Read the Gospels in 40 Days

Прича о десет девојака

25 »Царство небеско ће тада бити као десет девојака^[a] које су узеле своје светиљке и изашле у сусрет младожењи. ² Пет их је било неразумних, а пет мудрих. ³ Неразумне су узеле своје светиљке, али са собом нису узеле уља, ⁴ а мудре су са својим светиљкама узеле и уље у посудама. ⁵ Пошто је младожења закаснио, све задремаше и заспаше.

⁶ »А у поноћ се зачу вика: ‚Ево младожење! Изађите му у сусрет!‘

⁷ »Тада се све оне девојке пробудише и припремише светиљке.

⁸ »Неразумне рекоше мудрима: ‚Дајте нам мало вашег уља, јер нам се светиљке гасе.‘

⁹ »‚Не можемо‘, одговорише мудре, ‚јер неће бити довољно и за нас и за вас. Зато боље идите код трговаца и купите себи.‘

¹⁰ »Али, када су оне отишле да купе, стиже младожења, па оне девојке које су биле спремне уђоше с њим на свадбу, а врата се закључаше.

¹¹ »Касније дођоше и оне друге, па рекоше: ‚Господару! Господару! Отвори нам!‘

¹² »А он им одговори: ‚Истину вам кажем: не познајем вас!‘

¹³ »Зато будно пазите, јер не знате ни дан ни час.«

Прича о талантима

(Лк 19,11-27)

¹⁴ »Када је један човек полазио на пут, позва своје слуге и предаде им своје имање. ¹⁵ Једном даде пет таланата^[b], другом два, а трећем један – сваком према његовим способностима – па отпутова.

¹⁶ »Онај који је добио пет таланата одмах оде, уложи их и заради још пет. ¹⁷ Тако исто и онај који је добио два заради још два. ¹⁸ А онај који је добио један оде, ископа јаму у земљи и сакри господаров новац.

¹⁹ »После много времена дође господар ових слугу и затражи да му положе рачун. ²⁰ Приђе му онај који је добио пет таланата и донесе још пет, говорећи: ‚Господару, дао си ми пет таланата, а ја сам, ево, зарадио још пет.‘

²¹ »‚Добро, добри и верни слуго‘, рече му господар. ‚Био си поуздан у малом, зато ћу те поставити да управљаш великим. Подели радост са својим господаром.‘

²² »Онда му приђе онај који је добио два таланта, па рече: ‚Господару, дао си ми два таланта, а ја сам, ево, зарадио још два.‘

²³ »‚Добро, добри и верни слуго‘, рече му господар. ‚Био си поуздан у малом, зато те постављам да управљаш великим. Подели радост са својим господаром.‘

²⁴ »Онда му приђе онај који је добио један талант, па рече: ‚Господару, знам да си прек човек. Жањеш где ниси посејао и скупљаш где ниси вејао. ²⁵ Уплашио сам се, па сам отишао и сакрио твој талант у земљу. Ево, узми своје.‘

²⁶ »‚Зли и лењи слуго!‘ одврати му господар. ‚Знаш да жањем где нисам посејао и скупљам тамо где нисам вејао. ²⁷ Зато је требало да мој новац однесеш мењачима и ја бих, када дођем, узео своје с каматом. ²⁸ Стога му одузмите талант и дајте оном који има десет таланата. ²⁹ Јер, оном ко има, даће се још, па ће имати у изобиљу; а оном ко нема, одузеће се и оно што има. ³⁰ Зато овог бескорисног слугу избаците напоље у таму, где ће бити плач и шкргут зуба.‘«

Дан суда

³¹ »Када Син човечији дође у својој слави, а с њим сви његови анђели, сешће на свој славни престо. ³² Пред њим ће бити окупљени сви народи, а он ће раздвојити једне од других као што пастир раздваја овце од јараца. ³³ Овце ће поставити себи здесна, а јарце слева.

³⁴ »Онда ће Цар рећи онима здесна: ‚Дођите, ви благословени мога Оца, и наследите Царство, које је за вас припремљено од постанка света! ³⁵ Јер, био сам гладан – и ви сте ми дали да једем; и жедан – и ви сте ме напојили. Био сам странац – и ви сте ме угостили; ³⁶ и гô – и ви сте ме обукли. Био сам болестан – и ви сте ме неговали; и у тамници – и ви сте ме посетили.‘

³⁷ »Тада ће му праведници рећи: ‚Господе, кад смо те то видели гладног, и нахранили те; и жедног, и напојили те? ³⁸ Кад смо те то видели као странца, и угостили те; и голог, и обукли те? ³⁹ И кад смо те то видели болесног или у тамници, и посетили те?‘

⁴⁰ »А Цар ће им одговорити: ‚Истину вам кажем: кад год сте учинили нешто за једнога од ове моје најмање браће, за мене сте учинили.‘

⁴¹ »Потом ће рећи онима слева: ‚Идите од мене, проклети, у вечни огањ, који је припремљен за ђавола и његове анђеле! ⁴² Јер, био сам гладан, а ви ми нисте дали да једем; и жедан, а ви ме нисте напојили. ⁴³ Био сам странац, а ви ме нисте угостили; и гô, а ви ме нисте обукли. Био сам болестан и у тамници, а ви ме нисте посетили.‘

⁴⁴ »Тада ће му ови рећи: ‚Господе, кад смо те то видели гладног или жедног, као странца или голог, болесног или у тамници, а да ти нисмо помогли?‘

⁴⁵ »А он ће им одговорити: ‚Истину вам кажем: кад год нисте нешто учинили за једнога од ових најмањих, нисте учинили ни за мене.‘

⁴⁶ »Тада ће ови отићи да вечно испаштају, а праведници у вечни живот.«

Завера против Исуса

(Мк 14,1-2; Лк 22,1-2; Јн 11,45-53)

26 Када је Исус све ово изговорио, рече својим ученицима: ² »Ви знате да је за два дана Пасха, и Сина човечијега ће предати да буде распет.«

³ Тада се првосвештеници и старешине народа окупише у двору првосвештеника који се звао Кајафа ⁴ и договорише се да Исуса на превару ухвате и убију.

⁵ »Али не за време празника«, рекоше, »да се народ не побуни.«

Помазање у Витанији

(Мк 14,3-9; Јн 12,1-8)

⁶ А Исус је био у Витанији, у кући Симона Губавца. ⁷ Док је лежао за трпезом, приђе му једна жена са посудом од алабастера пуном скупоцене мирисне помасти и изли је на његову главу.

⁸ Када су то ученици видели, почеше да негодују.

»Чему то расипништво?« рекоше. ⁹ »То је могло скупо да се прода и да се раздели сиромасима.«

¹⁰ А Исус је знао о чему говоре, па их упита: »Зашто гњавите ову жену? Учинила ми је добро дело. ¹¹ Јер, сиромахе ћете увек имати са собом, али мене нећете увек имати. ¹² Када је излила ову мирисну помаст на моје тело, учинила је то за моју сахрану. ¹³ Истину вам кажем: где год се, у целом свету, буде проповедало ово еванђеље, говориће се и о овоме што је она учинила, у спомен на њу.«

Јуда се договара да изда Исуса

(Мк 14,10-11; Лк 22,3-6)

¹⁴ Тада један од Дванаесторице – онај који се звао Јуда Искариотски – оде првосвештеницима ¹⁵ и упита их: »Колико сте вољни да ми дате ако вам га издам?«

Они му понудише тридесет сребрњака ¹⁶ и он отада поче да тражи повољну прилику да им га изда.

Исус једе пасхалну вечеру с ученицима

(Мк 14,12-21; Лк 22,7-14, 21-23; Јн 13,21-30)

¹⁷ Првога дана Празника бесквасног хлеба ученици приђоше Исусу и упиташе га: »Где хоћеш да ти спремимо да једеш пасхалну вечеру?«

¹⁸ »Идите у град к томе и томе«, рече им он, »и реците му: ‚Учитељ каже: »Мој час је близу. Код тебе ћу славити Пасху са својим ученицима.«‘«

¹⁹ И ученици учинише како им је Исус наредио и спремише пасхалну вечеру.

²⁰ Када је пало вече, Исус са Дванаесторицом леже за трпезу.

²¹ »Истину вам кажем«, рече он док су јели, »један од вас ће ме издати.«

²² Они се веома ражалостише, па га један за другим упиташе: »Да нећу ја, Господе?«

²³ »Онај који је са мном умочио руку у зделу«, одговори Исус, »тај ће ме издати. ²⁴ Син човечији ће отићи као што је за њега написано, али тешко оном човеку који изда Сина човечијега: боље би му било да се није ни родио.«

²⁵ А његов издајник Јуда упита: »Да нисам ја, Раби?«

Исус му одговори: »Тако је као што кажеш.«

Господња вечера

(Мк 14,22-26; Лк 22,15-20; 1. Кор 11,23-25)

²⁶ Док су јели, Исус узе хлеб, благослови га и изломи, па даде ученицима, говорећи: »Узмите и једите – ово је моје тело.«

²⁷ Онда узе чашу, захвали Богу и даде им је, говорећи: »Пијте из ње сви, ²⁸ јер ово је моја крв, крв савеза^[c], која се пролива за многе, за опроштење греха. ²⁹ Кажем вам: више нећу пити од овог лозиног рода до онога дана када ћу га, новог, с вама пити у Царству мога Оца.«

³⁰ Затим отпеваше хвалоспев, па одоше на Маслинску гору.

Исус предсказује да ће га се Петар одрећи

(Мк 14,27-31; Лк 22,31-34; Јн 13,36-38)

³¹ Тада им Исус рече: »Сви ћете се ноћас о мене саблазнити. Јер, записано је:

³² Али, после свог васкрсења, отићи ћу пред вама у Галилеју.«

³³ А Петар му рече: »Ако се сви и саблазне о тебе, ја се никад нећу саблазнити!«

³⁴ »Истину ти кажем«, рече му Исус, »још ноћас, пре него што се петао огласи, ти ћеш ме се три пута одрећи.«

³⁵ Петар му рече: »Ако треба и да умрем с тобом, нећу те се одрећи.«

А тако рекоше сви ученици.

Исус се моли у Гетсиманији

(Мк 14,32-42; Лк 22,39-46)

³⁶ Тада Исус оде са својим ученицима на место које се зове Гетсиманија, па им рече: »Седите овде док ја одем онамо и помолим се.«

³⁷ Онда са собом поведе Петра и оба Зеведејева сина. Обузеше га жалост и тескоба, ³⁸ па им рече: »Душа ми је насмрт жалосна. Останите овде и бдите са мном.«

³⁹ Потом оде мало даље, паде ничице, па поче да се моли говорећи: »Оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе ова чаша. Али, нека не буде моја воља, него твоја.«

⁴⁰ Тада се врати ученицима и нађе их како спавају.

»Тако, дакле«, рече Петру, »ни један сат нисте били у стању да пробдите са мном. ⁴¹ Бдите и молите се, да не паднете у искушење. Дух је, додуше, вољан, али је тело слабо.«

⁴² Онда други пут оде и помоли се говорећи: »Оче мој, ако није могуће да ме мимоиђе ова чаша, да је не испијем, нека буде твоја воља.«

⁴³ Затим се врати и опет их нађе како спавају – очи су им се склапале. ⁴⁴ Он опет оде од њих и удаљи се, па се трећи пут помоли, изговоривши исте речи.

⁴⁵ Онда оде к ученицима и упита их: »Зар још спавате и одмарате се? Ево, примакао се час када ће Син човечији бити предат у руке грешникâ. ⁴⁶ Устајте! Хајдемо! Ево мој издајник долази.«

Исус издан и ухваћен

(Мк 14,43-50; Лк 22,47-53; Јн 18,3-12)

⁴⁷ И док је он још говорио, стиже Јуда, један од Дванаесторице, и с њим, с мачевима и тољагама, силна светина коју су послали првосвештеници и старешине народа.

⁴⁸ А његов издајник је с њима договорио знак. »Кога пољубим – тај је«, рекао је. »Њега ухватите.«

⁴⁹ И одмах приђе Исусу и рече: »Здраво, Раби«, и пољуби га.

⁵⁰ »Пријатељу«, рече му Исус, »зашто си дошао?«

Тада људи приђоше, пограбише Исуса и ухватише га. ⁵¹ А један од оних који су били са Исусом посегну за својим мачем и исука га, па удари првосвештениковог слугу и одсече му ухо.

⁵² Тада му Исус рече: »Врати свој мач на његово место, јер сви који се мача маше, од мача ће и погинути. ⁵³ Зар мислиш да не бих могао да замолим Оца да ми сада пошаље више од дванаест легија анђела? ⁵⁴ Али, како би се онда испунила Писма која кажу да мора да буде овако?«

⁵⁵ Онда рече светини: »Изашли сте као неког разбојника да ме ухватите, с мачевима и тољагама. Сваког дана сам седео у Храму и учио народ, и нисте ме ухватили. ⁵⁶ Али, све се ово догодило да се испуни оно што су написали пророци.«

Тада га сви ученици оставише и побегоше.

Исус пред Синедрионом

(Мк 14,53-65; Лк 22,54-55, 63-71; Јн 18,13-14, 19-24)

⁵⁷ Они који су ухватили Исуса, одведоше га првосвештенику Кајафи, код кога су се окупили учитељи закона и старешине. ⁵⁸ А Петар је на одстојању ишао за Исусом све до првосвештениковог дворишта, па уђе унутра и седе са слугама да види шта ће се догодити.

⁵⁹ Првосвештеници и цео Синедрион почеше да траже неки лажан доказ против Исуса, да би могли да га погубе, ⁶⁰ али га не нађоше, иако је дошло много лажних сведока.

На крају дођоше двојица ⁶¹ и рекоше: »Овај је рекао: ‚Могу да порушим Божији Храм и да га поново саградим за три дана.‘«

⁶² Онда устаде првосвештеник и упита Исуса: »Зар нећеш ништа да одговориш? Шта то ови сведоче против тебе?«

⁶³ Али Исус је ћутао.

Првосвештеник му рече: »Заклињем те Богом живим, реци нам да ли си ти Христос, Син Божији?«

⁶⁴ »Тако је како кажеш«, рече Исус. »И кажем свима вама: од сада ћете видети Сина човечијега како седи Силноме здесна и долази на небеским облацима.«

⁶⁵ Тада првосвештеник раздера своју одећу и рече: »Похулио је! Шта нам још требају сведоци! Ето, сад сте чули хулу! ⁶⁶ Шта мислите?«

А они одговорише: »Заслужио је смрт!«

⁶⁷ Онда су га пљували у лице и ударали песницама, а други су га шамарали, ⁶⁸ говорећи: »Пророкуј нам, Христе! Ко те ударио?«

Петар се одриче Исуса

(Мк 14,66-72; Лк 22,56-62; Јн 18,15-18, 25-27)

⁶⁹ А Петар је седео напољу, у дворишту.

Приђе му једна слушкиња и рече: »И ти си био са Исусом Галилејцем!«

⁷⁰ Али он то пред свима порече рекавши: »Не знам о чему говориш.«

⁷¹ Када је изашао у предње двориште, угледа га једна друга, па рече онима који су тамо стајали: »Овај је био са Исусом Назарећанином!«

⁷² Петар то опет порече, заклевши се: »Не познајем тог човека.«

⁷³ Мало касније, они који су тамо стајали приђоше Петру и рекоше: »Ти си заиста један од њих! Одаје те говор!«

⁷⁴ А он поче на себе да призива проклетства и да се заклиње: »Не познајем тог човека!«

Истог часа огласи се петао ⁷⁵ и Петар се сети речи које је Исус изрекао: »Пре него што се петао огласи, ти ћеш ме се три пута одрећи«, па изађе напоље и горко заплака.