Beginning

Josip i faraonovi snovi

41 Nakon pune dvije godine faraon je sanjao san: stajao je pokraj rijeke Nil, ² iz koje izađe sedam zdravih i krupnih krava i počnu pasti travu. ³ Nakon njih iz Nila izađe drugih sedam krava, slabih i mršavih, pa stanu pokraj onih na obali. ⁴ Tada slabe i mršave krave prožderu onih sedam zdravih i krupnih krava. Potom se faraon probudio.

⁵ Kad je ponovo zaspao, sanjao je drugi san: sedam klasova žita, punih i zdravih, raste na jednoj stabljici. ⁶ Za njima iznikne sedam drugih klasova, kržljavih i sasušenih istočnim vjetrom. ⁷ Tada kržljavi klasovi progutaju onih sedam punih i zdravih klasova. Potom se faraon probudio i shvatio da je sanjao.

⁸ Ujutro je bio uznemiren pa je poslao po sve egipatske vračeve i mudrace. Ispričao im je svoje snove, ali nitko mu ih nije znao protumačiti.

⁹ Tada je glavni peharnik rekao faraonu: »Danas sam se sjetio jednog svoga propusta. ¹⁰ Kad se faraon jednom bio razljutio na svoje sluge, mene je i glavnog pekara stavio u zatvor u kući zapovjednika straže. ¹¹ Obojica smo iste noći sanjali san i svaki je san imao svoje značenje. ¹² Ondje je s nama bio jedan mladić, Hebrej, sluga zapovjednika straže. Ispričali smo mu svoje snove i on je svakome od nas protumačio njegov san. ¹³ I sve se dogodilo baš kako nam je rekao: mene su vratili u službu, a pekara su objesili.«

¹⁴ Tada je faraon poslao po Josipa te su ga brzo doveli iz zatvora. Kad se obrijao i presvukao, Josip je izašao pred faraona. ¹⁵ Faraon je rekao Josipu: »Sanjao sam jedan san i nitko ga ne može rastumačiti. Čuo sam za tebe, da znaš protumačiti san čim ga čuješ.«

¹⁶ »Nije to od mene«, odgovori Josip, »nego će Bog dati pravi odgovor faraonu.«

¹⁷ Tada je faraon rekao Josipu: »U snu sam stajao na obali Nila, ¹⁸ kad odande izađe sedam krava, zdravih i krupnih, i počnu pasti među trskom. ¹⁹ Nakon njih izađe drugih sedam krava, koščatih, boležljivih i mršavih. Nikad nigdje u Egiptu nisam vidio tako ružne krave. ²⁰ Tada su mršave i ružne krave proždrle onih prvih sedam krupnih krava. ²¹ Kad su ih pojele, na njima se nije ništa vidjelo—i dalje su bile jednako ružne kao i prije. Tada sam se probudio.

²² U sljedećem sam snu vidio sedam klasova žita, punih i zdravih, kako rastu na jednoj stabljici. ²³ Za njima je niknulo drugih sedam klasova, kržljavih i sasušenih istočnim vjetrom. ²⁴ Tada su kržljavi klasovi progutali sedam zdravih klasova. Kad sam to ispričao vračevima, ni jedan od njih nije mi to znao objasniti.«

Josip objašnjava snove

²⁵ Tada je Josip rekao faraonu: »Faraonovi snovi imaju isto značenje. Bog je otkrio faraonu što će učiniti. ²⁶ Sedam zdravih krava je sedam godina i sedam zdravih klasova je sedam godina. Imaju isto značenje. ²⁷ Sedam mršavih i ružnih krava, koje su došle nakon njih, kao i sedam praznih i sasušenih klasova, također su sedam godina—sedam godina gladi.

²⁸ Baš kao što sam već rekao faraonu: Bog je faraonu pokazao što će učiniti. ²⁹ Dolazi sedam godina velikog izobilja za čitav Egipat, ³⁰ ali nakon njih doći će sedam godina gladi. Tada će biti zaboravljeno sve izobilje u Egiptu i glad će harati zemljom. ³¹ U zemlji se više neće znati za izobilje jer će uslijediti strašna glad. ³² A to što se san faraonu ponovio, znači da je Bog čvrsto odlučio i da će to uskoro učiniti. ³³ Zato, neka faraon potraži sposobnog i mudrog čovjeka i postavi ga za upravitelja nad Egiptom. ³⁴ Zatim neka faraon nad zemljom postavi povjerenike koji će uzimati petinu žetve u Egiptu tijekom sedam godina izobilja. ³⁵ Neka sakupljaju svu tu hranu u rodnim godinama koje dolaze i neka s faraonovom ovlasti skladište i čuvaju žito za hranu u gradovima. ³⁶ Neka ta hrana bude zaliha za zemlju u onih sedam godina gladi koje će zadesiti Egipat, da glad ne upropasti zemlju.«

Josip upravlja Egiptom

³⁷ I prijedlog se svidio faraonu i svim njegovim službenicima. ³⁸ Faraon upita svoje službenike: »Možemo li naći čovjeka kao što je ovaj, u kojem je Božji duh?« ³⁹ Zatim je faraon rekao Josipu: »Budući da ti je Bog sve ovo obznanio, nema nitko tako sposoban i mudar kao što si ti. ⁴⁰ Bit ćeš upravitelj mog dvora i sav moj narod pokoravat će se tvojim zapovijedima. Jedino ću ja, jer sam na prijestolju, biti iznad tebe.«

⁴¹ Faraon je još rekao Josipu: »Ovime te postavljam za upravitelja nad čitavom egipatskom zemljom.« ⁴² Zatim je skinuo prsten pečatnjak sa svoje ruke i stavio ga Josipu na ruku. Odjenuo ga je u odjeću od finog lana, a oko vrata mu objesio zlatan lanac. ⁴³ Dao mu je da se vozi u kolima odmah iza svojih i pred njim su vikali: »Na koljena, poklonite se!« Tako ga je postavio za upravitelja nad cijelim Egiptom.

⁴⁴ Faraon je rekao Josipu: »Ja sam faraon, ali u cijelom Egiptu nitko ne smije maknuti prstom bez tvog odobrenja.« ⁴⁵ Faraon je Josipu dao ime Safenat Panea^[a], a za ženu mu je dao Asenatu, kćer Potifere, svećenika u hramu On^[b]. I Josip je preuzeo vlast nad cijelim Egiptom.

⁴⁶ Josip je imao trideset godina kad je stupio u službu kod faraona, egipatskog kralja. Zatim je otišao od faraona i putovao po cijelom Egiptu. ⁴⁷ Tijekom sedam godina izobilja zemlja je obilno rađala. ⁴⁸ Josip je sakupljao svu hranu proizvedenu u sedam godina izobilja u Egiptu i skladištio je u gradovima. U svakom je gradu skladištio hranu s okolnih polja. ⁴⁹ Tako je nagomilao žita u tolikom izobilju da ga je bilo kao morskog pijeska. Čak ga je prestao mjeriti jer ga se nije dalo izmjeriti.

⁵⁰ Prije nego što su nastupile godine gladi, Asenata, kći Potifere, svećenika u Onu, rodila je Josipu dvojicu sinova. ⁵¹ Svom je prvorođenom sinu Josip dao ime Manaše^[c]. Rekao je: »Bog je učinio da zaboravim svu svoju muku i cijeli očev dom.«

⁵² Drugom je sinu dao ime Efrajim^[d]. Rekao je: »Bog me učinio plodnim u zemlji moje nevolje.«

Glad

⁵³ Sedam godina izobilja u Egiptu došlo je kraju ⁵⁴ i počelo je sedam godina gladi, baš kao što je rekao Josip. U svim je zemljama vladala glad, a u čitavom je Egiptu bilo hrane. ⁵⁵ A kad je i sav Egipat ostao bez hrane, narod je zavapio faraonu za kruh. Tada je faraon rekao svim Egipćanima: »Idite Josipu i učinite što vam kaže.«

⁵⁶ Kad se glad proširila po cijeloj zemlji, Josip je otvorio skladišta i počeo prodavati žitarice Egipćanima jer je u Egiptu vladala strašna glad. ⁵⁷ Štoviše, iz cijeloga su svijeta dolazili kupiti žito k Josipu u Egipat jer je posvuda bila strašna glad.

Josipova braća dolaze u Egipat

42 Kad je Jakov doznao da u Egiptu ima žita, rekao je svojim sinovima: »Zašto samo sjedite i gledate se? ² Čuo sam da u Egiptu ima žita. Idite i kupite nam ga, da preživimo, da ne umremo od gladi.«

³ Tada su desetorica Josipove braće otišla da bi u Egiptu kupila žito. ⁴ Benjamina, Josipovog brata, Jakov nije poslao s ostalima jer se bojao da ga ne snađe neko zlo. ⁵ Tako su se Izraelovi sinovi našli među onima koji su išli u Egipat kupiti žito jer je Kanaanom zavladala glad.

⁶ Budući da je Josip bio upravitelj Egipta, on je bio taj koji je svima prodavao žito. Njegova su braća došla pred njega i poklonila mu se do zemlje. ⁷ Josip ih je prepoznao čim ih je ugledao, ali se pravio da ih ne poznaje i oštro je razgovarao s njima.

»Odakle dolazite?« upita ih.

»Iz zemlje Kanaan«, odgovore. »Došli smo kupiti hranu.«

⁸ Iako je Josip prepoznao svoju braću, oni njega nisu prepoznali. ⁹ Sjetio se i snova koje je sanjao o njima.

»Vi ste uhode!« rekao im je. »Došli ste izvidjeti slabosti ove zemlje!«

¹⁰ »Ne, gospodaru«, odgovore oni. »Mi, tvoje sluge, došli smo kupiti hranu. ¹¹ Svi smo sinovi jednog čovjeka. Pošteni smo ljudi. Tvoji smo sluge, a ne uhode.«

¹² »Ne«, rekao im je, »došli ste izvidjeti slabosti ove zemlje.«

¹³ A oni su rekli: »Mi, tvoji sluge, svi smo braća, sinovi jednog čovjeka iz zemlje Kanaan. Bilo nas je dvanaestoro braće, ali najmlađi je ostao s ocem, a jednoga više nema.«

¹⁴ No Josip zaključi: »Kako sam rekao, tako jest—vi ste uhode! ¹⁵ Ovako ću vas provjeriti: zaklinjem se faraonom, nećete otići odavde ako vaš najmlađi brat ne dođe ovamo. ¹⁶ Pošaljite jednog od vas da dovede brata, a ostali će ostati u zatvoru. Tako ću provjeriti vaše riječi i vidjeti jeste li govorili istinu. Ako niste, zaklinjem se faraonom, onda ste uhode!« ¹⁷ I sve ih je zatvorio na tri dana.

¹⁸ Trećeg im je dana Josip rekao: »Učinite ovako i ostat ćete na životu jer ja poštujem Boga. ¹⁹ Ako ste pošteni ljudi, neka jedan od vas ostane u zatvoru, a ostali neka odnesu žito vašim izgladnjelim ukućanima. ²⁰ Zatim mi dovedite svoga najmlađeg brata. Tako će se potvrditi istinitost vaših riječi te nećete biti pogubljeni.« I oni su pristali.

²¹ »Ovo nas je sigurno stigla kazna za ono što smo učinili svome bratu«, rekli su jedan drugome. »Gledali smo kako se muči i preklinje nas za milost, ali nismo ga htjeli poslušati. Zbog toga nas je snašla ova nevolja.«

²² Ruben ih ukori: »Zar vam nisam rekao da ne činite zlo dječaku? Ali niste me htjeli slušati. Sad moramo položiti račun za njegovu prolivenu krv.«

²³ Nisu znali da ih Josip razumije jer je razgovarao s njima preko prevoditelja. ²⁴ Otišao je od njih i zaplakao, a zatim se vratio i ponovo im govorio. Izdvojio je Šimuna i zapovjedio da ga pred njihovim očima svežu.

Josipova braća vraćaju se u Kanaan

²⁵ Zatim je Josip zapovjedio da im vreće napune žitom, da ih opskrbe za put te da svakom od njih potajno u vreću vrate novac^[e] kojim su platili žito. Kad je to učinjeno, ²⁶ natovarili su žito na svoje magarce i otišli.

²⁷ Kad su stali da prenoće, jedan je od braće otvorio vreću da nahrani magarca i vidio novac u vreći.

²⁸ »Novac mi je vraćen!« viknuo je braći. »Evo ga u mojoj vreći!«

Nato im je srce zastalo pa su, tresući se od straha, govorili: »Što nam to čini Bog?«

Braća donose izvještaj Jakovu

²⁹ Kad su stigli svome ocu Jakovu u zemlju Kanaan, ispričali su mu sve što se dogodilo. ³⁰ »Čovjek, koji je gospodar one zemlje, razgovarao je oštro s nama i optužio nas da uhodimo zemlju. ³¹ Rekli smo mu: ‘Pošteni smo ljudi, nismo uhode. ³² Bilo nas je dvanaestoro braće, sinova jednog oca. Jednog više nema, a najmlađi je s našim ocem u Kanaanu.’ ³³ Tada nam je gospodar zemlje rekao: ‘Ovako ću znati da ste pošteni ljudi: jednog brata ostavite sa mnom, uzmite hranu za svoje izgladnjele ukućane pa idite. ³⁴ Zatim mi dovedite svoga najmlađeg brata i znat ću da niste uhode, nego pošteni ljudi. Tada ću vam vratiti brata i moći ćete se slobodno kretati zemljom’.«

³⁵ Kako su praznili vreće, u svakoj su našli svoj zavežljaj s novcem. Kad su to vidjeli, uplašili su se i braća i otac. ³⁶ Njihov im je otac Jakov rekao: »Zbog vas ostajem bez djece. Nema više Josipa, nema ni Šimuna, a sad želite i Benjamina odvesti. Sve se urotilo protiv mene!«

³⁷ Tada je Ruben rekao ocu: »Povjeri ga meni i ja ću ti ga vratiti. Ako ti ga ne vratim, ubij moju dvojicu sinova.«

³⁸ No Jakov je rekao: »Ne dam da moj sin ide s vama. Ta brat mu je mrtav i samo je još on ostao. Ako ga na putu snađe zlo, otjerat ćete me starog i tužnog u grob^[f].«