Beginning

Žrtvenik na kojem se prinosi kâd

(Izl 37,25-28)

30 »Od bagremovog drva napravi žrtvenik za paljenje kâda^[a]. ² Neka bude četverokutan—pola metra dug, pola metra širok i metar visok^[b]. Napravi mu rogove koji s njime čine jednu cjelinu. ³ Gornju ploču, sve bočne strane i rogove obloži čistim zlatom, a uokolo napravi zlatan vijenac. ⁴ Napravi dva zlatna koluta ispod vijenca—po dva na suprotnim stranama—da drže šipke za nošenje. ⁵ Šipke napravi od bagremovog drva i obloži ih zlatom. ⁶ Žrtvenik stavi ispred zavjese koja zaklanja Kovčeg saveza na kojem se nalazi Pomirilište. Ondje ću se sastajati s tobom. ⁷ Neka Aron na žrtveniku pali mirisni kâd svakog jutra kad priprema svjetiljke. ⁸ Neka pali kâd i uvečer kad pali svjetiljke, tako da se kâd redovito prinosi pred BOGOM iz naraštaja u naraštaj. ⁹ Na ovome žrtveniku ne pali nikakav drugi kâd, ne prinosi žrtvu paljenicu ni žitnu žrtvu i ne izlijevaj prinos pića. ¹⁰ Neka Aron jednom godišnje izvrši obred očišćenja na rogovima žrtvenika. Neka se iz naraštaja u naraštaj obred očišćenja vrši jednom godišnje krvlju žrtve za očišćenje. Taj je žrtvenik BOGU potpuno svet.«

Porez za Sveti šator

¹¹ BOG je rekao Mojsiju: ¹² »Kad budeš prebrojavao i popisivao Izraelce, neka svatko plati BOGU otkupninu za svoj život. Tako ih neće zadesiti nikakav pomor dok se vrši popis. ¹³ Neka svatko tko je upisan plati pola srebrnjaka, prema službenoj mjeri određenoj u Svetištu^[c]. Tih je pola srebrnjaka prilog BOGU. ¹⁴ Svi upisani, koji imaju dvadeset ili više godina, neka daju ovaj prilog BOGU. ¹⁵ Neka bogati ne daju više ni siromašni manje od pola srebrnjaka kad budu davali prilog BOGU kao otkupninu za svoj život. ¹⁶ Uzimaj od Izraelaca ovaj novac za otkupninu i koristi ga za potrebe Šatora sastanka. To će BOGA podsjećati na Izraelce, na otkupninu danu za vaše živote.«

Brončani praonik

¹⁷ BOG je rekao Mojsiju: ¹⁸ »Za pranje napravi brončani praonik s brončanim postoljem. Postavi ga između Šatora sastanka i žrtvenika, i u njega nalij vodu. ¹⁹ Neka Aron i njegovi sinovi vodom iz praonika peru svoje ruke i noge. ²⁰ Kad god ulaze u Šator sastanka, neka se operu vodom da ne poginu. Isto tako, kad prilaze žrtveniku vršiti službu, prinoseći BOGU žrtve koje se spaljuju vatrom, ²¹ neka operu ruke i noge da ne poginu. Trajna je to uredba za Arona i njegove potomke iz naraštaja u naraštaj.«

Ulje pomazanja

²² BOG je rekao Mojsiju: ²³ »Uzmi najbolje začine: pet kilograma tekuće smirne, zatim upola manje, to jest dva i pol kilograma^[d] mirisnog cimeta, dva i pol kilograma mirisne trstike ²⁴ i pet kilograma kasije^[e]. Sve izmjeri prema mjeri koja je određena u Svetištu. Dodaj još četiri litre^[f] maslinovog ulja i ²⁵ od toga napravi posebno ulje pomazanja, stručno umiješanu mirisnu smjesu. Bit će to sveto ulje pomazanja. ²⁶ Njime pomaži Šator sastanka, Kovčeg saveza, ²⁷ stol i sav njegov pribor, svijećnjak i pribor, kadioni žrtvenik, ²⁸ žrtvenik za paljenice i sav pribor, i praonik s postoljem. ²⁹ Posveti ih i bit će toliko sveti da će sveto postati sve što ih dotakne.

³⁰ Pomaži Arona i njegove sinove i na taj ih način posveti da mi služe kao svećenici. ³¹ A Izraelcima reci: ‘Ovo će biti moje sveto ulje pomazanja koje ćete koristiti iz naraštaja u naraštaj. ³² Ne koristite ga na ljudskom tijelu i ne radite drugo ulje ovakvog sastava. Ono je sveto pa neka i vama bude sveto. ³³ Tko god napravi ovakvo ulje i stavi ga na bilo koga drugoga osim na svećenika, neka se odstrani iz naroda.’«

Mirisni kâd

³⁴ BOG je rekao Mojsiju: »Uzmi mirisne začine—staktu, oniku i galbanu^[g] i čisti tamjan^[h]—u jednakim omjerima ³⁵ pa napravi stručno umiješan mirisni kâd. Neka bude posoljen, čist i svet. ³⁶ Jedan dio kâda samelji u prah i stavi ga pred Kovčeg saveza u Šatoru sastanka, gdje ću se s tobom sastajati. Neka vam taj kâd bude presvet. ³⁷ Za sebe ne radite kâd ovakvog sastava. Smatrajte ga posvećenim BOGU. ³⁸ Tko god napravi ovakav kâd da bi ga koristio kao miris, neka se odstrani iz naroda.«

Graditelji Svetišta

(Izl 35,30–36,1)

31 BOG je rekao Mojsiju: ² »Evo izabrao sam Besalela, Urijevog sina i Hurovog unuka, iz Judinog plemena. ³ Ispunio sam ga božanskim duhom. Dao sam mu sposobnost, mudrost i znanje za svakovrsne zanate pa ⁴ zna osmišljati nacrte i raditi sa zlatom, srebrom, broncom, ⁵ dragim kamenjem i drvetom. Vješt je u svim zanatima. ⁶ Također, izabrao sam Oholiaba, Ahisamahovog sina, iz Danovog plemena, da radi s njim. I sve sam druge sposobne radnike obdario vještinom da mogu napraviti sve što sam ti zapovjedio:

Neka to naprave onako kako sam ti zapovjedio.«

Šabat

¹² BOG je rekao Mojsiju: ¹³ »Reci Izraelcima: ‘Poštujte moj šabat jer je to znak između mene i vas iz naraštaja u naraštaj, da znate da sam ja BOG koji vas posvećuje. ¹⁴ Držite šabat jer je za vas svet. Tko god ga oskvrne, neka se pogubi. Tko god tog dana bude obavljao bilo kakav posao, neka se odstrani iz svog naroda. ¹⁵ Šest dana smijete raditi, a sedmi je dan šabat, dan odmora koji je BOGU svet. Tko tog dana bude bilo što radio, neka se pogubi. ¹⁶ Neka Izraelci poštuju šabat držeći ga iz naraštaja u naraštaj kao trajan savez. ¹⁷ Neka to bude znak između mene i Izraelaca zauvijek jer je BOG šest dana stvarao nebo i zemlju, a sedmog je dana počinuo i odahnuo.’«

¹⁸ Kad je BOG završio razgovor s Mojsijem na Sinajskoj planini, dao mu je dvije ploče saveza, kamene ploče ispisane Božjim prstom.

Zlatno tele

(Pnz 9,6-29)

32 Kad je narod vidio da Mojsije dugo ne silazi s planine, okupio se oko Arona i rekao mu: »Hajde, napravi nam bogove koji će ići pred nama i voditi nas. Jer, ne znamo što je s Mojsijem, onim čovjekom koji nas je izveo iz Egipta.«

² Aron im je rekao: »Skinite zlatne naušnice sa svojih žena, sinova i kćeri, i donesite mi ih.«

³ Sav je narod skinuo svoje zlatne naušnice i donio ih Aronu. ⁴ On je uzeo njihovo zlato i napravio lijevano tele, oblikujući ga rezbarskim alatom.

Tada su rekli: »Ovo su tvoji bogovi, Izraele, koji su te izveli iz Egipta.«

⁵ Kad je Aron to vidio, napravio je žrtvenik ispred teleta pa najavio: »Sutra je svetkovina u čast BOGA!«

⁶ Sutradan su svi ustali rano pa prinijeli žrtve paljenice i žrtve slavljenice. Zatim su sjeli da bi jeli i pili, a nakon toga su ustali i plesali.

⁷ BOG je rekao Mojsiju: »Idi dolje! Iskvario se tvoj narod koji si izveo iz Egipta. ⁸ Brzo su zastranili od onoga što sam im naredio. Napravili su sebi lijevano tele pa su ga štovali i prinosili mu žrtve. Rekli su: ‘Ovo su tvoji bogovi, Izraele, koji su te izveli iz Egipta.’«

⁹ »Vidio sam ja taj narod«, nastavio je BOG, »i znam da su tvrdoglavi. ¹⁰ A sad me pusti da iskalim svoj gnjev na njima i uništim ih. Zatim ću od tebe napraviti velik narod.«

¹¹ No Mojsije je počeo preklinjati svog BOGA: »BOŽE, zašto bi iskalio gnjev na svome narodu koji si velikom moći i snagom izveo iz Egipta? ¹² Zašto bi Egipćani govorili: ‘Imao je zle namjere kad ih je izveo iz Egipta—da ih pobije u planinama i da ih istrijebi sa zemlje’? Nemoj se toliko ljutiti. Promijeni svoju odluku! Nemoj uništiti svoj narod! ¹³ Sjeti se Abrahama, Izaka i Izraela, koji su ti služili. Sjeti se kako si se samim sobom zakleo obećavši im: ‘Umnožit ću vaše potomke poput zvijezda na nebu. Dat ću im svu ovu zemlju koju sam im obećao i zauvijek će biti njihova.’«

¹⁴ I BOG je promijenio mišljenje i odustao od namjere da uništi svoj narod.

¹⁵ Mojsije se okrenuo i sišao s planine. U rukama je imao dvije ploče saveza, ispisane s obje strane. ¹⁶ Ploče su bile Božje djelo, ispisane Božjim pismom, urezanim u njih.

¹⁷ Kad je Jošua čuo buku i viku naroda, rekao je Mojsiju: »Zvuči kao da je rat u taboru!«

¹⁸ A Mojsije je odgovorio:

¹⁹ Kad se Mojsije približio taboru te ugledao tele i narod kako pleše, razljutio se, bacio ploče iz ruku i razbio ih u podnožju planine. ²⁰ Zatim je uzeo tele koje su napravili i rastalio ga u vatri. Onda ga je smrvio u prah i prosuo po vodi pa prisilio Izraelce da to piju.

²¹ »Što ti je ovaj narod učinio«, upita Mojsije Arona, »da si ga naveo na toliki grijeh?«

²² »Ne ljuti se, gospodaru«, rekao je Aron. »I sam znaš koliko su skloni zlu. ²³ Rekli su mi: ‘Napravi nam bogove koji će ići ispred nas i voditi nas. Jer, ne znamo što je s Mojsijem, onim čovjekom koji nas je izveo iz Egipta.’ ²⁴ Zato sam im rekao: ‘Tko god ima zlata, neka ga skine sa sebe.’ Dali su mi zlato, bacio sam ga u vatru i izašlo je ovo tele.«

²⁵ Mojsije je vidio da se narod razuzdao jer ih je Aron ostavio bez nadzora, na ruglo neprijateljima. ²⁶ Zato je stao na ulaz u tabor i rekao: »Tko je za BOGA, neka mi priđe!« I svi Leviti okupili su se oko njega.

²⁷ A on im je rekao: »Izraelov BOG kaže: ‘Neka svatko od vas uzme svoj mač, neka prođe od jednog kraja tabora do drugog i neka ubije brata, prijatelja i susjeda.’«

²⁸ I Leviti su učinili kao što im je Mojsije zapovjedio. Toga je dana oko tri tisuće ljudi poginulo od mača. ²⁹ Tada je Mojsije rekao: »Danas ste se posvetili za službu BOGU i stekli blagoslov jer ste se suprotstavili svojim sinovima i braći.«

³⁰ Sutradan je Mojsije rekao narodu: »Počinili ste veliki grijeh. No ja ću se sad popeti k BOGU. Možda mogu dobiti oproštenje za vaš grijeh.« ³¹ Tako se Mojsije vratio BOGU i rekao mu: »O, kakav je veliki grijeh počinio ovaj narod! Napravili su sebi bogove od zlata. ³² Ipak, molim te, oprosti im taj grijeh. Ako im nemaš namjeru oprostiti, onda me izbriši iz svoje knjige^[i].«

³³ »Onoga tko je sagriješio protiv mene, toga ću izbrisati iz svoje knjige«, odgovori BOG Mojsiju. ³⁴ »A sad idi i povedi narod na mjesto o kojem sam ti govorio, a moj će anđeo ići pred tobom. No kad dođe vrijeme za kaznu, kaznit ću one koji su sagriješili.«

³⁵ I BOG je poslao pomor na narod jer su tražili Arona da im napravi tele.