Beginning

Bog proviđa hranu

16 Sva je izraelska zajednica otišla iz Elima i stigla do pustinje Sin, koja se nalazi između Elima i Sinaja. Bilo je to petnaestog dana drugoga mjeseca^[a] od izlaska iz Egipta. ² U pustinji je sva zajednica počela gunđati protiv Mojsija i Arona. ³ Rekli su im: »Da smo bar svi poginuli od BOŽJEG pomora u Egiptu dok smo sjedili pokraj lonaca s mesom i jeli kruh do mile volje. A vi ste nas doveli u ovu pustinju, da glađu ubijete sav ovaj velik narod.«

⁴ Tada je BOG rekao Mojsiju: »Učinit ću da vam s neba pada kruh kao kiša. Neka narod svakog dana ide i sakupi onoliko koliko mu treba za taj dan. Tako ću ih iskušati i vidjeti hoće li se držati moje upute. ⁵ A šestog dana neka sakupe dvostruko više nego drugih dana i neka pripreme hranu za dva dana.«^[b]

⁶ Mojsije i Aron rekli su svim Izraelcima: »Večeras ćete spoznati da vas je BOG izveo iz Egipta, ⁷ a ujutro ćete vidjeti BOŽJU slavu jer je čuo kako gunđate protiv njega. Da, gunđate protiv njega, a ne nas, jer mi samo činimo što nam kaže.«

⁸ Mojsije je još rekao: »BOG će vam večeras dati da jedete meso, a ujutro kruh, koliko vam drago, jer je BOG čuo vaše gunđanje protiv njega. Ta što smo mi učinili osim onoga što nam je govorio? Tako vi zapravo ne gunđate protiv nas, nego protiv BOGA.«

⁹ Zatim je Mojsije rekao Aronu: »Reci cijeloj izraelskoj zajednici: ‘Dođite pred BOGA jer je čuo vaše gunđanje.’« ¹⁰ Dok im je Aron tako govorio, oni su pogledali prema pustinji, a ondje se BOŽJA slava pokazala u oblaku.

¹¹ BOG je rekao Mojsiju: ¹² »Čuo sam gunđanje Izraelaca. Ovako im reci: ‘Večeras ćete jesti meso, a ujutro ćete se najesti kruha. Tada ćete spoznati da sam ja vaš BOG.’«

¹³ Te su večeri doletjele prepelice i prekrile tabor, a ujutro je oko tabora ležao sloj rose. ¹⁴ Kad je rosa isparila, na pustinjskom su se tlu pojavile sitne pahuljice, slične mrazu kad se nahvata na zemlju. ¹⁵ Kad su Izraelci to vidjeli, pitali su se međusobno: »Što je to?« jer nisu znali što je.

Mojsije im je rekao: »To je kruh koji vam je BOG dao da jedete. ¹⁶ Evo što je BOG zapovjedio: ‘Svatko neka sakupi onoliko koliko mu treba. Sakupite jedan lonac^[c] po osobi, prema broju ljudi u svome šatoru.’«

¹⁷ Izraelci su tako učinili. Neki su sakupili mnogo, a neki malo. ¹⁸ Kad su to izmjerili, vidjeli su da im nije bilo ni previše ni premalo—svatko je sakupio točno koliko mu je trebalo za jelo.

¹⁹ Tada im je Mojsije rekao: »Neka nitko ne ostavlja ništa za ujutro!« ²⁰ No neki ga nisu poslušali, nego su ostavili malo i za ujutro pa se to ucrvalo i usmrdjelo. I Mojsije se razljutio na njih.

²¹ Tako su svakog jutra sakupljali koliko im je trebalo za jelo. Kad bi ugrijalo sunce, istopilo bi se ono što nisu pokupili. ²² Šestog su dana sakupili dvostruko više—dva lonca po osobi. Kad su svi glavari zajednice došli reći Mojsiju o tome, ²³ on im je rekao: »Ovako je BOG zapovjedio: ‘Sutra je dan potpunog odmora, sveti šabat^[d] u BOŽJU čast. Zato ispecite i skuhajte ono što želite jesti, a sve što vam preostane sačuvajte za ujutro.’« ²⁴ Kao što im je Mojsije zapovjedio, sačuvali su ostatak za ujutro i nije se usmrdjelo niti ucrvalo.

²⁵ »Jedite to danas«, rekao je Mojsije, »jer danas je šabat, dan odmora Bogu u čast. Danas nećete pronaći hranu na tlu. ²⁶ Šest je dana sakupljajte, a sedmog dana, na šabat, neće je biti.«

²⁷ Neki su ipak otišli sakupljati hranu sedmog dana, ali nisu ništa pronašli. ²⁸ Tada je BOG rekao Mojsiju: »Dokle ćete odbijati držati se mojih zapovijedi i uputa? ²⁹ Gledajte, BOG vam je dao šabat pa vam šestog dana daje hrane za dva dana. Sedmog dana neka svatko ostane tamo gdje se nalazi—ne odlazite od svoga mjesta.« ³⁰ Tako se sedmoga dana narod odmarao.

³¹ Izraelski je narod ovu hranu nazvao mana^[e]. Bila je bijela kao sjeme korijandra, a imala je okus pogačica s medom.

³² Mojsije je rekao narodu: »Ovako je BOG zapovjedio: ‘Sačuvajte lonac mane za svoje buduće naraštaje, da vide hranu kojom sam vas hranio u pustinji, nakon što sam vas izveo iz Egipta.’« ³³ Zatim je rekao Aronu: »Uzmi jedan lonac i napuni ga manom pa to stavi pred BOGA, da se čuva za buduće naraštaje.«

³⁴ I kao što je BOG zapovjedio Mojsiju, Aron je stavio manu da se čuva kao svjedočanstvo. ³⁵ Izraelci su ju jeli četrdeset godina, sve dok nisu stigli do naseljene zemlje. Jeli su manu dok nisu stigli do granice Kanaana. ³⁶ (Mjera za manu bila je jedan gomer ili jedna desetina efe^[f].)

Voda iz stijene

17 Sva je izraelska zajednica krenula dalje iz pustinje Sin, putujući od mjesta do mjesta, kao što im je zapovjedio BOG. Utaborili su se u Refidimu, ali ondje nisu imali vode za piće. ² Zato su se prepirali s Mojsijem i govorili: »Daj nam vode, da pijemo!«

»Zašto se prepirete sa mnom?« upita ih Mojsije. »Zašto iskušavate BOGA?«

³ No narod je bio žedan i gunđao je protiv Mojsija. »Zašto si nas izveo iz Egipta?« pitali su ga. »Zar da mi, naša djeca i stoka umremo od žeđi?«

⁴ Tada je Mojsije zavapio BOGU: »Što da radim s ovim narodom? Malo nedostaje da me ubiju kamenjem.«

⁵ »Idi ispred naroda«, BOG je rekao Mojsiju, »i povedi nekoliko izraelskih starješina. Ponesi štap kojim si udario po Nilu i idi, ⁶ a ja ću stajati pred tobom na stijeni na Horebu^[g]. Udari po stijeni pa će iz nje poteći voda, da narod može piti.«

I Mojsije tako učini naočigled izraelskih starješina. ⁷ To mjesto nazvao je Masa^[h] i Meriba^[i] jer su se Izraelci prepirali i iskušavali BOGA. Govorili su: »Je li BOG među nama ili nije?«

Pobjeda nad Amalečanima

⁸ Nakon toga došli su Amalečani i napali Izraelce u Refidimu. ⁹ Mojsije je rekao Jošui: »Odaberi ljude pa se sutra idite boriti s Amalečanima, a ja ću stajati na vrhu brda s Božjim štapom u ruci.«

¹⁰ Jošua je učinio kako mu je Mojsije rekao i borio se s Amalečanima, a Mojsije, Aron i Hur popeli su se na vrh brda. ¹¹ Dokle god je Mojsije držao ruke podignute, Izraelci su pobjeđivali, a kad bi ih spustio, pobjeđivali su Amalečani. ¹² Kad su se Mojsiju umorile ruke, uzeli su kamen i podmetnuli ga pod njega. On je sjeo na kamen, dok su mu Aron i Hur držali ruke, jedan s jedne, a drugi s druge strane. Tako su mu ruke ostale podignute sve do zalaska sunca. ¹³ I Jošua je mačem porazio vojsku Amalečana.

¹⁴ Tada je BOG rekao Mojsiju: »Zapiši ovu poruku na svitak, kao trajni podsjetnik, i pročitaj je Jošui: ‘Sasvim ću izbrisati Amalečane sa zemlje i sve što podsjeća na njih’.«

¹⁵ Zatim je Mojsije izgradio žrtvenik i nazvao ga »BOG je moja zastava«. ¹⁶ Rekao je: »Uzdignite BOŽJU zastavu.^[j] BOG će se iz naraštaja u naraštaj boriti protiv Amalečana.«

Jitro u posjeti Mojsiju

18 Midjanski svećenik Jitro, Mojsijev tast, čuo je sve što je Bog učinio za Mojsija i za svoj narod Izrael—kako je BOG izveo Izrael iz Egipta. ² Kad je Mojsije bio poslao svoju ženu Siporu natrag u Midjan, njegov ju je tast Jitro primio k sebi, ³ kao i obojicu njezinih sinova. Jedan od njih zvao se Geršom^[k] jer je Mojsije rekao: »Ja sam stranac u tuđini«, ⁴ a drugi se zvao Eliezer^[l] jer je rekao: »Bog mog oca bio mi je pomagač i spasio me od faraonovog mača.« ⁵ Mojsijev tast Jitro, s njegovom dvojicom sinova i ženom, došao je k Mojsiju u pustinju, ondje gdje se utaborio pokraj Božje planine.

⁶ Jitro je poručio Mojsiju: »Ja, tvoj tast Jitro, dolazim ti s tvojom ženom i obojicom njezinih sinova.«

⁷ Mojsije je izašao ususret svome tastu, poklonio mu se i poljubio ga. Pitali su jedan drugoga: »Jesi li dobro?« pa ušli u šator. ⁸ Mojsije je ispričao tastu o svemu što je BOG učinio s faraonom i Egipćanima radi Izraela, o svim nevoljama koje su ih zadesile na putu i kako ih je spasio BOG.

⁹ Jitro se obradovao zbog svega dobrog što je BOG učinio za Izrael i što ga je spasio iz ruku Egipćana. ¹⁰ Rekao je: »Blagoslovljen BOG koji vas je oslobodio od egipatske vlasti i faraonove moći. ¹¹ Sad znam da je BOG veći od svih bogova jer je oslobodio narod iz ruku Egipćana koji su bahato postupali s njima.«

¹² Zatim je Mojsijev tast Jitro prinio Bogu žrtvu paljenicu^[m] i druge žrtve, a Aron je došao sa svim izraelskim starješinama pa su jeli s Mojsijevim tastom u Božjoj prisutnosti.

Jitrov savjet

(Pnz 1,9-18)

¹³ Sutradan je Mojsije služio narodu kao sudac. Bilo je toliko naroda da su stajali oko njega cijeli dan. ¹⁴ Kad je Mojsijev tast vidio što sve Mojsije radi za narod, rekao je: »Zašto tako radiš za taj narod? Zašto si ti jedini sudac, dok sav taj narod stoji oko tebe cijeli dan?«

¹⁵ »Zato što mi narod dolazi da čuje Božju volju«, odgovori mu Mojsije. ¹⁶ »Kad se oko nečega spore, dođu k meni, a ja donesem presudu i upoznam ih s Božjim uredbama i zakonima.«

¹⁷ Tada je tast rekao Mojsiju: »Nije dobro to što radiš. ¹⁸ Iscrpit ćeš se i ti i ovaj narod s tobom. Ovaj je posao pretežak za tebe—ne možeš ga obavljati sam. ¹⁹ A sad me poslušaj jer ću ti dati savjet. I neka Bog bude s tobom. Nastavi zastupati narod pred Bogom i iznositi Bogu njihove sporove. ²⁰ Uči ih uredbama i zakonima i ukazuj im kako trebaju živjeti i što trebaju raditi. ²¹ No odaberi sposobne ljude iz cijeloga naroda, koji imaju strahopoštovanja prema Bogu, koji su pouzdani i mrze mito^[n]. Njih postavi za zapovjednike nad skupinama od tisuću, sto, pedeset i deset ljudi. ²² Neka služe narodu kao suci u svako doba. Sve teže slučajeve neka iznose tebi, a lakše neka rješavaju sami. Tako će tebi biti lakše i oni će nositi teret s tobom. ²³ Ako tako učiniš, ako ti Bog tako zapovjedi, onda ćeš moći izdržati i sav ovaj narod odlazit će kući zadovoljan.«

²⁴ Mojsije je poslušao svog tasta i učinio sve što mu je rekao. ²⁵ Odabrao je sposobne ljude iz cijeloga Izraela i postavio ih kao glavare naroda—kao zapovjednike nad tisuću, sto, pedeset i deset ljudi. ²⁶ Služili su narodu kao suci u svako doba. Teže su slučajeve iznosili Mojsiju, a sve lakše rješavali su sami.

²⁷ Tada je Mojsije ispratio svog tasta na put i on se vratio u svoju zemlju.