Read the Gospels in 40 Days

Реч постаје тело

⁶ Појави се човек, послан од Бога, по имену Јован. ⁷ Он је дошао као сведок, да сведочи за светлост, да преко њега сви поверују. ⁸ Он сам није био светлост, него је сведочио за светлост. ⁹ А он – истинска светлост која просветљује^[b] сваког човека – дошао је на свет^[c].

¹⁵ Јован сведочи за њега и виче: »Ово је онај за кога сам рекао: ‚Онај који за мном долази, већи је од мене, јер је био пре мене.‘«

¹⁶ Од његове смо пуноће сви примили, и то милост на милост. ¹⁷ Јер, Закон је дат преко Мојсија, а милост и истина дошли су преко Исуса Христа. ¹⁸ Бога нико никад није видео. Јединорођени Бог^[e], који је у Очевом крилу – он га је објавио.

Сведочанство Јована Крститеља

(Мт 3,1-12; Мк 1,2-8; Лк 3,15-17)

¹⁹ А ово је било Јованово сведочанство када су Јудеји из Јерусалима послали свештенике и Левите да га упитају: »Ко си ти?«

²⁰ Он не одби да им призна, него им отворено рече: »Ја нисам Христос.«

²¹ »Па ко си онда?« упиташе га. »Јеси ли Илија?«

А он рече: »Нисам.«

»Јеси ли Пророк?«

Он одговори: »Не.«

²² Онда му рекоше: »Кажи нам ко си, да можемо да одговоримо онима који су нас послали. Шта ти кажеш за себе?«

²³ А он рече: »Ја сам

као што каже пророк Исаија.«

²⁴ А неки од посланих били су фарисеји. ²⁵ Они га упиташе: »Зашто онда крштаваш ако ниси Христос, ни Илија, ни Пророк?«

²⁶ »Ја крштавам водом^[f]«, одговори им он, »али међу вама стоји онај кога ви не познајете, ²⁷ онај који долази за мном. Њему ја нисам достојан ни ремење на обући да одвежем.«

²⁸ Ово се догодило у Витанији, с оне стране реке Јордан, где је Јован крштавао.

Исус је Божије Јагње

²⁹ Сутрадан Јован угледа Исуса како долази к њему, па рече: »Ево Јагњета Божијег, које односи грехе света! ³⁰ То је онај за кога сам рекао: ‚За мном долази човек који је од мене већи, јер је био пре мене.‘ ³¹ Ја га нисам познавао, али сам дошао да крштавам водом, да би он могао да се објави Израелу.«

³² Затим је Јован овако сведочио: »Видео сам Духа како силази са неба као голуб и остаје на њему. ³³ Ја га не бих препознао, али ми је рекао Онај који ме је послао да крштавам водом: ‚На кога видиш да Дух силази и на њему остаје, то је онај који крштава Светим Духом.‘ ³⁴ И ја сам видео и сведочим да је ово Син Божији.«

Први ученици

³⁵ Сутрадан је Јован опет био тамо са двојицом својих ученика.

³⁶ Угледавши Исуса како пролази, рече: »Ево Јагњета Божијег!«

³⁷ Када су она два ученика чула шта је рекао, пођоше за Исусом.

³⁸ Исус се осврну и виде их како иду за њим, па их упита: »Шта хоћете?«

Они му рекоше: »Раби« – што значи »Учитељу« – »где станујеш?«

³⁹ »Дођите и видећете«, рече им он.

И они одоше и видеше где станује и тога дана остадоше код њега. Било је око четири сата^[g].

⁴⁰ Један од ове двојице који су чули Јована и пошли за Исусом био је Андреја, брат Симона Петра. ⁴¹ Он одмах нађе свога брата Симона, па му рече: »Нашли смо Месију!« – то јест Христа – ⁴² и одведе га к Исусу.

Исус га погледа и рече: »Ти си Симон син Јованов. Зваћеш се Кифа« – што значи »Петар«^[h].

Исус позива Филипа и Натанаила

⁴³ Сутрадан Исус одлучи да иде у Галилеју, па нађе Филипа и рече му: »Пођи за мном.«

⁴⁴ Филип је био из Витсаиде, Андрејиног и Петровог града.

⁴⁵ Филип нађе Натанаила, па му рече: »Нашли смо онога о коме су писали Мојсије у Закону и пророци – Исуса из Назарета, Јосифовог сина!«

⁴⁶ »Зар из Назарета може да дође нешто добро?« упита га Натанаил.

А Филип му рече: »Дођи, па види.«

⁴⁷ Исус угледа Натанаила како долази к њему, па рече за њега: »Ево правог Израелца у коме нема лукавства.«

⁴⁸ »Одакле ме познајеш?« упита Натанаил.

А Исус му одговори: »Видео сам те док си још био испод смокве, пре него што те је Филип позвао«.

⁴⁹ »Раби«, рече му Натанаил, »ти си Син Божији, ти си Цар Израела!«

⁵⁰ »Зар верујеш зато што сам ти рекао да сам те видео испод смокве?« упита га Исус. »Видећеш и веће ствари од ових.«

⁵¹ Онда рече: »Истину вам кажем: видећете отворено небо и Божије анђеле како узлазе и силазе на Сина човечијега.«

Свадба у Кани

2 Трећег дана је била свадба у Кани Галилејској. Била је тамо и Исусова мајка, ² а на свадбу су били позвани и Исус и његови ученици.

³ Када је нестало вина, мајка рече Исусу: »Немају више вина.«

⁴ »Шта ја имам с тобом, драга жено?« упита је Исус. »Мој час још није дошао.«

⁵ Његова мајка рече слугама: »Учините све што вам каже.«

⁶ А тамо је стајало шест камених посуда, од два до три метрита^[i] свака, какве Јудеји користе за обредно прање.

⁷ Исус рече слугама: »Напуните ове посуде водом«, и они их напунише до врха.

⁸ Онда им рече: »Сад заграбите и однесите трпезару«, и они тако учинише.

⁹ Трпезар окуси воду која је постала вино, па пошто није знао одакле је – иако су знале слуге које су заграбиле воду – позва младожењу ¹⁰ и рече му: »Сваки човек прво износи добро вино, а кад се гости напију, лошије. А ти си чувао добро вино све досад.«

¹¹ Тако је Исус своје прво знамење учинио у Кани Галилејској и јавно показао своју славу, па његови ученици повероваше у њега.

¹² После тога оде с мајком, браћом и ученицима у Кафарнаум, где остадоше неколико дана.

Исус у Храму

(Мт 21,12-13; Мк 11,15-17; Лк 19,45-46)

¹³ Приближавала се јудејска Пасха, па Исус оде у Јерусалим. ¹⁴ У Храму затече продавце волова, оваца и голубова, и мењаче новца који су тамо седели, ¹⁵ па од ужади направи бич и све их, заједно с овцама и воловима, истера из Храма. Мењачима разбаца новац и испреврта столове, ¹⁶ а продавцима голубова рече: »Носите то одавде и не правите пијацу од дома мога Оца!«

¹⁷ А његови ученици се сетише да је записано:

¹⁸ Тада га Јудеји упиташе: »Којим знамењем ћеш нам доказати да ово смеш да чиниш?«

¹⁹ »Порушите овај храм«, одговори им Исус, »и ја ћу га поново подићи за три дана.«

²⁰ »Овај Храм је грађен четрдесет шест година«, рекоше Јудеји, »а ти ћеш га подићи за три дана!«

²¹ Али храм о коме је он говорио било је његово тело. ²² Када је устао из мртвих, његови ученици се сетише шта је рекао, па повероваше Писмима и речима које је Исус изговорио.

²³ А док је за Празник Пасхе био у Јерусалиму, многи видеше знамења која је чинио и повероваше у његово име. ²⁴ Али сâм Исус њима није веровао^[j], јер их је све познавао. ²⁵ И није требало да му за човека неко сведочи, јер је и сâм знао шта је у човеку.