Read the Gospels in 40 Days
Прича о изгубљеној овци
(Мт 18,12-14)
15 Око Исуса су се окупљали сви цариници и грешници да га чују, 2 па фарисеји и учитељи закона почеше да гунђају, говорећи: »Овај прима грешнике и једе с њима!«
3 Тада им Исус исприча ову причу: 4 »Који од вас, ако има сто оваца, па једну изгуби, не оставља оних деведесет девет у дивљини и не иде за изгубљеном док је не нађе? 5 А кад је нађе, радосно је стави на рамена, 6 па кад стигне кући, позива пријатеље и суседе и каже им: ‚Радујте се са мном! Нашао сам своју изгубљену овцу!‘ 7 Кажем вам: тако ће и на небу бити већа радост због једног грешника који се покаје него због деведесет девет праведника, којима покајање није потребно.«
Прича о изгубљеној драхми
8 »Или, која жена, када има десет драхми[a], па једну изгуби, не пали светиљку и не чисти кућу и не тражи пажљиво док је не нађе? 9 А кад је нађе, позива пријатељице и суседе и каже: ‚Радујте се са мном! Нашла сам новчић који сам изгубила!‘ 10 Тако, кажем вам, настаје и радост пред Божијим анђелима због једног грешника који се покаје.«
Прича о изгубљеном сину
11 Онда рече: »Један човек имао два сина. 12 Млађи од њих рече оцу: ‚Оче, дај ми део имања који ми припада.‘ И он им подели имање.
13 »После неколико дана, млађи син узе свој део и оде у далеку земљу, где протраћи сав свој иметак живећи разуздано. 14 Када је све потрошио, у тој земљи завлада велика глад и он поче да оскудева. 15 Зато оде и запосли се код једног грађанина оне земље, а овај га посла на своја поља да чува свиње. 16 Жудео је да напуни стомак рогачима које су свиње јеле, али му их нико није давао.
17 »Тада дође к себи, па рече: ‚Колики најамници мога оца имају хлеба у изобиљу, а ја овде умирем од глади! 18 Спремићу се и отићи своме оцу, па га замолити: »Оче, згрешио сам против неба и против тебе. 19 Нисам више достојан да се зовем твој син. Прими ме као једног од својих најамника.«‘
20 »И он се спреми и пође своме оцу. А док је још био далеко, његов отац га угледа и сажали се, па потрча, загрли га и пољуби.
21 »‚Оче‘, рече му син, ‚згрешио сам против неба и против тебе. Нисам више достојан да се зовем твој син.‘
22 »Али отац рече својим слугама: ‚Брзо изнесите најлепши огртач и обуците му га. Ставите му прстен на руку и обућу на ноге. 23 Донесите угојено теле и закољите га, па да једемо и да се веселимо. 24 Јер, овај мој син је био мртав, и оживе! Био је изгубљен, и нађен је!‘ И почеше да се веселе.
25 »А његов старији син био је на пољу. Када се на повратку приближио кући, зачу свирку и играње, 26 па позва једног слугу и упита га шта се дешава.
27 »‚Твој брат је дошао‘, рече му слуга, ‚и твој отац је заклао угојено теле зато што га је дочекао живог и здравог.‘
28 »Он се наљути и не хтеде да уђе. Тада изађе његов отац и поче да га наговара. 29 Али он одговори оцу: ‚Ето, толико година сам ти служио и никад нисам прекршио твоје заповести, а ти ми никад ни јаре ниси дао да се провеселим са пријатељима! 30 А кад је дошао овај твој син, који је твој иметак проћердао са блудницама, за њега си угојено теле заклао!‘
31 »‚Сине мој‘, рече му отац, ‚ти си увек са мном и све што имам, твоје је. 32 Али, треба да се веселимо и да се радујемо. Јер, овај твој брат је био мртав, и оживе, и био је изгубљен, и нађен је.‘«
Прича о непоштеном управитељу
16 Исус рече ученицима: »Био један богат човек чијег су управитеља оптужили да расипа његову имовину.
2 »Он га позва и упита: ‚Шта то чујем о теби? Положи рачун о свом управљању, јер више не можеш да будеш управитељ.‘
3 »А управитељ рече у себи: ‚Шта да радим? Господар ми одузима посао управитеља. Нисам довољно снажан да копам, а срамота ме да просим. 4 Знам шта ћу: учинићу тако да ће ме људи примати у кућу и кад више не будем управитељ.‘
5 »Тада, једног по једног, позва све дужнике свога господара.
»‚Колико дугујеш мом господару?‘ упита првог.
6 »‚Сто бата[b] маслиновог уља‘, одговори овај.
»А он му рече: ‚Узми своју обвезницу, па брзо седи и напиши педесет.‘
7 »Затим упита другог: ‚Колико ти дугујеш?‘
»‚Сто кора[c] жита‘, одговори овај.
»А он му рече: ‚Узми своју обвезницу и напиши осамдесет.‘
8 »И господар похвали непоштеног управитеља, јер је сналажљиво поступио. Синови овога света сналажљивији су са својим него синови светлости. 9 Кажем вам: начините себи пријатеље помоћу непоштеног богатства, да би вас, када оно нестане, примили у вечне станове[d].
10 »Ко је поуздан у најмањем, поуздан је и у великом. А ко је непоштен у најмањем, непоштен је и у великом. 11 Ако, дакле, нисте били поуздани у непоштеном богатству, ко ће вам поверити истинско богатство? 12 И ако нисте били поуздани у туђем, ко ће вам дати ваше?
13 »Ниједан слуга не може да служи двојици господара. Јер, или ће једнога мрзети, а другога волети; или ће једноме бити привржен, а другога презирати. Не можете служити и Богу и богатству[e].«
Закон и Божије царство
14 А све су то слушали фарисеји, који су волели новац, па су му се ругали.
15 Зато им Исус рече: »Ви се пред људима претварате да сте праведни, али Бог познаје ваше срце. Оно што је на високој цени међу људима, у Божијим очима је одвратно.
16 »Закон и Пророци су били до Јована. Од тада се проповеда еванђеље о Божијем царству и свако насилно у њега улази. 17 Али, лакше је да небо и земља прођу, него да пропадне иједна цртица из Закона.«
Развод
18 »Ко се разведе од своје жене и ожени се другом, чини прељубу. И ко се ожени разведеном, чини прељубу.«
Богаташ и Лазар
19 »Био један богат човек који се облачио у пурпур и танко платно и сваког дана уживао у раскоши. 20 А пред његовом капијом лежао је један сиромах по имену Лазар, сав у чиревима, 21 и жудео да напуни стомак оним што је падало са богаташеве трпезе. Чак су и пси долазили и лизали му чиреве.
22 »Када је сиромах умро, анђели га однеше у Авраамово наручје. А умре и богаташ и би сахрањен. 23 У Подземљу[f], где је лежао у мукама, подиже поглед и у даљини угледа Авраама, и Лазара у његовом наручју, 24 па повика: ‚Оче Аврааме, смилуј ми се и пошаљи Лазара да умочи врх свога прста у воду и расхлади ми језик, јер се страшно мучим у овом пламену!‘
25 »‚Синко‘, рече му Авраам, ‚сети се да си за живота примио своја добра, а Лазар зла. Он се сада овде теши, а ти си у страшним мукама. 26 Осим тога, између вас и нас постављена је велика провалија, па они који желе одавде да пређу к вама, не могу, нити ко од вас може да пређе овамо.‘
27 »‚Онда те молим, оче‘, рече богаташ, ‚пошаљи га у кућу мога оца, 28 јер имам петорицу браће. Нека их опомене, да и они не дођу у ово мучилиште.‘
29 »Али Авраам рече: ‚Имају Мојсија и Пророке. Нека њих слушају.‘
30 »‚Не, оче Аврааме‘, рече богаташ, ‚него, ако им дође неко од мртвих, они ће се покајати.‘
31 »‚Ако не слушају Мојсија и Пророке‘, рече Авраам, ‚неће их уверити ни да неко устане из мртвих.‘«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International