Read the Gospels in 40 Days

Удовичин прилог

(Мк 12,41-44)

21 Исус подиже поглед и угледа богаташе како стављају своје дарове у храмску ризницу.

² А виде и једну сиромашну удовицу како ставља два лептона^[a], ³ па рече: »Истину вам кажем: ова сиромашна удовица је ставила више од свих осталих. ⁴ Јер, сви они су ставили дарове од свога вишка, а она је од своје сиротиње ставила све што је имала за живот.«

Исус предсказује уништење Храма

(Мт 24,1-2; Мк 13,1-2)

⁵ Док су неки говорили о Храму – како је украшен лепим камењем и заветним даровима – Исус рече: ⁶ »Доћи ће време када од овога што гледате неће остати ни камен на камену који неће бити разваљен.«

Знаци и прогони

(Мт 24,3-14; Мк 13,3-13)

⁷ »Учитељу«, упиташе га они, »када ће то бити? И који ће знак показати да ће се то десити?«

⁸ А он рече: »Пазите да вас не заведу. Јер, многи ће доћи у моје име и рећи: ‚Ја сам‘ и: ‚Примакао се час.‘ Не идите за њима ⁹ и не плашите се када чујете за ратове и побуне. Јер, прво то треба да се догоди, али није одмах крај.«

¹⁰ Онда им рече: »Народ ће се дићи против народа и царство против царства. ¹¹ Биће великих земљотреса и глади и зараза по разним местима, и страхота и великих знамења са неба. ¹² Али, пре него што се све то деси, хватаће вас и прогонити вас. Због мене ће вас предавати синагогама и бацати у тамнице и изводити вас пред цареве и намеснике. ¹³ То ће вам бити прилика да сведочите. ¹⁴ Добро упамтите да не треба унапред да се бринете како ћете се бранити. ¹⁵ Јер, ја ћу вам дати речи и мудрост којима ниједан од ваших противника неће моћи да одоли ни да их побије. ¹⁶ Али издаваће вас чак и родитељи, браћа, рођаци и пријатељи, и неки од вас биће убијени. ¹⁷ Сви ће вас мрзети због мога имена, ¹⁸ али вам ниједна длака с главе неће пропасти. ¹⁹ Истрајношћу ћете задобити свој живот.«

Исус предсказује уништење Јерусалима

(Мт 24,15-21; Мк 13,14-19)

²⁰ »А када видите да војске опкољавају Јерусалим, тада знајте да је његово опустошење близу. ²¹ Нека тада они који буду у Јудеји беже у планине, они који буду у граду нека изађу из њега, а они који буду на пољима нека не улазе у град. ²² Јер, то су дани одмазде, да се испуни све што је записано.

²³ »Тешко трудницама и дојиљама тих дана! Јер, настаће велика невоља на земљи и гнев против овог народа. ²⁴ Пашће од оштрице мача и бити одведени у ропство по свим народима, а незнабошци ће газити Јерусалимом док се не испуне времена незнабожаца.«

Долазак Сина човечијега

(Мт 24,29-35; Мк 13,24-31)

²⁵ »Биће знамења на сунцу, месецу и звездама, а на земљи ће народе обузети тескоба и немоћ због хучања и таласања мора. ²⁶ Људи ће премирати од страха и од ишчекивања онога што прети свету, јер ће и небеске силе бити уздрмане. ²⁷ Тада ће видети Сина човечијега како у облаку долази са силом и великом славом. ²⁸ А када то почне да се догађа, устаните и подигните главу, јер је близу ваше избављење.«

²⁹ Онда им исприча ову причу: »Погледајте смокву и све дрвеће: ³⁰ кад пропупе, и сами видите и знате да је лето близу. ³¹ Тако исто, кад видите да се све ово догађа, знајте да је Божије царство близу. ³² Истину вам кажем: овај нараштај неће проћи док се све ово не догоди. ³³ Небо и земља ће проћи, али моје речи неће проћи никад.

³⁴ »Пазите да вам срце не отупи од банчења, опијања и брига овога живота, да вас тај дан не изненади ³⁵ као замка, јер ће доћи на све који живе на лицу целе земље. ³⁶ Стално будите на опрезу и молите се, да можете да избегнете све што ће се догодити и да станете пред Сина човечијега.«

³⁷ Исус је сваког дана учио народ у Храму, а сваке вечери је одлазио на Маслинску гору да тамо преноћи. ³⁸ А сав народ је рано ујутро долазио к њему у Храм да га слуша.

Завера против Исуса

(Мт 26,1-5, 14-16; Мк 14,1-2, 10-11; Јн 11,45-53)

22 Приближавао се Празник бесквасног хлеба, који се зове Пасха. ² А првосвештеници и учитељи закона тражили су начин да убију Исуса, јер су се бојали народа.

³ Тада Сатана уђе у Јуду званог Искариотски, једног од Дванаесторице. ⁴ Он оде првосвештеницима и заповедницима храмске страже и договори се с њима како да им изда Исуса. ⁵ Они се обрадоваше и сложише се да му дају новца. ⁶ Он пристаде, па поче да тражи повољну прилику да им га преда када с њим не буде народа.

Припреме за Пасху

(Мт 26,17-25; Мк 14,12-21; Јн 13,21-30)

⁷ Дође Дан бесквасног хлеба, када је требало жртвовати пасхално јагње, ⁸ па Исус посла Петра и Јована, рекавши: »Идите и спремите нам да једемо пасхалну вечеру.«

⁹ »Где хоћеш да је спремимо?« упиташе га они.

¹⁰ А он им рече: »Када уђете у град, сусрешће вас човек који носи крчаг с водом. Идите за њим у кућу у коју он уђе ¹¹ и реците домаћину: ‚Учитељ пита: »Где је гостинска соба у којој ћу јести пасхалну вечеру са својим ученицима?«‘ ¹² Он ће вам показати велику, намештену собу на спрату. Тамо спремите.«

¹³ И они одоше и нађоше све како им је и рекао, и спремише пасхалну вечеру.

Господња вечера

(Мт 26,26-30; Мк 14,22-26; 1. Кор 11,23-25)

¹⁴ Када је дошло време, Исус леже за трпезу, а апостоли с њим.

¹⁵ Он им рече: »Веома сам желео да једем ову пасхалну вечеру с вама пре свога страдања. ¹⁶ Јер, кажем вам: нећу је више јести док се не испуни у Божијем царству.«

¹⁷ Онда узе чашу, захвали Богу, па рече: »Узмите је и разделите међу собом. ¹⁸ Јер, кажем вам: више нећу пити од лозиног рода док не дође Божије царство.«

¹⁹ Затим узе хлеб, захвали Богу, изломи га и даде им, говорећи: »Ово је моје тело, које се даје за вас. Чините ово мени у спомен.«

²⁰ Тако узе и чашу после вечере, говорећи: »Ова чаша је нови савез мојом крвљу^[b], која се пролива за вас. ²¹ Али, ево, рука мога издајника на трпези је са мојом. ²² Јер, Син човечији ће отићи као што је одређено, али тешко оном човеку који га издаје.«

²³ Тада они почеше међусобно да се испитују који би од њих могао да буде тај који би то учинио.

Ко је највећи?

²⁴ Међу њима настаде и препирка око тога којег од њих треба сматрати највећим.

²⁵ Тада им Исус рече: »Цареви господаре својим народима, и они који имају власт над њима себе зову добротворима. ²⁶ Али ви немојте тако. Него, највећи међу вама треба да буде као најмлађи, и онај који влада као онај који служи. ²⁷ Јер, ко је већи: онај за трпезом или онај који служи? Зар није онај који је за трпезом? А ја сам међу вама као онај који служи. ²⁸ Ви сте они који су истрајали са мном у мојим искушењима. ²⁹ Зато вам у наследство дајем Царство као што га је Отац дао мени, ³⁰ да једете и пијете за мојом трпезом у мом Царству и да седите на престолима и судите дванаест племена Израелових.«

Исус предсказује да ће га се Петар одрећи

(Мт 26,31-35; Мк 14,27-31; Јн 13,36-38)

³¹ »Симоне, Симоне, ево Сатана је затражио да вас прорешета као пшеницу. ³² Али ја сам се молио за тебе, да се твоја вера не угаси. А ти, када се обратиш, учврсти своју браћу.«

³³ »Господе«, рече му Петар, »спреман сам да с тобом идем и у тамницу и у смрт!«

³⁴ »Кажем ти, Петре«, рече Исус, »петао се данас неће огласити док трипут не порекнеш да ме познајеш.«

Новчаник, торба и мач

³⁵ Онда рече свима: »Да ли вам је нешто недостајало када сам вас послао без новчаника, торбе и обуће?«

»Ништа«, рекоше они.

³⁶ А он им рече: »Али сада, ко има новчаник, нека га узме, а тако и торбу. А ко нема мач, нека прода огртач и купи га. ³⁷ Јер, кажем вам: на мени треба да се испуни оно што је записано:

Да, испуњава се оно што се односи на мене.«

³⁸ »Господе«, рекоше они, »ево овде два мача.«

А он им рече: »Довољно је.«

Исус се моли на Маслинској гори

(Мт 26,36-46; Мк 14,32-42)

³⁹ Потом се, по свом обичају, упути на Маслинску гору, а ученици пођоше за њим.

⁴⁰ Када је стигао онамо, рече им: »Молите се, да не паднете у искушење.«

⁴¹ Онда се удаљи од њих колико се може добацити каменом, па клекну и помоли се, ⁴² говорећи: »Оче, ако хоћеш, уклони ову чашу од мене. Али нека не буде моја воља, него твоја.«

⁴³ Тада му се појави анђео са неба, па га је снажио. ⁴⁴ А када га је обузео смртни страх, још усрдније се молио и зној му је био као капље крви које падају на земљу.^[c]

⁴⁵ Када је устао од молитве и пришао ученицима, затече их како, изнурени жалошћу, спавају, ⁴⁶ па их упита: »Зашто спавате? Устајте и молите се, да не паднете у искушење.«

Исус издан и ухваћен

(Мт 26,47-56; Мк 14,43-50; Јн 18,3-11)

⁴⁷ Док је он још говорио, стиже народ предвођен једним од Дванаесторице – оним који се звао Јуда. Он приђе Исусу да га пољуби, ⁴⁸ а Исус га упита: »Јудо, зар пољупцем издајеш Сина човечијега?«

⁴⁹ Када су они око њега видели шта ће се десити, рекоше: »Господе, да ударимо мачем?«

⁵⁰ И један од њих удари првосвештениковог слугу и одсече му десно ухо.

⁵¹ А Исус рече: »Доста с тим!« па дотаче оно ухо и зацели га.

⁵² Тада рече онима који су дошли да га ухвате – првосвештеницима, заповедницима храмске страже и старешинама: »Изашли сте с мачевима и тољагама, као на неког разбојника. ⁵³ Сваки дан сам био с вама у Храму, и нисте ме ухватили. Али ово је ваше време – када влада тама.«

Петар се одриче Исуса

(Мт 26,57-58, 69-75; Мк 14,53-54, 66-72; Јн 18,12-18, 25-27)

⁵⁴ Тада га ухватише, одведоше и уведоше у првосвештеникову кућу. А Петар је ишао за њима на одстојању. ⁵⁵ Када су наложили ватру насред дворишта и сели заједно, и Петар седе међу њих.

⁵⁶ Једна слушкиња га угледа како седи код ватре, па га загледа и рече: »И овај је био с њим!«

⁵⁷ Али он порече говорећи: »Не познајем га, жено.«

⁵⁸ Мало после га угледа један, па рече: »И ти си један од њих!«

А Петар рече: »Човече, нисам.«

⁵⁹ Када је прошао отприлике један сат, један други одлучно изјави: »Овај је заиста био с њим, јер је Галилејац.«

⁶⁰ А Петар рече: »Човече, не знам о чему говориш.«

И управо тада, док је он још говорио, огласи се петао. ⁶¹ Господ се окрену и погледа Петра и Петар се сети речи које је Господ изговорио: »Пре него што се петао данас огласи, ти ћеш ме се три пута одрећи«, ⁶² па изађе напоље и горко заплака.

Чувари се ругају Исусу

(Мт 26,67-68; Мк 14,65)

⁶³ А људи који су чували Исуса ругали су му се и ударали га.

⁶⁴ Повезали су му очи и говорили: »Пророкуј! Ко те ударио?«

⁶⁵ И обасипали су га још многим другим увредама.

Исус пред Синедрионом

(Мт 26,59-66; Мк 14,55-64; Јн 18,19-24)

⁶⁶ Када је свануло, састаше се народне старешине, првосвештеници и учитељи закона, па доведоше Исуса пред свој Синедрион.

⁶⁷ »Ако си ти Христос, кажи нам«, рекоше.

А он им рече: »Кад бих вам и рекао, не бисте ми веровали. ⁶⁸ И кад бих ја вас питао, не бисте ми одговорили. ⁶⁹ Али од сада ће Син човечији седети Силноме Богу здесна.«

⁷⁰ Тада сви рекоше: »Ти си, дакле, Син Божији?«

»Тако је како кажете: Ја сам«, рече им он.

⁷¹ Они тада рекоше: »Зар нам треба још неки доказ? Сами смо чули из његових уста.«