у Гешур и доведе Авесалома назад у Јерусалим.

²⁴ Али цар рече: »Нека иде својој кући. Нећу да га видим.«

Тако Авесалом оде својој кући не видевши цара.

²⁵ А у целом Израелу ниједан човек није био толико хваљен због своје лепоте као Авесалом: био је без мане од главе до пете. ²⁶ Кад год би шишао косу, што је чинио с времена на време, кад би му постала претешка, мерио би је: била би тешка две стотине шекела^[a] царске мере.

²⁷ Авесалому су се родила три сина и кћи. Кћи му се звала Тамара и била је прелепа жена.

²⁸ Авесалом проведе две године у Јерусалиму, а да није видео цара. ²⁹ Он онда посла по Јоава да га пошаље цару, али овај одби да дође. Он посла по њега други пут, али он опет одби.

³⁰ Тада Авесалом рече својим слугама: »Слушајте: Јоавова њива је поред моје. Он тамо гаји јечам. Идите и запалите је.«

Тако Авесаломове слуге запалише Јоавову њиву.

³¹ Тада Јоав дође у Авесаломову кућу и упита га: »Зашто су ми твоје слуге запалиле њиву?«

³² »Слушај«, рече му Авесалом, »поручио сам ти да дођеш да те пошаљем цару да га питаш: ‚Зашто сам долазио из Гешура? Било би боље да сам остао тамо.‘ Дакле, хоћу да видим цара. Ако сам за нешто крив, нека ме погуби.«

³³ Тако Јоав оде цару и то му исприча, па цар позва Авесалома. Авесалом уђе код цара и ничице му се поклони, а цар га пољуби.

7 Пошто, дакле, имамо ова обећања, очистимо се, драги моји, од свега што каља тело и дух, усавршавајући своју светост у страху пред Богом.

Павлова радост

² Направите места за нас у свом срцу. Ником нисмо учинили неправду, никога нисмо упропастили, никога закинули. ³ Не говорим ово да вас осудим, јер малопре рекох да сте у нашем срцу, да бисмо с вама и умирали и живели. ⁴ Велико је моје поуздање у вас и веома се поносим вама. Испуњен сам утехом и препун радости упркос свим нашим невољама.

⁵ Јер, када смо дошли у Македонију, није било мира за наше тело, већ посвуда невоље: споља борбе, изнутра страх. ⁶ Али Бог, који теши понизне, утешио нас је Титовим доласком. ⁷ И не само његовим доласком него и утехом коју сте му дали. Он нас је обавестио о вашој чежњи, о вашој дубокој жалости, о вашој великој бризи за мене, па сам се још више обрадовао.

⁸ Јер, ако сам вас и ражалостио својом посланицом, није ми жао. А ако ми је и било жао – видим, наиме, да вас је та посланица макар начас ражалостила – ⁹ сада се радујем; не зато што сте се ражалостили, него зато што сте се ражалостили на покајање. Јер, ражалостили сте се по Божијој вољи, па од нас нисте ни у чему оштећени. ¹⁰ Жалост по Божијој вољи ствара покајање које води спасењу – за које се не каје – а светска жалост доноси смрт. ¹¹ Јер, видите да вам је баш то што сте се ражалостили по Божијој вољи донело не само велику озбиљност него и правдање и огорченост и страх и чежњу и ревност и оправдање. Свиме тиме сте показали да сте у тој ствари недужни. ¹² Дакле, иако сам вам писао, нисам писао због онога који је скривио, ни због онога коме је скривио, него да вама пред Богом постане очигледна ваша велика брига за нас. ¹³ Зато смо се и утешили.

Али, осим ове наше утехе, још више смо се обрадовали због Титове радости, јер сте му сви ви окрепили дух. ¹⁴ Заиста, ако сам вас њему похвалио за нешто, нисам се постидео. Него, као што је истина све што смо вам говорили, тако се и наша похвала пред Титом показала истинита. ¹⁵ А његова осећања према вама још су снажнија када се сети послушности свих вас и како сте га са страхом и трепетом примили. ¹⁶ Радујем се што се у свему могу поуздати у вас.

Огањ на југу

21 Дође ми реч ГОСПОДЊА: ² »Сине човечији, окрени лице према југу. Проповедај против југа и пророкуј против честарског краја Негева. ³ Реци честару негевском: ‚Чуј реч ГОСПОДЊУ. Овако каже Господ ГОСПОД: Ево запалићу огањ у теби, и он ће ти прогутати све дрвеће, и оно зелено и оно суво. Пламтећи огањ неће се угасити и опрљиће свако лице од југа до севера. ⁴ Сви ће видети да сам га ја, ГОСПОД, запалио и да се не може угасити.‘«

⁵ Тада ја рекох: »Авај, Господе ГОСПОДЕ! Они већ говоре за мене: ‚Онај што прича у загонеткама.‘«

Божији мач

⁶ Дође ми реч ГОСПОДЊА: ⁷ »Сине човечији, окрени лице према Јерусалиму и проповедај против светилишта. Пророкуј против земље Израелове ⁸ и реци јој: ‚Овако каже ГОСПОД: Ево ме против тебе. Исукаћу мач из корица и уклонити из тебе и праведне и опаке. ⁹ Пошто ћу уклонити и праведне и опаке, исукаћу мач на свакога од југа до севера. ¹⁰ Тада ће сви људи знати да сам ја, ГОСПОД, исукао мач из корица и да га више нећу враћати у њих.‘

¹¹ »Зато јаучи, сине човечији! Јаучи као да су ти све кости поломљене, горко јаучи пред њима. ¹² А када те упитају: ‚Зашто јаучеш?‘ ти им реци: ‚Због вести која стиже. Свако срце ће се следити од страха и свака рука омлитавити. Сваки дух ће клонути и свако колено клецнути.‘ Ево долази и сигурно ће се збити, говори Господ ГОСПОД.«

¹³ Дође ми реч ГОСПОДЊА: ¹⁴ »Сине човечији, пророкуј и кажи: ‚Овако каже ГОСПОД:

Мач вавилонског цара

²³ Дође ми реч ГОСПОДЊА: ²⁴ »Сине човечији, означи два пута којима ће ићи мач вавилонског цара, а нека оба воде из исте земље. Стави путоказ тамо где се пут грана према граду. ²⁵ Један пут обележи за мач који ће кренути на Рабу Амонску, а други на Јуду и утврђени Јерусалим. ²⁶ Јер, вавилонски цар ће стати на распућу, на саставку двају путева, тражећи какав знак: гатаће помоћу стрела, питаће своје идоле, гледаће у јетру. ²⁷ Стрела у десној руци показаће му на Јерусалим, где ће поставити овнове и наредити покољ. Тамо ће се заорити бојни поклич, тамо ће поставити овнове према капијама, подићи насип и саградити опсадне куле. ²⁸ Они који су му се заклели на верност мислиће да је знак лажан, али он ће их подсетити на њихову кривицу и поробити их. ²⁹ Зато овако каже Господ ГОСПОД: ‚Зато што својом отвореном побуном подсећате на своју кривицу, откривајући своје грехе у свему што чините – зато што то чините, бићете поробљени.

³⁰ »‚А теби, погани и опаки владару Израелов, чији је дан дошао, дан коначне казне, ³¹ овако каже Господ ГОСПОД: Скини турбан, збаци круну. Неће више бити као што је било: ко је унижен, биће узвишен, а ко је узвишен, биће унижен. ³² У рушевину! У рушевину! У рушевину ћу га претворити! Али то неће бити док не дође онај који ће му судити – њему ћу га дати.‘

³³ »А ти, сине човечији, пророкуј и реци: ‚Овако каже Господ ГОСПОД о Амонцима и њиховим увредама:

Хоровођи. Давидов. Псалам. Песма.