Read the Gospels in 40 Days

Излечење слепог од рођења

9 Док је пролазио онуда, угледа човека слепог од рођења.

² »Раби«, упиташе га његови ученици, »ко је згрешио, овај човек или његови родитељи, па се родио слеп?«

³ »Није згрешио ни он, а ни његови родитељи«, рече Исус, »него је то зато да се на њему покажу Божија дела. ⁴ Док је дан, треба да чиним дела Онога који ме је послао. Долази ноћ, када нико не може да ради. ⁵ Док сам на свету, светлост сам света.«

⁶ Када је то рекао, пљуну на земљу и од пљувачке направи блато, па слепоме блатом премаза очи.

⁷ »Иди«, рече му, »умиј се у језерцу Силоаму« – што значи »Послан«.

И човек оде, уми се, па се врати гледајући.

⁸ А његови суседи и они који су га раније виђали као просјака упиташе: »Зар ово није онај који је седео и просио?«

⁹ Једни рекоше: »Он је«, а други: »Није, само личи на њега.«

А он рече: »Ја сам.«

¹⁰ »Па како су ти се отвориле очи?« упиташе га.

¹¹ »Човек који се зове Исус направио је блато и њиме ми премазао очи«, одговори им он, »и рекао ми: ‚Иди на Силоам и умиј се.‘ И ја сам отишао, па кад сам се умио, прогледах.«

¹² »Где је он?« упиташе га.

А он рече: »Не знам.«

Фарисеји испитују излеченога

¹³ Тада некадашњег слепога одведоше фарисејима. ¹⁴ А оног дана када је Исус направио блато и отворио му очи била је субота. ¹⁵ Зато га фарисеји упиташе о томе како је прогледао.

»Премазао ми је очи блатом«, рече им он, »и ја сам се умио и сада видим.«

¹⁶ Тада неки фарисеји рекоше: »Овај човек није од Бога, јер не поштује суботу.«

А други упиташе: »Како може грешник да чини таква знамења?«

И међу њима дође до подвојености.

¹⁷ Онда поново рекоше слепоме: »Шта ти кажеш за њега? Твоје очи је отворио.«

А он рече: »Он је пророк.«

¹⁸ Али Јудеји не повероваше да је био слеп и да је прогледао док не позваше његове родитеље.

¹⁹ »Је ли ово ваш син за кога кажете да се родио слеп?« упиташе их. »Како то да сад види?«

²⁰ »Знамо да је ово наш син«, одговорише његови родитељи, »и знамо да се родио слеп. ²¹ Али, како то да сад види и ко му је отворио очи, не знамо. Њега питајте. Пунолетан је и може сам за себе да говори.«

²² Његови родитељи су то рекли, јер су се бојали Јудеја, пошто су Јудеји одлучили да из синагоге избаце свакога ко Исуса призна за Христа. ²³ Због тога његови родитељи рекоше: »Пунолетан је. Њега питајте.«

²⁴ Тада Јудеји још једном позваше некадашњег слепога, па му рекоше »Дај славу Богу.^[a] Знамо да је тај човек грешник.«

²⁵ А он им одговори: »Да ли је грешник, не знам. Знам само да сам био слеп, а сада видим.«

²⁶ »Шта ти је урадио?« упиташе га они. »Како ти је отворио очи?«

²⁷ »Већ сам вам рекао«, одговори им он, »али нисте слушали. Зашто хоћете да то опет чујете? Да нећете и ви да постанете његови ученици?«

²⁸ Тада га они извређаше, па му рекоше: »Ти си његов ученик, а ми смо Мојсијеви ученици. ²⁹ Знамо да је Бог говорио Мојсију, а за овога не знамо ни одакле је.«

³⁰ А човек им рече: »Баш чудно да не знате одакле је, а он ми је отворио очи. ³¹ Знамо да Бог не услишава грешнике, већ услишава онога ко је побожан и ко извршава његову вољу. ³² Нико никад није чуо да је неко отворио очи човеку слепом од рођења. ³³ Да овај није од Бога, не би могао ништа да учини.«

³⁴ »Родио си се огрезао у гресима«, рекоше они, »а усуђујеш се нас да учиш!«

И избацише га напоље.

Духовно слепило

³⁵ Исус је чуо да су га избацили, па га нађе и упита: »Верујеш ли у Сина човечијега?«

³⁶ »А ко је он, господару«, рече овај, »да поверујем у њега.«

³⁷ »Видео си га«, рече му Исус. »Он је онај који с тобом разговара.«

³⁸ »Верујем, Господе«, рече он и поклони му се.

³⁹ А Исус рече: »Ради суда сам дошао на овај свет – да прогледају они који не виде, а ослепе они који виде.«

⁴⁰ То су чули фарисеји који су били с њим, па га упиташе: »Зар смо и ми слепи?«

⁴¹ »Да сте слепи«, рече им Исус, »не бисте имали греха. Али, пошто кажете: ‚Видимо‘, ваш грех остаје.«

Пастир и његово стадо

10 »Истину вам кажем: ко не улази у овчији тор кроз врата, него улази на неки други начин, лопов је и разбојник. ² А ко улази кроз врата, пастир је овцама. ³ Њему вратар отвара, а овце слушају његов глас. Он своје овце зове по имену и изводи их. ⁴ Када све своје истера, иде испред њих, а овце иду за њим, јер му познају глас. ⁵ За туђинцем неће ићи, него ће побећи од њега, јер туђинчев глас не познају.«

⁶ Исус им исприча ову причу, али они не разумеше о чему им говори.

⁷ Зато им он поново рече: »Истину вам кажем: ја сам врата овцама. ⁸ Сви који су дошли пре мене, лопови су и разбојници, али их овце нису слушале. ⁹ Ја сам врата. Ко кроз мене уђе, биће спасен. Улазиће и излазити и налазити испашу. ¹⁰ Лопов долази само да украде, закоље и упропасти. Ја сам дошао да имају живот и да га имају у изобиљу.

¹¹ »Ја сам добри пастир. Добри пастир полаже свој живот за овце. ¹² Најамник – пошто није пастир и пошто овце нису његове – гледа вука како долази, па оставља овце и бежи, а вук их граби и растерује. ¹³ Јер, најамник је и није му стало до оваца.

¹⁴ »Ја сам добри пастир. Ја познајем своје овце и моје овце познају мене ¹⁵ – баш као што мене познаје Отац, а ја познајем Оца – и свој живот полажем за овце. ¹⁶ Имам и других оваца, које нису из овога тора; и њих треба да доведем. И оне ће слушати мој глас, и биће једно стадо, један пастир. ¹⁷ Зато ме Отац воли, што свој живот полажем – да бих га опет узео. ¹⁸ Нико га не узима од мене, него га ја сâм од себе полажем. Имам власт да га положим и власт да га опет узмем. Ту заповест сам примио од свога Оца.«

¹⁹ Због ових речи међу Јудејима опет настаде подвојеност. ²⁰ Многи од њих рекоше: »Опседнут је демоном, па булазни. Зашто га слушате?«

²¹ А други рекоше: »То нису речи опседнутога демоном. Зар демон може да отвори очи слепима?«

Јудеји не верују

²² У Јерусалиму се тада славио Празник освештања. Била је зима.

²³ Исус је ходао Храмом, по Соломоновом трему, ²⁴ а Јудеји га окружише, па му рекоше: »Докле ћеш нас држати у неизвесности? Ако си ти Христос, кажи нам отворено.«

²⁵ »Рекао сам вам«, одговори им Исус, »али не верујете. Дела која чиним у име свога Оца – она за мене сведоче. ²⁶ Али ви не верујете, јер нисте од мојих оваца. ²⁷ Моје овце слушају мој глас и ја их познајем, и оне иду за мном. ²⁸ Ја им дајем вечни живот и оне неће пропасти довека, нити ће их ко уграбити из моје руке. ²⁹ Мој Отац, који ми их је дао, већи је од свих, и нико их не може уграбити из Очеве руке. ³⁰ Ја и Отац једно смо.«

³¹ Тада Јудеји поново дограбише камење да га каменују, ³² а Исус им рече: »Показао сам вам многа добра дела од Оца. За које од њих ме каменујете?«

³³ »Не каменујемо те за добро дело«, одговорише му Јудеји, »него за хулу и зато што се ти, човек, издајеш за Бога.«

³⁴ А Исус им рече: »Зар није записано у вашем закону: ‚Ја рекох: богови сте‘^(A)? ³⁵ Ако је боговима назвао оне којима је дошла Божија реч – а Писмо се не може укинути – ³⁶ како можете ономе кога је Отац освештао и послао на свет да кажете: ‚Хулиш‘, зато што сам рекао да сам Син Божији? ³⁷ Ако не чиним дела свога Оца, не верујте ми. ³⁸ Али, ако их чиним, све ако мени и не верујете, верујте делима, да увидите и спознате да је Отац у мени и да сам ја у Оцу.«

³⁹ Тада они опет покушаше да га ухвате, али им он измаче из руку.

⁴⁰ Исус се онда опет врати на другу страну реке Јордан, на место где је Јован раније крштавао, и тамо остаде.

⁴¹ Многи дођоше к њему и рекоше: »Јован није учинио ниједно знамење, али све што је рекао за овога, истина је!«

⁴² И многи тамо повероваше у њега.