Read the Gospels in 40 Days

Послање Седамдесет двојице

10 После тога Господ одреди још седамдесет двојицу^[a], па их по двојицу посла испред себе у сваки град и место куда је намеравао да иде.

² Рече им: »Жетва је обилна, али је радника мало. Зато молите Господара жетве да пошаље раднике за своју жетву. ³ Идите. Ево, шаљем вас као јагњад међу вукове. ⁴ Не носите са собом ни новчаник, ни торбу, ни обућу, и на путу никога не поздрављајте.

⁵ »Када уђете у неки дом, прво реците: ‚Мир овом дому.‘ ⁶ И ако тамо буде мирољубив човек^[b], ваш мир ће остати на њему. А ако не буде, ваш мир ће вам се вратити. ⁷ Останите у том дому и једите и пијте све што вам понуде, јер радник заслужује своју плату. И немојте да прелазите из дома у дом.

⁸ »Када уђете у неки град, па вас приме, једите све што пред вас ставе. ⁹ Лечите болесне у том граду и говорите им: ‚Приближило вам се Божије царство.‘ ¹⁰ Али, када уђете у неки град, па вас не приме, изађите на улице и реците: ¹¹ ‚Против вас отресамо и прашину вашега града која нам се лепи за ноге. Ипак знајте: приближило се Божије царство.‘ ¹² Кажем вам: онога Дана ће бити лакше Содоми него том граду.«

Прекори непокајаним градовима

(Мт 11,20-24)

¹³ »Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Да су се у Тиру и Сидону догодила чуда која су се догодила у вама, они би се одавно покајали и седели у кострети и пепелу. ¹⁴ Али, на Суду ће бити лакше Тиру и Сидону него вама. ¹⁵ А ти, Кафарнауме, зар ћеш се до неба уздићи? У Подземље^[c] ћеш се суновратити!

¹⁶ »Ко вас слуша, мене слуша. Ко вас одбацује, мене одбацује. А ко одбацује мене, одбацује Онога који ме је послао.«

Повратак Седамдесет двојице

¹⁷ Седамдесет двојица^[d] се вратише радосни, говорећи: »Господе, и демони нам се покоравају у твоје име!«

¹⁸ А он им рече: »Видео сам Сатану како пада са неба као муња. ¹⁹ Ето, дао сам вам власт да газите змије и шкорпије, и над сваком непријатељском силом – и ништа вам неће наудити. ²⁰ Али, немојте да се радујете томе што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена записана на небу.«

Исус се радује

(Мт 11,25-27; 13,16-17)

²¹ Уто га обузе радост у Светом Духу, па рече: »Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и умних, а открио малој деци. Да, Оче, свидело ти се да тако учиниш.

²² »Отац ми је све предао, и нико, осим Оца, не зна ко је Син. И нико не зна ко је Отац, само Син и они којима то Син хоће да открије.«

²³ Онда се окрену ученицима, па им насамо рече: »Благо очима које гледају то што ви гледате. ²⁴ Јер, кажем вам: многи пророци и цареви желели су да виде то што ви гледате, али нису видели, и да чују то што ви слушате, али нису чули.«

Прича о добром Самарићанину

²⁵ Онда устаде један учитељ закона да искуша Исуса, па га упита: »Учитељу, шта треба да учиним да бих наследио вечни живот?«

²⁶ »Шта пише у Закону?« рече му Исус. »Шта читаш тамо?«

²⁷ Овај одговори: »‚Воли Господа, свога Бога, свим својим срцем, свом својом душом, свом својом снагом и свим својим умом‘^(A), и ‚свога ближњега као самога себе.‘^(B)«

²⁸ »Тачно си одговорио«, рече му Исус. »Чини тако, и живећеш.«

²⁹ Али овај, желећи да се оправда, упита Исуса: »А ко је мој ближњи?«

³⁰ Исус му одговори: »Путовао један човек из Јерусалима у Јерихон, па пао у руке разбојницима. Ови су га скинули и изударали, па отишли, оставивши га полумртва. ³¹ А случајно је тим путем пролазио један свештеник, видео га и заобишао. ³² Исто тако је поред тога места наишао и један Левит, видео га и заобишао. ³³ Али наиђе онуда, путујући, и један Самарићанин. И кад га је видео, сажали се, ³⁴ па му приђе и преви му ране, заливши их уљем и вином. Онда га посади на своје живинче, одведе у једну гостионицу и побрину се за њега. ³⁵ Сутрадан извади два динара^[e] и даде их гостионичару, говорећи: ‚Побрини се за њега, а ако потрошиш више, платићу ти кад се вратим.‘

³⁶ »Шта мислиш, који је од ове тројице био ближњи овоме који је пао у руке разбојницима?«

³⁷ »Онај који се на њега сажалио«, одговори учитељ закона.

А Исус му рече: »Иди, па и ти тако чини.«

Исус код Марте и Марије

³⁸ Док су путовали, Исус уђе у једно село, где га жена по имену Марта прими у своју кућу. ³⁹ Она је имала сестру која се звала Марија, која седе Господу до ногу, па је слушала шта он говори.

⁴⁰ Марта је била веома заузета послуживањем, па приђе Исусу и рече: »Господе, зар те није брига што ме моја сестра оставила да сама послужујем? Реци јој да ми помогне.«

⁴¹ »Марта, Марта«, одговори јој Исус, »бринеш се и узнемираваш због много чега, ⁴² а само једно је потребно. Марија је изабрала оно боље и то јој неће бити одузето.«

Исус учи ученике како да се моле

(Мт 6,9-15; 7,7-11)

11 Једном се Исус молио на неком месту. Када је завршио, рече му један од ученика: »Господе, научи нас да се молимо, као што је и Јован научио своје ученике.«

² А он им рече: »Када се молите, реците:

⁵ Онда им рече: »Када неко од вас има пријатеља, па оде к њему у поноћ и каже му: ‚Пријатељу, позајми ми три хлеба. ⁶ Јер, један мој пријатељ је свратио к мени с пута, а ја немам шта да изнесем пред њега.‘ ⁷ И када му онај изнутра одговори: ‚Не досађуј ми! Врата су већ закључана и деца са мном у постељи. Не могу да устанем да ти дам‘ – ⁸ кажем вам: иако неће да устане зато што му је пријатељ, устаће због његове безочности и даће му колико му треба.

⁹ »Зато вам кажем: молите – и даће вам се; тражите – и наћи ћете; куцајте – и отвориће вам се. ¹⁰ Јер, ко год моли, добија; и ко тражи, налази; и отвориће се ономе ко куца.

¹¹ »Који би отац међу вама сину, када га замоли за рибу, дао змију?^{[g] 12} Или му, ако га замоли за јаје, дао шкорпију? ¹³ Па ако ви, иако сте зли, знате како да дајете добре дарове својој деци, колико ће више ваш небески Отац дати Светога Духа онима који га замоле.«

Исус и Веелзевул

(Мт 12,22-30; Мк 3,20-27)

¹⁴ Исус је истеривао једног демона немости и, када је демон изашао, неми човек проговори, а народ се задиви.

¹⁵ Али неки од њих рекоше: »Он истерује демоне помоћу Веелзевула, демонског владара!«

¹⁶ А други, да би га искушали, затражише од њега знак са неба.

¹⁷ Али он је знао шта мисле, па им рече: »Опустеће свако царство које је против себе подељено, и пашће сваки подељен дом. ¹⁸ Ако је и Сатана против себе подељен, како ће опстати његово царство? Јер, ви кажете да ја демоне истерујем помоћу Веелзевула. ¹⁹ Али, ако ја истерујем демоне помоћу Веелзевула, помоћу кога их истерују ваши синови? Зато ће вам они бити судије. ²⁰ Али, ако ја демоне истерујем помоћу Божије силе^[h], онда вам је дошло Божије царство.

²¹ »Када јак, наоружан човек чува своју кућу, његова имовина је безбедна. ²² Али, када га нападне и савлада неко јачи од њега, узима му оклоп у који се уздао и дели плен.

²³ »Ко није са мном – против мене је. И ко са мном не скупља – расипа.«

Повратак нечистог духа

(Мт 12,43-45)

²⁴ »Када из човека изађе нечист дух, лута безводним местима тражећи починка. А кад га не нађе, каже: ‚Вратићу се у кућу из које сам изашао.‘ ²⁵ И врати се и нађе кућу пометену и сређену. ²⁶ Онда оде и доведе седам других духова, горих од себе, па уђу и тамо се настане. Тако је на крају том човеку горе него пре.«

Истинска срећа

²⁷ Док је он то говорио, повика једна жена из народа: »Срећна утроба која те носила и дојке које си сисао!«

²⁸ А он рече: »Много срећнији су они који слушају Божију реч и покоравају јој се.«

Јонин знак

(Мт 12,38-42; Мк 8,12)

²⁹ Док се народ окупљао, он рече: »Овај нараштај је зао нараштај. Траже знак, али никакав знак им неће бити дат, осим знака Јониног. ³⁰ Јер, као што је Јона био знак Нинивљанима, тако ће и Син човечији бити знак овом нараштају. ³¹ Краљица Југа ће на Суду устати са људима овог нараштаја и осудити их, јер је с краја земље дошла да чује Соломонову мудрост. А овде је неко већи^[i] од Соломона! ³² Нинивљани ће устати на Суду са овим нараштајем и осудити га, јер су се покајали после Јонине проповеди, а овде је неко већи од Јоне.«

Светлост и тама тела

(Мт 5,15; 6,22-23)

³³ »Нико не пали светиљку да би је ставио на скровито место или под посуду, него на свећњак, да они који улазе виде светлост. ³⁴ Твоје око је светиљка тела. Ако ти је око добро, и цело тело ти је пуно светлости. Али, ако је рђаво, и тело ти је пуно таме. ³⁵ Постарај се, дакле, да светлост у теби не буде тама. ³⁶ Ако ти је цело тело пуно светлости, без имало таме, биће сасвим осветљено, као кад те својом светлошћу обасјава светиљка.«

Шест прекора учитељима закона и фарисејима

(Мт 23,1-36; Мк 12,38-40; Лк 20,45-47)

³⁷ Док је он говорио, један фарисеј га позва да с њим руча^[j], па Исус уђе и леже за трпезу. ³⁸ А фарисеј се зачуди кад виде да се Исус није прво опрао пре ручка^[k].

³⁹ »Да«, рече му Господ, »ви фарисеји чистите чашу и тањир споља, а изнутра сте пуни похлепе и зла. ⁴⁰ Безумници! Зар Онај који је начинио оно што је споља, није начинио и оно што је изнутра? ⁴¹ Него, дајте као милостињу оно што је унутра, и све ће вам бити чисто.

⁴² »Али тешко вама, фарисеји, што дајете десетак од нане, руте и сваког другог биља, а занемарујете Божију правду и љубав. Ово треба да чините, а оно да не занемарујете.

⁴³ »Тешко вама, фарисеји, јер волите прва седишта у синагогама и да вас поздрављају на трговима. ⁴⁴ Тешко вама, јер сте слични необележеним гробовима по којима људи ходају а да то и не знају.«

⁴⁵ »Учитељу«, рече му један учитељ закона, »ти и нас вређаш кад тако говориш.«

⁴⁶ А Исус рече: »Тешко и вама, учитељи закона, јер људе оптерећујете неподношљивим бременом, а сами се ни прстом не дотичете бремена.

⁴⁷ »Тешко вама, јер подижете гробнице пророцима, а њих су побили ваши праоци. ⁴⁸ Тиме сведочите да се слажете са делима својих праотаца, јер су их они побили, а ви им подижете гробнице. ⁴⁹ Зато је Божија мудрост и рекла: ‚Послаћу им пророке и апостоле; неке ће убити, а неке прогонити.‘ ⁵⁰ Зато ће овај нараштај платити за крв свих пророка проливену од постанка света, ⁵¹ од Авељеве крви до крви Захарије, који је убијен између жртвеника и Храма. Да, кажем вам: овај нараштај ће за то платити.

⁵² »Тешко вама, учитељи закона, јер сте узели кључ знања. Сами нисте ушли, а спречили сте оне који су улазили.«

⁵³ А док је одлазио оданде, учитељи закона и фарисеји почеше жестоко да наваљују на њега и да га засипају питањима о много чему, ⁵⁴ вребајући да га ухвате у речи.

Упозорење против лицемерја

12 Када се у међувремену окупило мноштво од неколико хиљада људи, тако да су једни друге газили, Исус прво поче да говори својим ученицима: »Чувајте се фарисејског квасца, то јест лицемерја. ² Нема ништа скривено што се неће открити, ни тајно што се неће сазнати. ³ Све што сте рекли у тами, чуће се на светлости, и оно што сте по собама на ухо шапутали, објављиваће се са кровова.«

Кога се треба бојати

(Мт 10,28-31)

⁴ »Кажем вам, пријатељи моји: не треба да се бојите оних што убијају тело и после тога немају шта више да учине. ⁵ Али, показаћу вам кога треба да се бојите: бојте се онога који, пошто убије, има моћ да баци у пакао. Да, кажем вам: њега се бојте. ⁶ Зар се пет врабаца не продаје за два асариона^[l]? Па ипак Бог не заборавља ниједног од њих. ⁷ А вама је и сва коса на глави избројана. Не бојте се. Ви вредите више од много врабаца.«

Признавање Христа пред људима

(Мт 10,32-33; 12,32; 10,19-20)

⁸ »Кажем вам: ко год мене призна пред људима, и њега ће Син човечији признати пред Божијим анђелима. ⁹ А ко се мене одрекне пред људима, и ја ћу се њега одрећи пред Божијим анђелима. ¹⁰ Опростиће се сваком ко каже нешто против Сина човечијега, али неће бити опроштено оном ко увреди Светога Духа. ¹¹ Када вас буду изводили пред синагоге, владаре и власти, не брините се како ћете се одбранити или шта ћете рећи, ¹² јер ће вас тога часа Свети Дух научити шта треба да кажете.«

Прича о безумном богаташу

¹³ Тада му рече неко из народа: »Учитељу, реци мом брату да са мном подели наследство.«

¹⁴ »Човече«, одврати му Исус, »ко ме је поставио за судију или за извршитеља над вама?«

¹⁵ А онда им рече: »Пазите и чувајте се сваке похлепе. Јер, и када човек има у изобиљу, његов живот не зависи од његове имовине.«

¹⁶ Тада им исприча ову причу: »Једном богаташу је земља добро родила ¹⁷ и он је овако размишљао: ‚Шта да радим, пошто немам где да спремим своју летину?‘ ¹⁸ Онда рече: ‚Ево шта ћу: срушићу своје амбаре и саградити веће, па ћу у њих спремити све своје жито и добра. ¹⁹ И рећи ћу својој души: душо, имаш много добара спремљених за много година. Одмарај се, једи, пиј и весели се.‘ ²⁰ Али Бог му рече: ‚Безумниче! Колико ноћас ће ти живот бити одузет^[m]. И чије ће онда бити то што си спремио?‘ ²¹ Тако пролази онај ко себи згрће благо, а није богат пред Богом.«

Не брините се

(Мт 6,25-34, 19-21)

²² Онда рече ученицима: »Зато вам кажем: не брините се за свој живот – шта ћете јести; ни за своје тело – шта ћете обући. ²³ Јер, живот је више од јела, а тело више од одеће. ²⁴ Погледајте гавране: не сеју и не жању, немају ни спремишта ни амбаре, а ипак их Бог храни. А колико сте ви вреднији од птица! ²⁵ Који од вас, бринући се, може свом животу додати и један једини сат^[n]? ²⁶ Кад не можете ни такву ситницу да учините, зашто се бринете за остало?

²⁷ »Погледајте како расту љиљани: не раде и не преду. А ја вам кажем: ни Соломон у свем свом сјају није био одевен као један од њих. ²⁸ Ако, дакле, Бог тако одева пољску траву – која данас јесте, а сутра се баца у ватру – колико ће више одевати вас, маловерни. ²⁹ Зато немојте да тражите шта ћете јести или шта ћете пити, и не узнемиравајте се бригама. ³⁰ Јер, све то траже незнабошци овога света. Зна ваш Отац да вам је све то потребно. ³¹ Него, тражите његово Царство, па ће вам се и ово дати.

³² »Не бој се, стадо мало, јер се вашем Оцу свидело да вам дâ Царство. ³³ Продајте своју имовину и дајте као милостињу. Снабдејте се новчаницима који не старе: неисцрпним благом на небу, којем лопов не може да се примакне и које мољац не може да нагризе. ³⁴ Јер, где вам је благо, тамо ће вам бити и срце.«

Будност

(Мт 24,45-51)

³⁵ »Нека вам бедра буду опасана^[o] и нека ваше светиљке горе, ³⁶ као онима који чекају да им се господар врати са свадбе, да му одмах отворе када дође и покуца. ³⁷ Благо оним слугама које господар затекне будне када дође. Истину вам кажем: он сам ће се опасати, посадити их за трпезу и послуживати их. ³⁸ Дошао он у поноћ или касније^[p], ако их нађе спремне, благо њима. ³⁹ Али ово знајте: да је домаћин знао у који час ће лопов доћи, не би допустио да му кућа буде обијена. ⁴⁰ И ви будите спремни, јер ће Син човечији доћи у онај час у који га не очекујете.«

⁴¹ »Господе«, упита Петар, »говориш ли ову причу само нама или свима?«

⁴² А Господ рече: »Ко је, дакле, верни и мудри управитељ кога ће господар поставити над својим слугама да им на време даје оброк? ⁴³ Благо оном слузи кога његов господар, када дође, нађе да тако чини. ⁴⁴ Истину вам кажем: поставиће га да управља свим његовим имањем.

⁴⁵ »Али, ако тај слуга помисли: ‚Мој господар ће се дуго задржати‘, па почне да туче слуге и слушкиње, и да једе и пије и опија се, ⁴⁶ његов господар ће доћи онога дана када га он не очекује и у час који не зна, па ће га пресећи надвоје и одредити му место међу невернима.

⁴⁷ »Онај слуга који је знао вољу свога господара, а није био спреман, или није поступио по његовој вољи, добиће много батина. ⁴⁸ А онај који није знао, а учинио је нешто што заслужује казну, добиће само мало батина. Ко год је много добио, од њега ће се много и тражити; и коме је много поверено, од њега ће се више захтевати.«

Не мир, него раздор

(Мт 10,34-36)

⁴⁹ »Дошао сам да на земљу бацим огањ, и тако бих желео да је већ упаљен. ⁵⁰ Али, треба крштењем да се крстим и тако ми је тешко док се то не заврши. ⁵¹ Мислите ли да сам дошао да на земљу донесем мир? Не, кажем вам, него раздор. ⁵² Од сада ће петоро у истој кући бити раздељено: троје против двоје и двоје против троје. ⁵³ Поделиће се отац против сина и син против оца, мајка против кћери и кћи против мајке, свекрва против снахе и снаха против свекрве.«

Тумачење знакова времена

(Мт 16,2-3)

⁵⁴ А народу рече: »Када видите да се облак помаља на западу, одмах кажете: ‚Долази киша‘, и тако и буде. ⁵⁵ А када дува јужни ветар, кажете: ‚Биће врућине‘, и тако и буде. ⁵⁶ Лицемери! Знате да тумачите изглед земље и неба, а не знате да протумачите знаке овог времена?«

Нагодба с противником

(Мт 5,25-26)

⁵⁷ »И зашто сами од себе не просуђујете шта је праведно? ⁵⁸ Када са својим противником идеш пред поглавара, потруди се да се с њим нагодиш још на путу, да те не одвуче пред судију, па те судија преда судском службенику, а службеник баци у тамницу. ⁵⁹ Кажем ти: нећеш оданде изаћи док не исплатиш и последњу пару^[q].«