Read the Gospels in 40 Days

Исус и Никодим

3 А међу фарисејима је био човек по имену Никодим, јудејски поглавар.

² Он дође к Исусу ноћу и рече му: »Раби, знамо да си од Бога дошао као учитељ, јер нико не може да чини знамења која ти чиниш ако Бог није с њим.«

³ »Истину ти кажем«, рече му Исус, »ако се човек не роди поново^[a], не може да види Божије царство.«

⁴ »Како може човек да се роди кад је стар?« упита Никодим. »Не може, ваљда, други пут да уђе у утробу своје мајке и да се роди!«

⁵ »Истину ти кажем«, одговори му Исус, »ако се човек не роди од воде и Духа, не може да уђе у Божије царство. ⁶ Оно што је рођено од тела, тело је, а што је рођено од Духа, дух је. ⁷ Не чуди се што сам ти рекао да морате поново да се родите. ⁸ Ветар^[b] дува где му је воља; чујеш му хук, али не знаш ни одакле долази ни куда иде. Тако је са сваким ко је рођен од Духа.«

⁹ А Никодим упита: »Како то може бити?«

¹⁰ »Ти си учитељ у Израелу«, одговори му Исус, »а то не знаш! ¹¹ Истину ти кажем: говоримо оно што знамо и сведочимо за оно што смо видели, али ви не прихватате наше сведочанство. ¹² О земаљским стварима сам вам говорио, па не верујете. Како ћете веровати ако вам будем говорио о небеским? ¹³ Нико никад није узашао на небо осим онога који је са неба сишао – Сина човечијега. ¹⁴ И као што је Мојсије подигао змију у пустињи, тако мора да буде подигнут и Син човечији, ¹⁵ да свако ко у њега верује има вечни живот^[c].«

¹⁶ Јер, Бог је толико волео свет да је дао свога јединорођеног Сина да ко год у њега верује не пропадне, него да има вечни живот. ¹⁷ Није Бог свога Сина послао у свет да свет осуди, него да се свет кроз њега спасе. ¹⁸ Ко у њега верује, не осуђује се, а ко не верује, већ је осуђен, јер није поверовао у име јединорођенога Божијег Сина. ¹⁹ А ово је та осуда: светлост је дошла на свет, али су људи више волели таму него светлост, јер су им дела била зла. ²⁰ Ко год чини зло, мрзи светлост и не излази на светлост, да његова дела не изађу на видело. ²¹ А ко живи у складу са истином^[d], излази на светлост, да се покаже да су његова дела учињена у Богу.

Исус и Јован Крститељ

²² После тога Исус оде са ученицима у Јудеју. Тамо је боравио с њима и крштавао. ²³ А и Јован је крштавао у Енону близу Салима, јер је тамо било много воде, и људи су долазили и крштавали се. ²⁴ Било је то пре него што је Јован бачен у тамницу.

²⁵ А између Јованових ученика и неког Јудејина настаде препирка о обредном прању.

²⁶ Тада они дођоше Јовану и рекоше му: »Раби, онај што је био с тобом с оне стране реке Јордан, онај за кога си сведочио, ено крштава и сви иду к њему.«

²⁷ »Човек не може ништа да узме ако му није дато са неба«, одговори Јован. ²⁸ »Сами сте ми сведоци да сам рекао: ‚Ја нисам Христос, него сам послан пред њим.‘ ²⁹ Ко има невесту, тај је младожења. А младожењин пријатељ, који стоји и слуша га, испуњен је радошћу док слуша младожењин глас. Та радост је моја, и сада је потпуна. ³⁰ Он треба да расте, а ја да се смањујем.«

Онај који долази са неба

³¹ Онај који долази одозго, над свима је, а ко је са земље, земаљски је и земаљски говори. Онај који долази са неба, над свима је. ³² Он сведочи за оно што је видео и чуо, али нико не прихвата његово сведочанство. ³³ А ко прихвата његово сведочанство, потврђује да је Бог истинит. ³⁴ Онај кога је Бог послао, Божије речи говори, јер Бог^[e] не даје Духа на меру. ³⁵ Отац воли Сина и све му је предао у руке. ³⁶ Ко верује у Сина, има вечни живот, а ко се не покори Сину, неће видети живот, него на њему остаје Божији гнев.

Исус и Самарићанка

4 Када је Исус сазнао да су фарисеји чули да он стиче и крштава више ученика него Јован ² – иако сам Исус није крштавао, него његови ученици – ³ оде из Јудеје и врати се у Галилеју.

⁴ Морао је да прође кроз Самарију, ⁵ па тако стиже у самаријски град који се зове Сихар, близу имања које је Јаков дао своме сину Јосифу. ⁶ Тамо је био и Јаковљев бунар, па Исус, уморан од пута, седе крај њега. Било је негде око поднева^[f].

⁷ Када је једна Самарићанка дошла да заграби воде, Исус јој рече: »Дај ми да пијем«, ⁸ јер су његови ученици били отишли у град да купе хране.

⁹ А Самарићанка му рече: »Зашто ти, Јудејин, тражиш да пијеш од мене, једне Самарићанке?« – пошто се Јудеји нису слагали са Самарићанима.

¹⁰ »Када би знала Божији дар«, одговори јој Исус, »и ко је онај који ти каже: ‚Дај ми да пијем‘, замолила би га, и он би ти дао живе воде.«

¹¹ »Господару«, одврати жена, »немаш чиме ни да заграбиш воде, а бунар је дубок. Одакле ти онда жива вода? ¹² Зар си можда већи од нашег оца Јакова, који нам је дао овај бунар и пио из њега он и његови синови и стада?«

¹³ »Ко год пије ову воду«, одговори јој Исус, »опет ће ожеднети, ¹⁴ а ко пије воду коју му ја дајем, неће ожеднети довека. Вода коју му ја дајем постаће у њему извор воде која увире у вечни живот.«

¹⁵ »Господару«, рече му жена, »дај ми те воде, да не жедним и да не морам да долазим овамо да заграбим воде.«

¹⁶ »Иди и позови свога мужа«, рече јој Исус, »па се врати овамо.«

¹⁷ А жена му одговори: »Немам мужа.«

»Добро кажеш: ‚Немам мужа‘«, одврати Исус. ¹⁸ »Пет мужева си имала, а овај с којим си сада није ти муж. Истину си рекла.«

¹⁹ »Господару«, рече жена, »видим да си пророк! ²⁰ Наши праоци су се клањали Богу на овој гори, а ви Јудеји кажете да му се треба клањати у Јерусалиму.«

²¹ »Веруј ми, жено«, рече Исус, »долази час када се нећете клањати Оцу ни овде ни у Јерусалиму. ²² Ви се клањате оном што не познајете, а ми се клањамо оном што познајемо, јер спасење долази од Јудеја. ²³ Али долази час – и већ је ту – када ће се истински клањаоци клањати Оцу у духу и истини, јер Отац баш такве клањаоце жели. ²⁴ Бог је дух, и они који му се клањају, у духу и истини треба да му се клањају.«

²⁵ А жена му рече: »Знам да ће доћи Месија, који се зове Христос. Када он дође, све ће нам објаснити.«

²⁶ »Ја сам«, рече јој Исус, »ја који с тобом говорим.«

²⁷ Тада се вратише ученици и зачудише се што разговара са женом. Али ниједан не упита: »Шта тражиш од ње?« ни: »Зашто с њом разговараш?«

²⁸ А жена остави свој крчаг и оде у град, па рече људима: ²⁹ »Дођите да видите човека који ми је рекао све што сам учинила. Да није он Христос?«

³⁰ И они изађоше из града и кренуше к Исусу.

³¹ А ученици су у међувремену молили Исуса: »Раби, једи.«

³² Али он им рече: »Ја имам да једем јело за које ви не знате.«

³³ Тада ученици рекоше један другом: »Да му није неко донео да једе?«

³⁴ Исус им рече: »Моје јело је да извршавам вољу Онога који ме је послао и да довршим његово дело. ³⁵ Зар и ви не кажете: ‚Још четири месеца, па жетва?‘ Кажем вам: отворите очи и погледајте поља – зрела^[g] су за жетву. ³⁶ Жетелац већ прима плату и скупља род за вечни живот, да се и сејач и жетелац заједно радују. ³⁷ У томе се обистињује изрека: ‚Један сеје, а други жање.‘ ³⁸ Ја сам вас послао да жањете оно око чега се нисте трудили. Други су се трудили, а ви сте пожњели плодове њиховог труда^[h].«

³⁹ Многи Самарићани из онога града повероваше у Исуса због речи оне жене која је сведочила: »Рекао ми је све што сам учинила.«

⁴⁰ А када су дошли к њему, замолише га да остане код њих, и он тамо остаде два дана. ⁴¹ И још многи повероваше због његових речи.

⁴² Говорили су оној жени: »Сада више не верујемо због онога што си ти рекла, него зато што смо сами чули, и знамо да је ово заиста Спаситељ света.«

Излечење службениковог сина

(Мт 8,5-13; Лк 7,1-10)

⁴³ После та два дана, Исус оде оданде у Галилеју, ⁴⁴ иако је сам изјавио да је пророк без части у свом завичају. ⁴⁵ Када је стигао, Галилејци га лепо примише, јер су видели шта је све учинио у Јерусалиму за време празника, пошто су и они били тамо.

⁴⁶ Исус тако опет дође у Кану Галилејску, где је био претворио воду у вино. А тамо је био један царев службеник чији је син лежао болестан у Кафарнауму. ⁴⁷ Када је чуо да је Исус из Јудеје дошао у Галилеју, дође к њему и замоли га да оде у Кафарнаум и излечи му сина, јер овај само што није умро.

⁴⁸ А Исус му рече: »Док не видите знамења и чуда, не верујете.«

⁴⁹ »Господару«, рече му царев службеник, »дођи док ми дете није умрло.«

⁵⁰ »Иди«, рече му Исус, »твој син ће живети.«

Човек поверова у то што му је Исус рекао и оде.

⁵¹ А док је још био на путу, сретоше га његове слуге с вешћу да му је син жив. ⁵² Он их упита када му је кренуло набоље, а они му одговорише: »Грозница га је оставила јуче око један сат после подне^[i].«

⁵³ Дечаков отац се сети да му је баш тада Исус рекао: »Твој син ће живети.«

И поверова он и сви његови укућани.

⁵⁴ Било је то друго знамење које је Исус учинио пошто је дошао из Јудеје у Галилеју.