Beginning

Jakov vara oca

27 Izak je ostario i oči su mu toliko oslabile da više nije mogao vidjeti. Pozvao je svoga prvorođenog sina Ezava: »Sine moj!«

A on odgovori: »Evo me, slušam.«

² Izak je rekao: »Kao što vidiš, ostario sam i mogao bih uskoro umrijeti. ³ Zato uzmi svoje oružje—svoj lûk i tobolac sa strijelama—pa idi u lov i donesi mi neku divljač. ⁴ Pripremi mi ukusno jelo, onako kako volim, pa mi donesi da jedem, da te mogu blagosloviti prije nego što umrem.«

⁵ Rebeka je slušala dok je Izak govorio sinu Ezavu. Kad je Ezav otišao u lov po divljač, ⁶ Rebeka je rekla svome sinu Jakovu: »Upravo sam čula kako je tvoj otac rekao tvome bratu Ezavu: ⁷ ‘Donesi mi divljač i pripremi mi ukusno jelo, da ga pojedem i da te blagoslovim pred BOGOM prije nego što umrem.’ ⁸ Zato me sad poslušaj, sine, i učini što ti kažem. ⁹ Idi do stada i donesi mi dva lijepa kozlića, da za tvog oca spremim ukusno jelo, kakvo voli. ¹⁰ Zatim ćeš ga ti odnijeti ocu da jede, da tebe blagoslovi prije nego što umre.«

¹¹ Jakov je rekao svojoj majci Rebeki: »Ali moj je brat Ezav dlakav, a moja je koža glatka. ¹² Što ako me otac dotakne? Ispast ću varalica u njegovim očima pa ću na sebe navući prokletstvo, a ne blagoslov.«

¹³ »Sine«, reče mu majka, »neka tvoje prokletstvo padne na mene. Samo ti mene poslušaj: idi i donesi mi kozliće.« ¹⁴ I on ode, uhvati kozliće i donese ih majci, a ona spremi ukusno jelo, kako je njegov otac volio. ¹⁵ Rebeka je zatim uzela najljepšu odjeću svog starijeg sina Ezava, koju je imala u kući, pa obukla svoga mlađeg sina Jakova, ¹⁶ a oko ruku i vrata mu omotala kožu od kozlića. ¹⁷ Zatim je svome sinu Jakovu dala ono ukusno jelo i kruh koje je spremila.

¹⁸ Jakov je otišao svome ocu i rekao: »Oče moj!«

»Evo me!« rekao je Izak. »Koji si mi ti sin?«

¹⁹ A Jakov je rekao ocu: »Ja sam Ezav, tvoj prvorođeni sin. Učinio sam kako si mi rekao. Molim te pridigni se i pojedi ovu divljač, da me možeš blagosloviti.«

²⁰ »Kako si je tako brzo našao, sine?« upita Izak svog sina, a on odgovori: »Zato što mi je pomogao tvoj BOG.«

²¹ Tada je Izak rekao Jakovu: »Priđi bliže, sine, da opipam jesi li ti zaista moj sin Ezav.«

²² Jakov se približio ocu Izaku, a on ga je opipao pa rekao: »Glas je Jakovljev, ali ruke su Ezavljeve.«

²³ Tako ga Izak nije prepoznao jer su mu ruke bile dlakave kao ruke njegovog brata Ezava. Kad ga je htio blagosloviti, ²⁴ upita ga još jednom: »Jesi li ti zaista moj sin Ezav?«

Jakov odgovori: »Jesam.«

Jakov prima blagoslov

²⁵ Tada je Izak rekao: »Donesi mi da pojedem nešto tvoje divljači, da te mogu blagosloviti.« Jakov mu je donio jelo pa je Izak jeo. Donio je i vina, a Izak je pio.

²⁶ Potom Izak reče svome sinu Jakovu: »Sad priđi i poljubi me, sine.« ²⁷ I Jakov mu je prišao i poljubio ga. Izak je osjetio miris Ezavljeve odjeće pa ga je blagoslovio ovim riječima:

Ezav gubi blagoslov

³⁰ Tako je Izak blagoslovio Jakova. Tek što je otišao, njegov je brat Ezav stigao iz lova. ³¹ I on je spremio ukusno jelo, donio ga ocu i rekao: »Oče, pridigni se i pojedi ovu divljač, da me možeš blagosloviti.«

³² A Izak ga upita: »Koji si mi ti sin?«

»Ja sam Ezav« odgovori on, »tvoj prvorođeni sin.«

³³ Nato je Izak protrnuo od užasa i rekao: »Pa tko je onda bio onaj koji je ulovio divljač i donio mi je? Jeo sam prije nego što si došao i blagoslovio sam ga. I zato će taj blagoslov ostati na njemu.«

³⁴ Kad je Ezav čuo što je njegov otac rekao, vrisnuo je bolno i glasno pa rekao ocu: »I mene blagoslovi, oče!«

³⁵ No Izak je rekao: »Tvoj me brat prevario i uzeo tvoj blagoslov.«

³⁶ A Ezav je rekao: »Zar se s pravom ne zove Jakov^[a]? Već me dvaput prevario—uzeo mi je pravo prvorodstva, a sad mi je uzeo i blagoslov.«

Zatim upita: »Zar nisi za mene sačuvao neki blagoslov?«

³⁷ Izak odgovori: »Njega sam postavio za tvoga gospodara, dao mu svu njegovu braću za sluge i opskrbio ga žitom i vinom. Pa što sad da učinim za tebe, sine?«

³⁸ Nato Ezav reče ocu: »Zar imaš samo jedan blagoslov, oče? Blagoslovi me, blagoslovi i mene, oče moj!« I glasno je zaplakao.

³⁹ A otac mu je rekao:

Jakov bježi od Ezava

⁴¹ Ezav je zamrzio Jakova zbog blagoslova koji mu je otac dao. Mislio je: »Moj će otac uskoro umrijeti.^[b] Tada ću ubiti svoga brata Jakova.«

⁴² Kad su Rebeki rekli što njezin stariji sin Ezav namjerava, poslala je po mlađega sina Jakova i rekla mu: »Tvoj brat Ezav tješi se mišlju da će te ubiti. ⁴³ Zato me sad poslušaj, sine: odmah pobjegni k mome bratu Labanu u Haran. ⁴⁴ Ostani kod njega neko vrijeme, dok ti brata ne prođe bijes. ⁴⁵ Kad se više ne bude ljutio na tebe i kad zaboravi što si mu učinio, poslat ću nekoga po tebe, da se vratiš. U protivnom, obojicu bih vas mogla izgubiti u isti dan.«

⁴⁶ Rebeka je rekla Izaku: »Smučio mi se život zbog Ezavljevih žena Hetitkinja. Ako se i Jakov oženi nekom Hetitkinjom, od žena iz ove zemlje, što će mi takav život!«

28 Tada je Izak pozvao Jakova, pozdravio ga blagoslovom pa mu zapovjedio: »Nemoj se oženiti Kanaankom! ² Smjesta idi u Mezopotamiju, u dom Betuela, oca tvoje majke. Tamo je njezin brat Laban pa si za ženu izaberi jednu od njegovih kćeri. ³ Neka te Bog Svemoćni blagoslovi, neka te učini plodnim i mnogobrojnim, da od tebe postane mnoštvo naroda. ⁴ Neka tebi i tvojim potomcima da Abrahamov blagoslov, da zaposjedneš zemlju u kojoj sad boraviš kao stranac—zemlju koju je Bog dao Abrahamu.«

⁵ Tako je Izak otpremio Jakova te je on otišao u Mezopotamiju k Labanu, sinu Aramejca Betuela i bratu Jakovljeve i Ezavljeve majke Rebeke.

Ezav se ponovo ženi

⁶ Ezav je saznao da je Izak blagoslovio Jakova i poslao ga u Mezopotamiju da ondje sebi nađe ženu jer mu je zapovjedio: »Nemoj se oženiti Kanaankom!« ⁷ Također je saznao da je Jakov poslušao oca i majku i otišao u Mezopotamiju. ⁸ Tako je Ezav shvatio koliko su Kanaanke mrske njegovom ocu Izaku. ⁹ Stoga je otišao Išmaelu i, pored dvije žene koje je već imao, uzeo za ženu Mahalatu. Ona je bila kći Abrahamovog sina Išmaela i Nebajotova sestra.

Jakovljev san u Betelu

¹⁰ Jakov je otišao iz Beer Šebe i zaputio se u Haran. ¹¹ Stigao je do jednog mjesta i odlučio prenoćiti jer je sunce već zašlo. Uzeo je jedan od kamenova koji su bili na tome mjestu, stavio ga pod glavu i legao na spavanje. ¹² U snu je vidio stubište kako stoji na zemlji, a vrhom dopire do neba. Božji su se anđeli po stepenicama uspinjali i silazili. ¹³ Pokraj njega je stajao BOG i govorio: »Ja sam BOG tvog praoca Abrahama i tvog oca Izaka. Tebi i tvojim potomcima dat ću zemlju na kojoj ležiš. ¹⁴ Tvojih potomaka bit će kao praha na zemlji i proširit će se na zapad, istok, sjever i jug. Preko tebe i tvog potomstva bit će blagoslovljeni svi narodi na zemlji. ¹⁵ Znaj da sam s tobom i da te čuvam kamo god išao. Vratit ću te u ovu zemlju. Neću te ostaviti dok ne ispunim što sam ti obećao.«

¹⁶ Kad se Jakov probudio iz sna, rekao je: »Zaista je BOG na ovome mjestu, a ja to nisam znao!«

¹⁷ Uplašio se i rekao: »Kako je strašno ovo mjesto! Ovo je zaista Božja kuća! Ovo su vrata neba!«

¹⁸ Rano ujutro Jakov je ustao, uzeo kamen, koji je bio stavio pod glavu, pa ga uspravio kao znak i na njega izlio ulje. ¹⁹ To je mjesto nazvao Betel^[c], a prije toga se obližnji grad zvao Luz.

²⁰ Zatim se Jakov zavjetovao ovim riječima: »Ako Bog bude sa mnom, ako me bude čuvao na mome putu, ako mi bude davao kruha za jelo i odjeće za nositi ²¹ te se živ i zdrav vratim kući svoga oca, onda će BOG biti moj Bog. ²² A ovaj kamen, koji sam uspravio, bit će znak da je ovo mjesto za štovanje Boga.^[d] Od svega što mi budeš davao, Bože, tebi ću davati desetinu.«

Jakov stiže kod Labana

29 Zatim je Jakov nastavio put i stigao u zemlju istočnih naroda. ² U polju je ugledao bunar i tri stada ovaca kako leže pokraj njega. Iz tog su se bunara napajala stada, a na otvoru bunara bio je navaljen velik kamen. ³ Tek kad bi se sva stada okupila na tome mjestu, pastiri bi odvaljali kamen s bunara i napojili ovce. Nakon toga bi ponovo vratili kamen na bunar.

⁴ Jakov upita pastire: »Odakle ste, braćo?«

»Iz Harana«, odgovore oni.

⁵ Dalje ih upita: »Poznajete li Labana, Nahorovog unuka?«

»Poznajemo«, odgovore mu.

⁶ »Je li dobro?« još ih upita Jakov.

»Dobro je«, rekli su. »Evo njegova kći Rahela upravo dolazi s ovcama.«

⁷ »Pogledajte«, rekao je on, »sunce je još visoko. Nije vrijeme da se stoka skuplja za počinak. Napojite ovce pa ih vratite na pašu.«

⁸ »Ne možemo«, rekli su, »dok se sva stada ne sakupe i dok se kamen ne odvalja s otvora bunara. Tek tada možemo napojiti ovce.«

⁹ Dok je još razgovarao s njima, Rahela je stigla s ovcama svog oca jer se ona brinula za njih. ¹⁰ Kad je Jakov ugledao Rahelu, kćer svog ujaka Labana, i njegove ovce, otišao je na bunar i odvaljao kamen s otvora pa mu napojio ovce. ¹¹ Zatim je Jakov poljubio Rahelu i glasno zaplakao. ¹² Kad joj je rekao da je rođak njezinog oca, Rebekin sin, ona otrča i javi to svome ocu.

¹³ Čim je čuo vijest o sestrinom sinu Jakovu, Laban mu potrča ususret, zagrli ga i poljubi pa ga odvede svojoj kući. Kad mu je Jakov ispričao sve što se dogodilo, ¹⁴ Laban je rekao: »Zaista si ti od moga roda^[e]!«

Laban vara Jakova

Nakon što je Jakov kod Labana proveo mjesec dana, ¹⁵ Laban mu je rekao: »Ne trebaš mi služiti besplatno zato što si mi rođak. Reci mi, koliko da te plaćam?«

¹⁶ Laban je imao dvije kćeri. Starija se zvala Lea, a mlađa Rahela. ¹⁷ Lea je imala lijepe oči^[f], a Rahela je imala lijepo lice i tijelo. ¹⁸ Jakov je volio Rahelu pa je rekao: »Služit ću ti sedam godina za tvoju mlađu kćer Rahelu.«

¹⁹ »Bolje da je dam tebi nego nekom drugome«, rekao je Laban. »Ostani kod mene.«

²⁰ Tako je Jakov služio za Rahelu sedam godina, a zbog ljubavi prema njoj, činilo mu se kao samo nekoliko dana.

²¹ Nakon sedam godina Jakov je rekao Labanu: »Vrijeme je mog služenja isteklo. Daj mi sada moju ženu. Želim biti s njom.«

²² Laban je okupio sve mještane i spremio gozbu. ²³ Ali, kad je došla večer, doveo je Jakovu svoju kćer Leu pa je Jakov spavao s njom. ²⁴ (A Lei je dao ropkinju Zilpu da joj bude sluškinja.) ²⁵ Kad je svanulo jutro, Jakov je vidio da je to Lea! Rekao je Labanu: »Što si mi učinio? Zar ti nisam služio za Rahelu? Zašto si me prevario?«

²⁶ »U našoj zemlji ne daje se na udaju mlađa kći prije starije«, odgovorio je Laban. ²⁷ »Završi svadbeni tjedan s Leom pa ćemo ti dati i Rahelu za još sedam godina služenja.«

²⁸ Jakov učini tako i završi svadbeni tjedan s Leom. Tada mu je Laban dao svoju kćer Rahelu za ženu, ²⁹ a svoju ropkinju Bilhu dao je Raheli da joj bude sluškinja. ³⁰ Tako je Jakov spavao i s Rahelom, koju je volio više od Lee, pa je Labanu služio još sedam godina.

Jakovljeva djeca

³¹ Kad je BOG vidio da Lea nije voljena, učinio ju je plodnom, a Rahela je bila neplodna.

³² Lea je zatrudnjela i rodila sina. Dala mu je ime Ruben^[g] jer je rekla: »BOG je vidio moj jad, a sad će me muž zavoljeti.«

³³ Lea je ponovo zatrudnjela i rodila sina. Rekla je: »Zato što je BOG čuo da nisam voljena, dao mi je i ovog sina.« Tako mu je dala ime Šimun^[h].

³⁴ Zatim je ponovo zatrudnjela i rodila sina. Rekla je: »Sad će se moj muž vezati za mene jer sam mu rodila trojicu sinova.«

Stoga mu je dala ime Levi^[i].

³⁵ Još je jednom zatrudnjela i rodila sina pa rekla: »Ovog ću puta zahvaliti BOGU.« Zato mu je dala ime Juda^[j].

Zatim je prestala rađati.