M’Cheyne Bible Reading Plan

Давид наноси пораз Амонцима и Арамејцима

(1. Лет 19,1-19)

10 После неког времена умре цар Амонаца, а на месту цара наследи га његов син Ханун.

² Давид помисли: »Показаћу љубав према Хануну сину Нахашевом као што је и његов отац показао љубав према мени.«

Тако Давид посла своје слуге да изразе саучешће Хануну због смрти његовог оца.

Када су Давидове слуге стигле у земљу Амонаца, ³ амонски поглавари рекоше свом господару Хануну: »Мислиш ли да Давид одаје почаст твом оцу тиме што је послао ове да ти изразе саучешће? Он ти их је послао само зато да истраже град и уходе га да би га освојили.«

⁴ Тада Ханун ухвати Давидове слуге, обрија сваком пола браде, скрати им одећу одсекавши је при бедрима, па их пусти.

⁵ Када су то јавили Давиду, он им посла гласнике у сусрет, јер су били ужасно понижени, и поручи им: »Останите у Јерихону док вам не израсте брада, па се онда вратите.«

⁶ Амонци увидеше да су увредили Давида, па унајмише двадесет хиљада арамејских пешака из Бет-Рехова и Цове, као и цара Мааху са хиљаду војника и дванаест хиљада војника из Това. ⁷ Када је Давид то чуо, посла Јоава са свом војском. ⁸ Амонци изађоше и сврсташе се у бојне редове на улазу капије свога града, док су Арамејци из Цове и Рехова, Товљани и Маахини војници били засебно на пољу. ⁹ Јоав виде да се пред њим и иза њега пружају бојни редови, па изабра неке од најбољих војника у Израелу и сврста их у бојне редове према Арамејцима. ¹⁰ Остале војнике стави под заповедништво свог брата Авишаја и сврста их у бојне редове према Амонцима.

¹¹ Јоав рече: »Ако Арамејци буду прејаки за мене, ви ћете ми притећи у помоћ. А ако Амонци буду прејаки за вас, ја ћу притећи у помоћ вама. ¹² Будите јаки и хајде да се храбро боримо за свој народ и за градове нашега Бога. ГОСПОД ће учинити како мисли да је најбоље.«

¹³ Тако Јоав и његова војска кренуше напред да нападну Арамејце, али они побегоше пред њим. ¹⁴ Амонци видеше да Арамејци беже, па и они побегоше пред Авишајем и уђоше у град. Тада се Јоав врати из боја с Амонцима и дође у Јерусалим.

¹⁵ Када су Арамејци видели да их је Израел поразио, поново се окупише. ¹⁶ Хададезер посла по Арамејце с оне стране Еуфрата^[a], па ови дођоше у Хелам предвођени Шовахом, заповедником Хададезерове војске.

¹⁷ Када су то јавили Давиду, он окупи сав Израел, пређе преко реке Јордан и дође у Хелам. Арамејци се сврсташе у бојне редове да дочекају Давида, па га нападоше, ¹⁸ али су морали да побегну пред Израелом. Давид уби седам стотина њихових коњаника и четрдесет хиљада њихових пешака. Он обори и Шоваха, заповедника њихове војске, и овај тамо умре.

¹⁹ Видевши да их је Израел поразио, сви цареви који су били Хададезерови поданици склопише мир с Израелом и постадоше његови поданици. Тако се Арамејци више нису усуђивали да помажу Амонцима.

Служитељи новог савеза

3 Почињемо ли опет сами себе да препоручујемо? Или су нам, као некима, потребне писмене препоруке за вас или од вас? ² Па ви сте наше писмо, написано у нашем срцу, које знају и читају сви људи. ³ А очигледно је да сте ви Христово писмо, исход наше службе, написано не мастилом, него Духом живога Бога, не на каменим плочама, него на плочама људског срца.

⁴ То поуздање пред Богом имамо кроз Христа. ⁵ Не да смо ми сами од себе способни да нешто за себе тврдимо, него је наша способност од Бога. ⁶ Он нас је учинио способнима да будемо служитељи новог савеза – али не слова, него Духа, јер слово убија, а Дух оживљава.

Слава новог савеза

⁷ Ако је служба смрти, словима уклесана у камење, била толико славна да Израелци нису били у стању да гледају у Мојсијево лице због пролазне славе^[a] његовог лица, ⁸ зар неће још славнија бити служба Духа? ⁹ Јер, ако је била славна служба која доноси осуду, много је славнија служба која доноси праведност. ¹⁰ И заиста, оно што је било славно, није ни било славно у поређењу са узвишенијом славом. ¹¹ Ако је оно пролазно било славно, колико ли је већа слава овога што остаје!

¹² Пошто, дакле, имамо овакву наду, поступамо сасвим отворено, ¹³ а не као Мојсије, који је стављао вео на лице да Израелци не би видели свршетак онога што пролази. ¹⁴ Али, мисли су им окореле, јер све до дана данашњег исти вео остаје при читању старог савеза и не подиже се, пошто нестаје само у Христу. ¹⁵ И тако до дана данашњег, кад год се чита Мојсије, вео им застире срце. ¹⁶ Али, кад год се неко окрене Господу, вео се уклања. ¹⁷ Господ је Дух, а где је Господњи Дух, тамо је слобода. ¹⁸ И сви ми лицем које није покривено велом одражавамо Господњу славу и преображавамо се у исту слику – из славе у славу која долази од Господа, који је Дух.

Два орла и лоза

17 Дође ми реч ГОСПОДЊА: ² »Сине човечији, постави загонетку израелском народу и испричај им причу. ³ Реци им: ‚Овако каже Господ ГОСПОД:

»‚Велик орао великих крила, дугог, густог и шареног перја долете на Либан и зграби врх једног кедра, ⁴ откиде највиши изданак и однесе га у земљу трговаца^[a], где га засади у граду продаваца. ⁵ Онда узе један изданак из ваше земље и посади га на плодној њиви. Засади га као врбу крај обилних вода, ⁶ и он исклија и постаде ниска, бујна лоза. Гране јој потераше према орлу, а корење остаде под њом. Тако изданак постаде лоза, разграна се и потера младице.

⁷ »‚А ту је био још један велик орао великих крила и густог перја, па она лоза поче да савија корење и пружа гране према њему, надајући се да ће од њега добити више воде него на месту где је засађена. ⁸ А већ је била засађена у доброј земљи крај обилних вода, да би пустила гране, донела род и постала прекрасна лоза.‘

⁹ »Реци им: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Хоће ли напредовати? Зар је први орао неће ишчупати и откинути јој плодове, да увене? Свенуће јој све пролистале младице. А неће требати јака рука ни много људи да се ишчупа из корена. ¹⁰ Па и ако се пресади, хоће ли напредовати? Зар неће сасвим свенути чим је дотакне источни ветар? Да, свенуће на месту где је израсла.‘«

¹¹ Дође ми реч ГОСПОДЊА: ¹² »Кажи овом бунтовном народу: ‚Зар не знате шта ово значи?‘ Кажи им: ‚Вавилонски цар је дошао у Јерусалим, заробио му цара и поглаваре и одвео их са собом у Вавилон. ¹³ Онда је узео једнога из царске породице и с њим склопио савез, обавезавши га заклетвом. А одвео је са собом и најмоћније људе земље, ¹⁴ да би царство остало мало и немоћно да се поново уздигне и да може да опстане једино држећи се савеза с њим. ¹⁵ Али цар се побуни против њега и посла гласнике у Египат, тражећи коње и много војске. Хоће ли успети? Може ли проћи некажњено онај ко тако ради? Хоће ли раскинути савез, а проћи некажњено? ¹⁶ Тако ми живота, говори Господ ГОСПОД, умреће у Вавилону, у земљи цара који га је довео на престо, чију је заклетву презрео и с којим је раскинуо савез. ¹⁷ Фараон са својом моћном војском и силном руљом неће му бити од помоћи у рату када Вавилонци дигну насипе и саграде опсадне куле да убију много људи. ¹⁸ Презрео је заклетву раскинувши савез. Иако је својом руком потврдио заклетву, ипак је све ово учинио, и неће проћи некажњено.

¹⁹ »‚Зато овако каже Господ ГОСПОД: Тако ми живота, сручићу му на главу моју заклетву коју је презрео и мој савез који је раскинуо. ²⁰ Разапећу своју мрежу, и он ће се ухватити у моју замку. Одвешћу га у Вавилон и тамо га казнити, јер ми је био неверан. ²¹ Сви његови војници бежећи ће пасти од мача, а који преживе, распршиће се на све стране. Тада ћете знати да сам ја, ГОСПОД, говорио.

²² »‚Овако каже Господ ГОСПОД: Сâм ја узећу изданак са врха кедра и засадити га. Одломићу нежну младицу с највиших изданака и засадити је на високој и узноситој гори. ²³ Засадићу је на горским висовима Израела, и она ће потерати гране и донети род и постати прекрасан кедар. Птице свих врста гнездиће се на њему и налазити заклон у сенци његових грана. ²⁴ Све дрвеће у пољу знаће да ја, ГОСПОД, обарам високо дрво и чиним да ниско дрво израсте високо. Ја чиним да се зелено дрво осуши и да суво дрво пропупи.

»‚Ја, ГОСПОД, говорио сам, и ја ћу то учинити.‘«

Хоровођи. По напеву »Љиљан Сведочанства«. Михтам Давидов. За поуку. Када се борио против Арам-Нахарајима и Арам-Цове и када се Јоав вратио и убио дванаест хиљада Едомаца у Долини соли.

Хоровођи. Уз жичане инструменте. Давидов.