M’Cheyne Bible Reading Plan

Давид сазнаје за Саулову и Јонатанову смрт

1 После Саулове смрти, Давид се, пошто је поразио Амалечане, врати у Циклаг и тамо остаде два дана. ² Трећега дана дође један човек из Сауловог табора, раздеране одеће и главе посуте земљом. Када је дошао пред Давида, ничице му се поклони.

³ »Одакле долазиш?« упита га Давид.

А он одговори: »Умакао сам из Израеловог табора.«

⁴ »Шта се догодило?« упита га Давид. »Испричај ми!«

»Војска је побегла из боја«, одврати човек, »али много војника је и погинуло. И Саул и његов син Јонатан су мртви.«

⁵ На то Давид упита младића који му је донео вест: »Откуд знаш да су Саул и његов син Јонатан мртви?«

⁶ »Случајно сам се затекао на гори Гилбои«, одговори младић, »и наишао на Саула. Био је ослоњен на своје копље, а борна кола и коњаници само што нису стигли до њега. ⁷ Он се окрену и угледа ме, па ме позва, а ја рекох: ‚Молим?‘ ⁸ Он ме упита: ‚Ко си?‘ а ја му рекох: ‚Амалечанин.‘ ⁹ Он ми на то рече: ‚Стани над мене и убиј ме! У смртним сам мукама, али сам још жив.‘ ¹⁰ Тако ја стадох над њега и убих га, јер сам знао да, онако рањен, неће остати жив. Онда сам скинуо круну с његове главе и наруквицу која му је била на руци, па сам их, ево, донео теби, господару.«

¹¹ На то Давид зграби и раздре своју одећу, а тако учинише и сви људи с њим. ¹² Жалили су, плакали и постили до вечери зато што су Саул и Јонатан, ГОСПОДЊА војска и израелски народ пали од мача.

¹³ Давид упита оног младића који му је донео вест: »Одакле си?«

»Ја сам син једног дошљака, Амалечанина«, одговори овај.

¹⁴ »Како си се усудио да дигнеш руку на помазаника ГОСПОДЊЕГ и да га убијеш?« упита га Давид, ¹⁵ па позва једнога од својих слугу рекавши: »Дођи и погуби овога!«

И слуга га уби.

Док је младић умирао, ¹⁶ Давид му добаци: »Сâм си крив за своју смрт, јер си сведочио сâм против себе када си рекао: ‚Убио сам помазаника ГОСПОДЊЕГ.‘«

Давидова тужбалица за Саулом и Јонатаном

¹⁷ Тада Давид испева ову тужбалицу о Саулу и његовом сину Јонатану ¹⁸ и рече: »Нека Јудеји уче ову Песму о лŷку.« Та песма је записана у Књизи Јашаревој.

Духовни дарови

12 Што се тиче духовних дарова, браћо, не бих хтео да будете у незнању. ² Знате како су вас, док сте били незнабошци, вукли и заводили немим идолима. ³ Зато вам обзнањујем да нико ко говори у Божијем Духу не може да каже: »Проклет Исус«, као што нико не може рећи: »Исус је Господ«, осим у Светоме Духу.

⁴ Има различитих милосних дарова, али је Дух исти, ⁵ и различитих служења, али је Господ исти, ⁶ и различитих деловања, али је исти Бог, који чини све у свима.

⁷ А свакоме се даје да се Дух кроз њега испољи на корист. ⁸ Јер, једноме се кроз Духа даје реч мудрости, а другоме, по истом Духу, реч знања; ⁹ једноме, истим Духом, вера, а другоме, тим истим Духом, дарови лечења; ¹⁰ једноме да чини чуда, а другоме пророковање; једноме да разликује духове, другоме да говори разним чудним језицима, а трећем да тумачи чудне језике. ¹¹ И све то чини један исти Дух, који сваком додељује како хоће.

Једно тело, много удова

¹² Као што је тело једно, а има много удова, и сви удови, иако их је много, чине једно тело, тако је и са Христом. ¹³ Јер, сви смо једним Духом у једно тело крштени – било да смо Јудеји или Грци, било да смо робови или слободни – и сви смо једним Духом напојени.

¹⁴ А ни тело није један, него много удова. ¹⁵ Ако нога каже: »Пошто нисам рука, не припадам телу«, зар због тога не припада телу? ¹⁶ Ако ухо каже: »Пошто нисам око, не припадам телу«, зар због тога не припада телу? ¹⁷ Када би цело тело било око, где би био слух? Када би цело тело било ухо, где би било чуло мириса? ¹⁸ Али, Бог је сваки поједини уд распоредио по телу по својој вољи. ¹⁹ Када би све био један уд, где би било тело? ²⁰ Овако, има много удова, али само једно тело.

²¹ Не може око да каже руци: »Не требаш ми«, ни глава ногама: »Не требате ми.« ²² Штавише, много су потребнији они удови који се чине слабији. ²³ И оне удове које сматрамо нечаснијима, окружујемо већом чашћу, и с непристојним удовима пристојније поступамо, ²⁴ док с пристојнима то није потребно. Али, Бог је саставио тело, па је већу част дао оном уду који је нема, ²⁵ да у телу не буде раздора, него да се удови једнако брину један о другом. ²⁶ Ако један уд пати, сви удови пате с њим и ако се један уд слави, сви удови се радују с њим.

²⁷ А ви сте Христово тело и, појединачно, удови. ²⁸ Бог је у Цркви поставио, прво, апостоле, па пророке, па учитеље, па чудотворце, па оне који имају дарове лечења, помагања, управљања, говорења разним чудним језицима. ²⁹ Зар су сви апостоли? Зар су сви пророци? Зар су сви учитељи? Зар су сви чудотворци? ³⁰ Зар сви имају дарове лечења? Зар сви говоре чудне језике? Зар сви тумаче?

³¹ Чезните за већим милосним даровима, а ја ћу вам показати најизврснији пут.

Слава ГОСПОДЊА одлази из Храма

10 Потом погледах, а оно – нешто налик на престо од лазулита изнад свода над главама херувимâ.

² ГОСПОД рече човеку у ланеној одећи: »Уђи међу точкове испод херувимâ. Напуни руке ужареним угљевљем између херувимâ и распи га изнад града.«

И онај уђе мени наочиглед. ³ Херувими су стајали на јужној страни Храма када је онај човек ушао међу њих. Облак испуни унутрашње двориште, ⁴ а Слава ГОСПОДЊА се диже изнад херувимâ и оде до прага Храма. Облак испуни Храм, а двориште сјај Славе ГОСПОДЊЕ. ⁵ Звук крилâ херувимâ чуо се све до спољашњег дворишта, а звучао је попут гласа Бога Свесилнога.

⁶ Када је ГОСПОД заповедио човеку у ланеној одећи: »Узми огња између точкова, између херувимâ«, овај уђе међу њих и стаде крај једног точка. ⁷ Тада један од херувима испружи руку до огња који је био међу њима, па га узе и стави у руке човеку у ланеној одећи, и овај га прими и изађе.

⁸ А испод крилâ херувимâ појави се нешто налик на људске руке. ⁹ Погледах, а оно – покрај херувимâ четири точка, по један поред сваког херувима. Точкови су светлуцали попут топаза, ¹⁰ а изгледом су сва четири била једнака и као да сваки точак пресеца још један точак. ¹¹ Када су се точкови кретали, ишли су у било ком од четири смера у ком су бића гледала а да нису морали да се закрећу док су се херувими кретали. Херувими су ишли у било ком смеру у ком је глава била окренута и нису се окретали док су ишли. ¹² Цело тело херувимâ – леђа, руке и крила – било је свуда унаоколо пуно очију, а тако и њихова четири точка. ¹³ Чух да точкове зову »колоплет«. ¹⁴ Сваки од херувима имао је четири лица: једно је било лице херувима, друго човека, треће лава, а четврто орла. ¹⁵ Тада се херувими подигоше увис. Била су то она иста жива бића која сам видео на реци Кевар. ¹⁶ Када су херувими кретали, кретали су и точкови крај њих, а када су херувими ширили крила да се одигну од земље, точкови су остајали крај њих, али се нису окретали. ¹⁷ Када су херувими стајали мирно, и точкови су стајали мирно, а када су се херувими дизали, и точкови су се дизали с њима, јер је у њима био дух живих бића.

¹⁸ Тада Слава ГОСПОДЊА оде од прага Храма и заустави се изнад херувимâ. ¹⁹ Потом херувими раширише крила и мени наочиглед одигоше се од земље. А док су они ишли, и точкови су ишли с њима. Они се зауставише на улазу источне капије Дома ГОСПОДЊЕГ, а Слава Бога Израеловог била је над њима. ²⁰ То су била она иста жива бића која сам видео испод Бога Израеловог на реци Кевар, и ја увидех да су то били херувими. ²¹ Сваки је имао четири лица и четири крила, а испод крилâ нешто налик на људске руке. ²² Лица су им била иста као она која сам видео на реци Кевар. И сваки херувим ишао је право напред.

Хоровођи. Потомака Корејевих. Псалам.