Read the Gospels in 40 Days

Грех, вера, дужност

(Мт 18,6-7, 21-22; Мк 9,42)

17 Исус рече својим ученицима: »Саблазни морају да дођу, али тешко оном по коме дођу. ² Боље би му било да му се око врата обеси млински камен и да га баце у море него да саблазни иједнога од ових малених. ³ Чувајте се!

»Ако твој брат згреши, укори га, па ако се покаје, опрости му. ⁴ И ако седам пута на дан згреши против тебе и седам пута ти дође и каже: ‚Кајем се‘, опрости му.«

⁵ Тада апостоли рекоше Господу: »Увећај нашу веру.«

⁶ А Господ рече: »Када бисте имали веру као зрно горушице, могли бисте рећи овом дуду: ‚Ишчупај се с кореном и посади се у море‘, и он би вас послушао.

⁷ »Који од вас, када има слугу који оре или чува овце, па се овај врати с поља, каже: ‚Дођи одмах и седи да једеш?‘ ⁸ Зар му не каже: ‚Спреми ми вечеру, па се опаши^[a] и послужуј ме док једем и пијем. А после можеш и ти да једеш и пијеш‘? ⁹ Да ли он захваљује слузи што је учинио оно што му је наређено? ¹⁰ Тако и ви, када учините све што вам је наређено, треба да кажете: ‚Ми смо некорисне слуге. Учинили смо само оно што смо били дужни да учинимо.‘«

Очишћење десеторице губаваца

¹¹ Док је Исус путовао у Јерусалим, пролазио је између Самарије и Галилеје. ¹² Када је улазио у једно село, сусрете га десет губавих људи, који стадоше подаље ¹³ и повикаше: »Исусе, Учитељу, смилуј нам се!«

¹⁴ Када их је видео, рече им: »Идите и покажите се свештеницима.«

И док су још ишли, очистише се.

¹⁵ Један од њих, када је видео да је излечен, врати се, славећи Бога на сав глас, ¹⁶ и паде ничице Исусу пред ноге и захвали му. А био је Самарићанин.

¹⁷ Исус рече: »Зар се нису сва десеторица очистила? Где су остала деветорица? ¹⁸ Зар се међу њима не нађе ниједан да се врати да дâ славу Богу, него само овај туђинац?«

¹⁹ Онда му рече: »Устани и иди. Твоја вера те је излечила.«

Долазак Божијег царства

(Мт 24,23-28, 37-41)

²⁰ Једном када су га фарисеји питали када ће доћи Божије царство, Исус им одговори: »Божије царство не долази као нешто што се види. ²¹ Људи неће моћи да кажу: ‚Ево га овде!‘ ни: ‚Ено га онде!‘, јер Божије царство је у вама^[b].«

²² А ученицима рече: »Долази време када ћете жудети да видите само један дан Сина човечијега, али га нећете видети. ²³ А људи ће вам говорити: ‚Ено га онде!‘ или: ‚Ево га овде!‘ Не идите онамо и не јурите за њима. ²⁴ Јер, као што муња, када севне, обасја небо од једног краја до другог, тако ће бити и са Сином човечијим на његов дан. ²⁵ Али он прво мора много да препати и овај нараштај мора да га одбаци.

²⁶ »Као што је било у Нојево време, тако ће бити и у дане Сина човечијега. ²⁷ Људи су јели и пили, женили се и удавали, све до дана када је Ноје ушао у ковчег. Онда је дошао потоп и све их уништио. ²⁸ Биће и као што је било у Лотове дане: људи су јели и пили, куповали и продавали, садили и градили. ²⁹ А оног дана кад је Лот изашао из Содоме, горући сумпор запљушта с неба и све их уништи.

³⁰ »Тако ће бити и онога дана када се појави Син човечији. ³¹ Ако се неко тога дана затекне на крову, а ствари су му у кући, нека не силази да их узме. И ко се затекне у пољу, нека се не враћа. ³² Сетите се Лотове жене! ³³ Ко покуша да сачува свој живот, изгубиће га, а ко изгуби свој живот, сачуваће га. ³⁴ Кажем вам: те ноћи биће двоје у једној постељи – једно ће се узети, а друго оставити. ³⁵ Две жене ће заједно млети жито – једна ће се узети, а друга оставити.« ^36 [c]

³⁷ »Где то, Господе?« упиташе га.

А он им рече: »Где буде лешина, тамо ће се окупити и лешинари.«

Прича о упорној удовици

18 Онда им исприча и причу да увек треба да се моле и да не посустају. ² »У неком граду живео један судија«, рече. »Није се бојао Бога и није марио за људе. ³ А у том граду је била и једна удовица која је стално долазила к њему, говорећи: ‚Одбрани ме од мога противника.‘ ⁴ Он то неко време није хтео, али касније рече себи: ‚Иако се не бојим Бога и не марим за људе, ипак ћу да одбраним ову удовицу ⁵ зато што ми досађује, да ме на крају не изнури својим долажењем.‘«

⁶ Тада Господ рече: »Чули сте шта каже неправедни судија. ⁷ Па зар неће Бог одбранити своје изабране, који дању и ноћу вапију к њему? Зар ће одуговлачити да их услиши? ⁸ Кажем вам: одбраниће их, и то брзо. Само, хоће ли Син човечији, када дође, наћи веру на земљи?«

Прича о фарисеју и царинику

⁹ А онима који су били убеђени да су праведни, а све остале ниподаштавали, исприча ову причу: ¹⁰ »Двојица су отишла у Храм да се помоле. Један је био фарисеј, а други цариник. ¹¹ Фарисеј је стајао и овако се молио у себи^[d]: ‚Боже, хвала ти што нисам као остали људи – разбојници, неправедници, прељубници – или као овај цариник. ¹² Постим два пута недељно и дајем десетак од свега што стекнем.‘

¹³ »А цариник је стајао подаље и ни поглед није хтео да подигне ка небу, него се ударао у груди и говорио: ‚Боже, смилуј се мени, грешнику!‘

¹⁴ »Кажем вам: он, а не онај други, отишао је кући оправдан. Јер, ко самога себе уздиже, биће понижен; а ко самога себе понизује, биће узвишен.«

Исус и деца

(Мт 19,13-15; Мк 10,13-16)

¹⁵ Људи су му доносили и малу децу да их дотакне, а када су ученици то видели, изгрдише их.

¹⁶ Али Исус их позва к себи, па рече: »Пустите децу да долазе к мени и не спречавајте их, јер таквима припада Божије царство. ¹⁷ Истину вам кажем: ко не прихвати Божије царство попут малог детета, неће ући у њега.«

Богати поглавар

(Мт 19,16-30; Мк 10,17-31)

¹⁸ Један поглавар га упита: »Добри учитељу, шта да учиним да наследим вечни живот?«

¹⁹ »Зашто ме називаш добрим?« одврати Исус. »Нико није добар осим једнога – Бога. ²⁰ Заповести знаш: ‚Не чини прељубу, Не убиј, Не укради, Не сведочи лажно, Поштуј свога оца и мајку.‘^(A)«

²¹ А он рече: »Свега тога сам се држао од детињства.«

²² Када је Исус то чуо, рече му: »Још једно ти недостаје: продај све што имаш и раздели сиромасима, па ћеш имати благо на небу. Тада хајде за мном.«

²³ Али, када је то поглавар чуо, силно се ражалости, јер је био веома богат.

²⁴ Када је Исус видео да се овај ражалостио, рече: »Како је тешко имућнима да уђу у Божије царство. ²⁵ Лакше је камили да прође кроз иглене уши него богаташу да уђе у Божије царство.«

²⁶ А они који су то чули рекоше: »Па ко може да се спасе?«

²⁷ »Оно што је немогуће људима«, рече он, »могуће је Богу.«

²⁸ Тада Петар рече: »Ево, ми смо све оставили и пошли за тобом.«

²⁹ »Истину вам кажем«, рече Исус, »нема ниједнога који је ради Божијег царства оставио кућу, или жену, или браћу, или родитеље, или децу, ³⁰ а да неће добити многоструко више у ово време, а у будућем свету вечни живот.«

Исус трећи пут предсказује своју смрт и васкрсење

(Мт 20,17-19; Мк 10,32-34)

³¹ Онда одведе Дванаесторицу на страну, па им рече: »Ево, кренули смо у Јерусалим и све што су пророци написали о Сину човечијем, испуниће се. ³² Предаће га незнабошцима и ругати му се, злостављати га, пљувати, ³³ избичевати и убити, а он ће трећег дана васкрснути.«

³⁴ Али они ништа од тога не разумеше. Значење тих речи било им је скривено, па нису знали о чему говори.

Исус враћа вид слепом просјаку

(Мт 20,29-34; Мк 10,46-52)

³⁵ Када се Исус приближио Јерихону, поред пута је седео један слеп човек и просио.

³⁶ Чувши да народ пролази, упита шта се дешава, ³⁷ а они му рекоше: »Пролази Исус Назарећанин.«

³⁸ Он повика: »Исусе, Сине Давидов, смилуј ми се!«

³⁹ Они што су ишли напред опоменуше га да ућути, али он је још више викао: »Сине Давидов, смилуј ми се!«

⁴⁰ Тада Исус стаде и нареди да му га доведу, а када се овај приближио, упита га: ⁴¹ »Шта хоћеш да учиним за тебе?«

»Господе«, одговори он, »да прогледам.«

⁴² А Исус му рече: »Прогледај! Твоја вера те је излечила.«

⁴³ И овај одмах прогледа и пође за Исусом, славећи Бога. А видео је то и сав народ и славио Бога.