Beginning

Jakov s obitelji odlazi u Egipat

46 Tako je Izrael krenuo na put sa svime što je imao. Kad je stigao do Beer Šebe, prinio je žrtvu Bogu svog oca Izaka. ² Bog je noću progovorio Izraelu u viđenjima i pozvao ga: »Jakove! Jakove!«

»Evo me, slušam!« odgovori Jakov.

³ »Ja sam Bog—Bog tvog oca«, rekao je. »Ne boj se otići u Egipat jer ću ondje od tebe načiniti velik narod. ⁴ Ja ću ići s tobom u Egipat i ponovo ću te iz njega vratiti. Umrijet ćeš u Egiptu, a Josip će ti svojom rukom sklopiti oči.«

⁵ Zatim je Jakov otišao iz Beer Šebe. Njegovi^[a] su ga sinovi, zajedno sa ženama mu i djecom, vozili na kolima koja im je faraon poslao za prijevoz. ⁶ Sa sobom su poveli stoku i ponijeli imovinu koju su stekli u Kanaanu. Tako su Jakov i čitavo njegovo potomstvo krenuli u Egipat. ⁷ Jakov je poveo sve svoje sinove i unuke, kćeri i unučice—sve je svoje potomstvo doveo sa sobom u Egipat.

Jakovljeva obitelj

⁸ Ovo su imena Izraelaca—Jakova i njegovih potomaka—koji su otišli u Egipat:

¹⁵ Sinovi su to koje je Lea rodila Jakovu u Mezopotamiji, a rodila mu je i kćer Dinu. Ukupno je njegovih potomaka bilo trideset i troje.

¹⁸ Djeca su to koju je Jakovu rodila Zilpa, sluškinja koju je Laban dao svojoj kćeri Lei. Ukupno ih je bilo šesnaestero.

²² Rahelini su to sinovi koji su se rodili Jakovu. Ukupno ih je bilo četrnaestorica.

²⁵ Sinovi su to koje je Jakovu rodila Bilha, sluškinja koju je Laban dao svojoj kćeri Raheli. Ukupno ih je bilo sedmorica.

²⁶ Ukupno ljudi koji su s Jakovom otišli u Egipat—njegovih vlastitih potomaka, što ne uključuje snahe—bilo je šezdeset i šest. ²⁷ S dvojicom Josipovih sinova, koja su se rodila u Egiptu, bilo je ukupno sedamdeset^[d] članova Jakovljeve obitelji koji su otišli u Egipat.

Jakov i obitelj stižu u Egipat

²⁸ Jakov je poslao Judu naprijed k Josipu da ga obavijesti da stižu u Gošen. Kad su stigli u kraj Gošen, ²⁹ Josip je zapovjedio da mu upregnu kola pa otišao u Gošen susresti svog oca Izraela. Čim se pojavio pred ocem, bacio mu se u zagrljaj i dugo plakao u njegovom zagrljaju. ³⁰ Izrael je rekao Josipu: »Sad mogu umrijeti jer sam te vidio i uvjerio se da si još živ.«

³¹ Tada je Josip rekao braći i očevoj obitelji: »Idem razgovarati s faraonom. Reći ću mu: ‘Došla su mi braća i svi ukućani mog oca koji su živjeli u Kanaanu. ³² Oni su pastiri i uzgajaju stoku. Doveli su sa sobom stada sitne i krupne stoke i sve što imaju.’ ³³ Kad vas faraon pozove i upita čime se bavite, ³⁴ vi recite: ‘Tvoje sluge uzgajaju stoku od svoje mladosti, kao što su to činili i naši preci.’ Tako ćete se moći nastaniti u kraju Gošen jer su Egipćanima pastiri odvratni.«^[e]

Jakov i obitelj nastanjuju se u Egiptu

47 Josip je otišao i rekao faraonu: »Moj otac i braća stigli su iz Kanaana sa stadima sitne i krupne stoke i svime što imaju. Sad su u kraju Gošen.« ² Zatim je poveo petoricu svoje braće i doveo ih pred faraona. ³ Faraon je upitao njegovu braću: »Čime se bavite?«

»Tvoje sluge su pastiri«, odgovore mu, »kao što su to bili i naši preci.«

⁴ Nastavili su: »Došli smo neko vrijeme živjeti ovdje kao stranci jer je u Kanaanu strašna glad i nema paše za stada tvojih slugu. Zato, molimo te, dopusti svojim slugama da se nastane u kraju Gošen.«

⁵ Faraon je rekao Josipu: »Budući da su ti došli otac i braća, ⁶ Egipat ti je na raspolaganju. Nastani svog oca i braću u najboljem kraju zemlje. Neka žive u kraju Gošen. A ako znaš da među njima ima sposobnih, postavi ih za nadglednike moje stoke.«

⁷ Zatim je Josip uveo svog oca Jakova i doveo ga pred faraona. Jakov je blagoslovio faraona, ⁸ a faraon ga upita: »Koliko imaš godina?«

⁹ Jakov mu odgovori: »Putujem zemljom 130 godina. Mojih je godina malo i bile su teške. Još nisu dostigle godine života mojih predaka.« ¹⁰ Jakov opet blagoslovi faraona i ode.

¹¹ Tako je Josip nastanio svog oca i braću u Egiptu. Dao im je posjede u najboljem dijelu zemlje, u kraju gdje je bio grad Ramses, kao što je faraon zapovjedio. ¹² Josip je opskrbio hranom svog oca, braću i sve očeve ukućane, prema broju uzdržavanih članova.

Josipova uprava tijekom gladi

¹³ Glad je bila vrlo teška i nigdje u zemlji nije bilo hrane. I Egipat i Kanaan bili su iscrpljeni. ¹⁴ Josip je sakupio sav novac od Egipćana i Kanaanaca dok su kupovali žito pa ga donio u faraonov dvor. ¹⁵ Kad je u Egiptu i Kanaanu nestalo novca, svi su Egipćani došli Josipu i rekli: »Daj nam hrane ili ćeš na svoje oči gledati kako umiremo. Novca više nemamo.«

¹⁶ »Onda dotjerajte svoju stoku«, rekao je Josip. »Ako nemate novca, dat ću vam hranu u zamjenu za stoku.« ¹⁷ Tako su Josipu dotjerivali svoju stoku, a on im je davao hranu u zamjenu za konje, magarce i stada sitne i krupne stoke. Te ih je godine prehranio hranom koju je zamijenio za svu njihovu stoku.

¹⁸ Nakon što je prošla godina, ponovo su došli sljedeće godine i rekli mu: »Gospodaru, ne možemo sakriti od tebe da smo potrošili sav novac, a i naša je stoka sad tvoja. Više ništa nije ostalo za vas, gospodaru, osim nas samih i naše zemlje. ¹⁹ Trebamo li propasti na tvoje oči, i mi i naša zemlja? Kupi nas i našu zemlju u zamjenu za hranu pa ćemo zajedno sa svojom zemljom postati faraonovi robovi. Daj nam sjemena da preživimo, da ne bismo umrli i da zemlja ne bude opustošena.«

²⁰ Tako je Josip kupio svu obradivu egipatsku zemlju za faraona. Svi su Egipćani prodali svoja polja jer ih je pritisnula strašna glad. Zemlja je postala faraonova, ²¹ a narod s kraja na kraj Egipta postao je njegovo roblje. ²² Nije kupio jedino zemlju koja je pripadala svećenicima jer su oni dobivali redovan prihod od faraona i od njega živjeli. Zato nisu prodavali svoju zemlju.

²³ Josip je rekao narodu: »Budući da sam danas za faraona kupio vas i vašu zemlju, evo vam sjeme, pa zasijte polja. ²⁴ Ali, kad budete ubirali žetvu, jednu petinu morate dati faraonu, a četiri petine neka ostanu vama, kao sjeme za polja i kao hrana za vas, vaše ukućane i djecu.«

²⁵ Oni su rekli: »Gospodaru, spasio si nam život. Budući da si nam iskazao naklonost, bit ćemo faraonovi robovi.«

²⁶ Tako je Josip donio uredbu o zemlji u Egiptu, koja i danas vrijedi, da se petina žetve daje faraonu. Jedino zemlja svećenika nije pripala faraonu.

Jakovljeva posljednja želja

²⁷ Izraelci su se nastanili u Egiptu, u kraju Gošen. Ondje su stekli svoje posjede. Dobivali su mnogo djece i postali brojni.

²⁸ Jakov je živio u Egiptu sedamnaest godina pa je tako doživio stotinu četrdeset sedam godina. ²⁹ Kad se primaklo vrijeme njegove smrti, pozvao je svog sina Josipa i rekao mu: »Ako sam stekao tvoju naklonost, stavi ruku među moja bedra^[f] i obećaj da ćeš mi biti odan i vjeran: nemoj me sahraniti u Egiptu. ³⁰ Kad umrem i pridružim se svojim očevima, iznesi me iz Egipta i sahrani me u njihovoj grobnici.«

»Učinit ću kako kažeš«, rekao je Josip.

³¹ »Zakuni mi se«, rekao je, i Josip mu se zakleo. Tada se Izrael poklonio u znak zahvale na uzglavlju svog ležaja.^[g]