M’Cheyne Bible Reading Plan

Давид врши попис народа

(1. Лет 21,1-27)

24 Једном приликом ГОСПОД плану гневом на Израелце, па подстакну Давида да се окрене против њих.

ГОСПОД му рече: »Иди и изврши попис Израела и Јуде.«

² Цар рече Јоаву и заповедницима војске који су били с њим: »Обиђите сва Израелова племена од Дана до Беер-Шеве и пребројте народ, да знам колико га има.«

³ Јоав рече цару: »Мој господару царе, дао ГОСПОД, твој Бог, да твог народа буде још сто пута више и да ти то доживиш. Зашто хоћеш да урадиш тако нешто?«

⁴ Али царева реч била је јача од Јоавове и од речи заповедникâ војске, па они одоше од цара да преброје израелски народ. ⁵ Када су прешли преко реке Јордан, утаборише се код Ароера, јужно од тога града у кланцу, па прођоше кроз Гад и даље према Јаазеру. ⁶ Онда одоше у Гилад и у Тахтим-Ходшијев крај, одатле у Дан Јаан, па унаоколо према Сидону. ⁷ Потом кренуше према тврђави Тир и у све градове Хивијаца и Ханаанаца. На крају одоше у Беер-Шеву у Јудином Негеву.

⁸ Прошли су целом земљом и вратили се у Јерусалим после девет месеци и двадесет дана. ⁹ Јоав извести цара о укупном броју мушкараца способних за војску: у Израелу је било осам стотина хиљада војника који су умели да рукују мачем, а у Јуди пет стотина хиљада.

¹⁰ Након што је пребројао народ, Давида запече савест, па рече ГОСПОДУ: »Тешко сам згрешио што сам то учинио. Сада те молим, ГОСПОДЕ, опрости ми, јер сам поступио врло неразумно.«

¹¹ Пре него што је Давид ујутро устао, реч ГОСПОДЊА дође пророку Гаду, Давидовом видеоцу: ¹² »Иди и реци Давиду: ‚Овако каже ГОСПОД: Нудим ти три могућности. Изабери једну од њих, и ја ћу ти то урадити.‘«

¹³ Гад оде Давиду и рече му: »Хоћеш ли да ти у земљи три године влада глад, или да три месеца бежиш пред непријатељима, или да у твојој земљи три дана влада помор? Дакле, размисли и одлучи шта да одговорим ономе који ме је послао.«

¹⁴ Давид рече Гаду: »На великој сам муци. Дај да паднемо у ГОСПОДЊЕ руке, јер је његова самилост велика. Али немој да паднем у руке људима.«

¹⁵ Тако ГОСПОД пусти помор на Израел, који потраја од тога јутра па до краја рока који је одредио. Од њега погину седамдесет хиљада људи од Дана до Беер-Шеве.

¹⁶ Када је анђео пружио руку да уништи Јерусалим, ГОСПОД се сажали због ове несреће, па рече анђелу који је убијао народ: »Доста је било! Немој више!«

Анђео је тада био код гумна Аравне Јевусејца.

¹⁷ Када је видео анђела који је убијао народ, Давид рече ГОСПОДУ: »Ја сам тај који је починио грех и учинио зло. А шта је овај јадни народ скривио? Казни мене и моју породицу.«

¹⁸ Тог истог дана Гад дође Давиду и рече му: »Иди и ГОСПОДУ подигни жртвеник на гумну Аравне Јевусејца.«

¹⁹ И Давид оде да учини како му је ГОСПОД заповедио преко Гада.

²⁰ Када је Аравна видео како према њему иду цар и његови службеници, изађе и ничице му се поклони, ²¹ па упита: »Зашто си, мој господару царе, дошао к мени, своме слузи?«

А Давид одговори: »Да од тебе купим ово гумно и на њему подигнем жртвеник ГОСПОДУ, да престане овај помор међу народом.«

²² Аравна рече Давиду: »Нека мој господар цар узме што год му драго и принесе на жртву. Ево волова за паљеницу, млатилâ и волујских јармова за дрва. ²³ Све то, царе, ја, Аравна, дајем теби.«

И још рече: »Нека ти ГОСПОД, твој Бог, прихвати жртву.«

²⁴ Али цар му одврати: »Не, хоћу да ти платим. Нећу да приносим ГОСПОДУ, своме Богу, жртве паљенице које ме ништа не стају.«

Тако Давид купи оно гумно и волове за педесет шекела^[a] сребра, ²⁵ па подиже жртвеник ГОСПОДУ и принесе жртве паљенице и жртве за заједништво. Тада ГОСПОД услиши молитву за земљу, и помор у Израелу престаде.

4 Хоћу да кажем: све док је наследник малолетан, нимало се не разликује од роба. Иако је господар свега, ² под старатељима је и управитељима до рока који је одредио његов отац. ³ Тако смо и ми, док смо били малолетни, робовали стихијама овога света, ⁴ а када је дошла пуноћа времена, Бог је послао свога Сина, рођеног од жене, рођеног под Законом, ⁵ да откупи оне који су под Законом, да постанемо синови^[a]. ⁶ А пошто сте синови, Бог је у ваше срце послао Духа свога Сина, који виче: »Аба^[b], Оче.« ⁷ Тако више ниси роб, него син, а ако си син, онда те је Бог учинио и наследником.

Павлова брига за Галаћане

⁸ Док још нисте познавали Бога, робовали сте боговима који то по својој природи нису. ⁹ А сада, пошто сте упознали Бога – боље речено: пошто је он упознао вас – како то да се опет окрећете оним немоћним и бедним стихијама и опет изнова хоћете да им робујете? ¹⁰ Славите дане и месеце и доба и године! ¹¹ Бојим се за вас – да се можда нисам узалуд трудио око вас.

¹² Молим вас, браћо, постаните као ја, јер сам и ја постао као ви. Ништа ми нисте учинили нажао. ¹³ Знате да сам вам први пут проповедао еванђеље док сам био болестан. ¹⁴ Иако је моја болест за вас била искушење, нисте ме ни презрели ни попљували, него сте ме примили као Божијег анђела, као Христа Исуса. ¹⁵ Где је, дакле, та ваша радост? Јер, сведочим вам: да сте могли, своје бисте очи извадили и дали их мени. ¹⁶ Зар сам вам постао непријатељ зато што вам говорим истину?

¹⁷ Они други се веома труде око вас, али не ради добра. Желе да вас одвоје, како бисте се ви трудили око њих. ¹⁸ Добро је увек се трудити око добра, а не само док сам ја присутан међу вама, ¹⁹ децо моја, коју поново у трудовима рађам док се Христос у вама не уобличи. ²⁰ Волео бих да сам сада с вама, да другачије с вама разговарам, јер сам због вас у недоумици.

Сара и Агара

²¹ Реците ми, ви који желите да будете под Законом: зар не чујете шта Закон каже^[c]? ²² Јер, записано је да је Авраам имао два сина: једног од робиње и једног од слободне жене. ²³ Али, онај од робиње је рођен као сви људи^[d], а онај од слободне на основу обећања.

²⁴ То све има и пренесено значење, јер те две жене представљају два савеза. Један је са Синајске горе и рађа децу за ропство – то је Агара. ²⁵ А Агара представља Синајску гору у Арабији и одговара данашњем Јерусалиму, јер робује заједно са својом децом. ²⁶ Али, онај Јерусалим који је на небу^[e], слободан је – он је наша мајка. Јер, записано је:

²⁸ А ви сте, браћо, као Исаак, деца обећања. ²⁹ И као што је у оно време онај који је рођен као сви људи прогањао онога који је рођен снагом Духа, тако је и сада. ³⁰ Али, шта каже Писмо? »Отерај робињу и њеног сина, јер син робиње неће бити наследник са сином слободне.«^{(B) 31} Стога, браћо, нисмо деца робиње, него слободне.

Прича о либанском кедру

31 Првога дана трећег месеца једанаесте године, дође ми реч ГОСПОДЊА: ² »Сине човечији, реци фараону, цару Египта, и мноштву његовог народа:

¹⁰ »‚Зато овако каже Господ ГОСПОД: Зато што се тако високо издигао, пружајући врх до облакâ, и зато што се узохолио због своје висине, ¹¹ предао сам га у руке владару над народима, да с њим поступи према његовој опакости. Одбацио сам га, ¹² и странци, најбезочнији од народâ, посекоше га и оставише. Стубови му попадаше по горама и свим долинама, гране му се поломише по свим клисурама у земљи. И сви народи на земљи изађоше из његовог хлада и оставише га. ¹³ Све птице слетеше на пало дрво и све дивље животиње завукоше се међу његове гране. ¹⁴ Зато нека се друго дрвеће крај водâ никада не издиже високо, пружајући врх до облакâ. Нека ниједно друго дрво тако добро напајано водом никада не досегне такву висину. Јер, све такво дрвеће одређено је за смрт, за Подземље, међу смртним људима, са онима који силазе у гробну јаму.

¹⁵ »‚Овако каже Господ ГОСПОД: Онога дана када је дрво оборено у Шеол, у знак жалости затворио сам подземне реке и зауставио њихове рукавце, и њихове обилне воде престале су да теку. Због њега заогрнух Либан црнином, и све дрвеће се осуши. ¹⁶ Када сам га оборио у Шеол са онима који силазе у гробну јаму, на звук његовог пада народи задрхташе. Тада се све еденско дрвеће, најбоље и најлепше са Либана, све дрвеће које је било добро наводњено, утеши у Подземљу. ¹⁷ Они који су живели у његовој сенци, његови савезници међу народима, и они сиђоше у Шеол с њим и придружише се погинулима од мача.

¹⁸ »‚Које од еденског дрвећа може да се пореди с тобом у сјају и величанствености? А ипак ћеш и ти бити с њима оборено у Подземље и лећи међу необрезане, оне који су погинули од мача.

»‚То је фараон и све мноштво његовог народа, говори Господ ГОСПОД.‘«

Псалам Асафов.