Read the Gospels in 40 Days

Исусова браћа не верују

7 После тога је Исус ишао по Галилеји, јер није хтео да иде у Јудеју, пошто су Јудеји желели да га убију.

² Приближавао се јудејски Празник сеница, ³ па браћа рекоше Исусу: »Иди одавде и пођи у Јудеју, да твоји ученици виде дела која чиниш. ⁴ Јер, нико ко жели да буде познат, не ради у тајности. Кад већ све то чиниш, покажи се свету.«

⁵ Чак ни његова браћа нису веровала у њега.

⁶ А Исус им рече: »Моје време још није дошло, а за вас је свако време погодно. ⁷ Вас свет не може да мрзи, али мене мрзи, јер ја сведочим против њега, да су му дела зла. ⁸ Ви идите на празник, а ја још не идем онамо, јер моје време још није дошло^[a].«

⁹ И то рекавши, остаде у Галилеји.

Исус на Празнику сеница

¹⁰ Када су његова браћа отишла на празник, оде и он, али не јавно, него тајно.

¹¹ А Јудеји су га на празник тражили и говорили: »Где је онај?«

¹² У народу се о њему много шапутало. Једни су говорили: »Добар је«, а други: »Није, заводи народ.« ¹³ Али нико, због страха од Јудеја, није о њему говорио јавно.

¹⁴ Када је већ била половина празника, Исус оде у Храм и поче да учи народ.

¹⁵ Јудеји се зачудише, па рекоше: »Откуд овај зна Писма, а није учио?«

¹⁶ »Моје учење није моје, него Онога који ме је послао«, одговори им Исус. ¹⁷ »Ко хоће да извршава његову вољу, сазнаће да ли ово учење долази од Бога или ја говорим сам од себе. ¹⁸ Ко говори сам од себе, за себе тражи славу. А ко тражи славу за онога који га је послао, тај је истинит и у њему нема неправде. ¹⁹ Зар вам није Мојсије дао Закон? А ипак нико од вас не извршава Закон. Зашто хоћете да ме убијете?«

²⁰ »Опсео те демон«, одговори му народ. »Ко хоће да те убије?«

²¹ »Учинио сам једно дело«, рече им Исус, »и сви се чудите. ²² Зато што вам је Мојсије дао обрезање – иако оно није од Мојсија, већ од праотаца – ви човека обрезујете чак и у суботу. ²³ Па, ако човек може да буде обрезан у суботу, да не би био прекршен Мојсијев закон, зашто се љутите на мене што сам целог човека излечио у суботу? ²⁴ Не судите по спољашњости, него судите праведно.«

Расправа о Исусовом пореклу

²⁵ Тада неки Јерусалимљани рекоше: »Није ли ово онај кога хоће да убију? ²⁶ А ево, он јавно говори и ништа му не кажу. Да нису поглавари заиста увидели да је он Христос? ²⁷ Али ми знамо одакле је овај, а када Христос дође, нико неће знати одакле је.«

²⁸ Док је учио народ у Храму, Исус повика: »Да, познајете ме! И знате одакле сам! Нисам дошао сам од себе. Али, истинит је Онај који ме је послао, кога ви не познајете. ²⁹ А ја га познајем, јер ја сам од њега и он ме је послао.«

³⁰ Тада они хтедоше да га ухвате, али нико не стави руку на њега, јер његов час још није био дошао.

³¹ А многи из народа повероваше, па рекоше: »Зар ће Христос, када дође, учинити више знамења него што их је овај учинио?«

Исус предсказује свој одлазак

³² Фарисеји дочуше да народ то шапуће о Исусу, па првосвештеници и фарисеји послаше слуге да га ухвате.

³³ А Исус рече: »Још само мало ћу бити с вама, па одлазим Ономе који ме је послао. ³⁴ Тражићете ме, али ме нећете наћи, и где сам ја, ви не можете доћи.«

³⁵ Тада Јудеји рекоше међу собом: »Куда то он намерава да иде да га ми не можемо наћи? Да неће да иде онима што су расејани међу Грцима и да учи Грке? ³⁶ Шта значи то што је рекао: ‚Тражићете ме, али ме нећете наћи‘, и: ‚Где сам ја, ви не можете доћи‘?«

Реке живе воде

³⁷ Последњег и најважнијег^[b] дана празника, Исус стаде и повика: »Ако је неко жедан, нека дође к мени и нека пије. ³⁸ Ко год верује у мене, као што каже Писмо, из њега ће потећи^[c] реке живе воде.«

³⁹ А то је рекао о Духу, кога је требало да приме они који у њега верују. Јер, тада Дух још није био дат, пошто Исус још није био прослављен.

Подвојеност у народу

⁴⁰ Када су чули ове речи, многи из народа рекоше: »Овај је заиста пророк.«

⁴¹ Други рекоше: »Ово је Христос.«

А трећи упиташе: »Зар ће Христос доћи из Галилеје? ⁴² Зар Писмо не каже да ће Христос доћи из Давидовог потомства и из Витлејема, села у коме је Давид живео?«

⁴³ Тако због Исуса настаде подвојеност у народу. ⁴⁴ Неки чак хтедоше и да га ухвате, али нико не стави на њега руке.

Поглавари не верују

⁴⁵ Слуге се вратише првосвештеницима и фарисејима, а они их упиташе: »Зашто га нисте довели?«

⁴⁶ »Нико никад није говорио као тај човек«, одговорише слуге.

⁴⁷ А фарисеји рекоше: »Зар је и вас завео? ⁴⁸ Да ли је неки поглавар или фарисеј поверовао у њега? ⁴⁹ Него, овај народ је проклет, јер не познаје Закон!«

⁵⁰ Тада им рече Никодим, онај што је раније био код Исуса, један од њих: ⁵¹ »Зар наш закон осуђује човека а да га прво не саслуша и не сазна шта чини?«

⁵² А они му одговорише: »Да ниси и ти из Галилеје? Проучи, па ћеш видети да пророк не долази из Галилеје.«

⁵³ И сваки оде својој кући.

Жена ухваћена у прељуби

8 Исус оде на Маслинску гору, ² па рано ујутро опет уђе у Храм. Сав народ дође к њему и он седе да их учи.

³ А учитељи закона и фарисеји доведоше једну жену ухваћену у прељуби. Поставише је у средину, ⁴ па му рекоше: »Учитељу, ова жена је ухваћена када је чинила прељубу. ⁵ Мојсије нам је у Закону заповедио да такве каменујемо. Шта ти кажеш на то?«

⁶ Упитали су то да га искушају, како би имали за шта да га оптуже.

А Исус се саже и поче да пише прстом по земљи.

⁷ Али, пошто су га и даље питали, он се исправи, па им рече: »Ко је од вас без греха, нека први баци камен на њу.«

⁸ И опет се саже и настави да пише по земљи.

⁹ Када су они то чули, изађоше један по један, почев од најстаријих. Тако остаде само он, и жена која је стајала у средини.

¹⁰ Тада се Исус исправи и упита је: »Жено, где су ови? Зар те нико није осудио?«

¹¹ »Нико, господару«, одговори она.

А Исус јој рече: »Онда те ни ја не осуђујем. Иди, и одсад више не греши.«^[d]

Истинитост Исусовог сведочанства

¹² Када им је Исус опет говорио, рече: »Ја сам светлост света. Ко иде за мном, неће ходати у тами, него ће имати светлост живота.«

¹³ Тада му фарисеји рекоше: »Ти сам за себе сведочиш. Твоје сведочанство није истинито.«

¹⁴ »Ако и сведочим сам за себе«, одговори им Исус, »моје сведочанство је истинито, јер знам одакле сам дошао и куда идем. А ви не знате одакле сам дошао ни куда идем. ¹⁵ Ви судите по људским мерилима^[e], а ја не судим ником. ¹⁶ А ако и судим, мој суд је истинит, јер нисам сâм, него сам са Оцем, који ме је послао. ¹⁷ Па и у вашем закону пише да је сведочанство двоје људи истинито. ¹⁸ Ја сведочим за себе, а за мене сведочи и Отац, који ме је послао.«

¹⁹ А они га упиташе: »Где је твој отац?«

»Ви не познајете ни мене ни мога Оца«, одговори им Исус. »Да познајете мене, познавали бисте и мога Оца.«

²⁰ Ове речи је изговорио код ризнице док је учио народ у Храму, и нико га не ухвати, јер његов час још није био дошао.

Куда ја одлазим, ви не можете доћи

²¹ Исус им поново рече: »Одлазим, а ви ћете ме тражити, и умрећете у свом греху. Куда ја одлазим, ви не можете доћи.«

²² Тада Јудеји рекоше: »Да неће да се убије кад каже: ‚Куда ја одлазим, ви не можете доћи‘?«

²³ А Исус им рече: »Ви сте одоздо, ја сам одозго. Ви сте од овог света, а ја нисам од овог света. ²⁴ Рекао сам вам да ћете умрети у својим гресима. Ако не поверујете да Ја јесам^[f], умрећете у својим гресима.«

²⁵ Они га упиташе: »Ко си ти?«

»Па шта вам од почетка говорим?« рече им Исус. ²⁶ »Имам много тога да кажем на вашу осуду. Али Онај који ме је послао истинит је и ја свету говорим оно што сам од њега чуо.«

²⁷ А они не схватише да им говори о Оцу.

²⁸ Зато им Исус рече: »Када подигнете Сина човечијега, тада ћете сазнати да Ја јесам и да ништа не чиним сам од себе, него да говорим оно што ме је научио Отац. ²⁹ А Онај који ме је послао, са мном је. Није ме оставио самог, јер ја увек чиним оно што је њему мило.«

³⁰ И док је то говорио, многи повероваше у њега.

Авраамова деца

³¹ Исус рече Јудејима који су у њега поверовали: »Ако се држите мога учења, заиста сте моји ученици. ³² Сазнаћете истину и истина ће вас ослободити.«

³³ »Ми смо Авраамови потомци«, одговорише му они, »и никад ником нисмо робовали. Како можеш да кажеш: ‚Постаћете слободни‘?«

³⁴ »Истину вам кажем«, рече им Исус, »ко год чини грех, роб је греха. ³⁵ Роб не остаје у кући заувек, а син остаје. ³⁶ Па, ако вас Син ослободи, бићете стварно слободни. ³⁷ Знам да сте Авраамови потомци, али ви ипак хоћете да ме убијете, јер у вама нема места за моју реч. ³⁸ Говорим вам о оном што сам видео код Оца, а ви чините оно што сте чули од свога оца^[g].«

³⁹ »Наш отац је Авраам«, одговорише му они.

»Да сте Авраамова деца«, рече им Исус, »чинили бисте Авраамова дела. ⁴⁰ Али ви хоћете да убијете мене, човека који вам је говорио истину коју је чуо од Бога. Авраам није тако чинио. ⁴¹ Ви чините дела свога оца.«

»Ми нисмо рођени из блуда«, рекоше му. »Једног оца имамо – Бога!«

Ђавоља деца

⁴² А Исус им рече: »Кад би Бог био ваш отац, ви бисте ме волели, јер сам дошао од Бога и сад сам овде. Нисам дошао сам од себе, него ме је он послао. ⁴³ Зашто не разумете шта вам говорим? Зато што не можете да чујете моју реч. ⁴⁴ Ви сте од оца ђавола и хоћете да испуњавате жеље свога оца. Он је човекоубица од почетка и није се држао истине, јер у њему нема истине. Када говори лажи, говори оно што му је својствено, јер је лажов и отац лажи. ⁴⁵ А мени, зато што вам говорим истину, не верујете. ⁴⁶ Који од вас може да ми докаже грех? Ако вам говорим истину, зашто ми не верујете? ⁴⁷ Ко је од Бога, слуша Божије речи. Зато ви не слушате, јер нисте од Бога.«

Пре него што се Авраам родио, Ја јесам

⁴⁸ Јудеји му рекоше: »Зар нисмо у праву кад кажемо да си ти Самарићанин и да си опседнут демоном?«

⁴⁹ »Нисам опседнут демоном«, рече Исус, »него указујем поштовање своме Оцу, а ви ме не поштујете. ⁵⁰ Не тражим славу за себе – има ко је тражи и ко суди. ⁵¹ Истину вам кажем: ко се држи моје речи, неће видети смрти довека.«

⁵² »Сад знамо да си опседнут демоном«, рекоше Јудеји. »Авраам је умро, а тако и пророци, а ти кажеш: ‚Ко се држи моје речи, неће окусити смрти довека.‘ ⁵³ Ниси ваљда већи од нашег оца Авраама, који је умро. А и пророци су помрли. За кога се то ти издајеш?«

⁵⁴ »Ако самог себе прослављам«, одговори Исус, »моја слава није ништа. Мене прославља мој Отац, за кога ви тврдите да је ваш Бог. ⁵⁵ Ви га не познајете, али ја га познајем. Кад бих рекао да га не познајем, био бих лажов као и ви. Али ја га познајем и држим се његове Речи. ⁵⁶ Ваш отац Авраам клицао је од радости што ће видети мој Дан – и видео га је и обрадовао се.«

⁵⁷ »Немаш ни педесет година«, рекоше му Јудеји, »а видео си Авраама!«

⁵⁸ »Истину вам кажем«, рече Исус, »пре него што се Авраам родио, Ја јесам!«

⁵⁹ Тада они дограбише камење да га баце на њега, али Исус се сакри и изађе из Храма.