Book of Common Prayer
(1. Лет 16,8-22)
1 Захваљујте ГОСПОДУ, његово Име објављујте,
обзнањујте његова дела међу народима.
2 Певајте му, псалме му певајте,
говорите о свим његовим делима чудесним.
3 Хвалите се његовим светим Именом.
Нека се радује срце оних који ГОСПОДА траже.
4 Тражите ГОСПОДА и његову силу,
његово лице тражите без престанка.
5 Сећајте се чудесних дела која је учинио,
чуда и пресуда које је изрекао,
6 потомци Авраама, његовог слуге,
синови Јаковљеви, изабрани његови.
7 Он је ГОСПОД, наш Бог,
по свој земљи његови су закони.
8 Он се довека сећа свога Савеза,
речи коју је заповедио хиљади нараштаја,
9 савеза који је склопио с Авраамом,
своје заклетве Исааку,
10 коју као уредбу потврди Јакову,
као вечан савез Израелу:
11 »Теби ћу дати земљу Ханаан,
она ће ти бити наследство.«
12 Кад их је још било мало, сасвим мало,
и док су још били дошљаци у земљи
13 и лутали од народа до народа,
од једног царства до другог,
14 ником није дао да их тлачи.
Због њих је опомињао цареве:
15 »Не дирајте помазанике моје!
Не наносите зло мојим пророцима!«
16 Он позва глад у њихову земљу,
сасвим пресече снабдевање хлебом.
17 Пред њима посла човека –
Јосифа, продатог у робље.
18 Ноге му спуташе оковима,
врат му ставише у гвожђе,
19 док се не испуни оно што је прорекао,
док реч ГОСПОДЊА не показа да је у праву.
20 Цар нареди да га пусте,
владар над народима га ослободи.
21 Постави га за господара над својим домом
и за управитеља над свим својим имањем,
22 да његове поглаваре обучава по својој вољи
и да његове старешине учи мудрости.
23 Онда Израел уђе у Египат,
Јаков се као дошљак насели у Хамовој земљи.
24 ГОСПОД свој народ учини силно плодним
и јачим од његових душмана,
25 чије срце окрену да мрзе његов народ,
да лукаво поступају с његовим слугама.
26 Он посла Мојсија, свога слугу,
и Аарона, кога је изабрао.
27 Они његова знамења учинише међу њима
и чуда у Хамовој земљи.
28 Он посла таму, и замрачи земљу,
јер су се против његове речи побунили.
29 Воду им претвори у крв
и поби њихове рибе.
30 Земља им поврве од жаба –
чак и царске ложнице испунише.
31 Он рече, и долетеше ројеви мува
и комарци на све њихово подручје.
32 Место кише даде им грȁд,
с огњеним муњама по њиховој земљи;
33 потуче им лозу и смоквина стабла,
поломи дрвеће на њиховом подручју.
34 Он рече, и безброј скакаваца чегрташа
и коњица дође;
35 прождреше све биљке у њиховој земљи
и прождреше род њихових њива.
36 Он им поби све прворођено у земљи,
првине све њихове мушкости.
37 Израел изведе са сребром и златом;
нико из његових племена не посрну.
38 Египат се обрадова њиховом одласку,
јер га је од њих страх спопао.
39 ГОСПОД облак распростре као покров
и огањ да светли ноћу.
40 Они затражише,
и он им препелице доведе
и небеским хлебом их насити.
41 Стену отвори, и вода покуља,
попут реке потече пустињом.
42 Јер, сетио се свога светог обећања
датог Аврааму, своме слузи.
43 Свој народ изведе с радошћу,
изабране своје с клицањем.
44 Даде им земље незнабожаца,
па запоседоше плод труда народâ,
45 да би се држали његових уредби
и његовим законима се покоравали.
Алилуја!
Ааронов штап
17 ГОСПОД рече Мојсију: 2 »Говори Израелцима и узми од њих дванаест штапова, по један од поглавара сваког праотачког племена, па име сваког од њих напиши на његовом штапу. 3 На Левијевом штапу напиши Аароново име, јер треба да буде по један штап за главу сваког праотачког племена. 4 Онда стави штапове у Шатор састанка испред Сведочанства, тамо где се састајем с тобом. 5 Штап оног човека кога будем изабрао проклијаће, па ћу тако ућуткати ово непрестано гунђање Израелаца против вас.«
6 И Мојсије је говорио Израелцима, па му њихови поглавари дадоше дванаест штапова, по један за поглавара сваког свог праотачког племена, а међу њима је био и Ааронов штап. 7 Мојсије онда стави штапове пред ГОСПОДА у Шатору сведочанства.
8 Када је сутрадан Мојсије ушао у Шатор сведочанства, а оно – Ааронов штап, који је представљао Левијево племе, не само да је проклијао него је и пропупео, процветао и родио зреле бадеме! 9 Тада Мојсије пред све Израелце изнесе све штапове који су били пред ГОСПОДОМ, а они их разгледаше, па свако узе свој.
10 ГОСПОД рече Мојсију: »Врати Ааронов штап пред Сведочанство, да се чува као знак опомене бунтовницима. Тако ћеш стати на крај њиховом гунђању против мене, па неће изгинути.«
11 И Мојсије учини баш као што му је ГОСПОД заповедио.
Мир и радост
5 Пошто смо, дакле, оправдани вером, имамо мир с Богом кроз нашега Господа Исуса Христа. 2 Кроз њега, вером, имамо приступ овој милости у којој стојимо и радујемо се у нади у Божију славу. 3 И не само то него се радујемо и у невољама, јер знамо да невоље доносе стрпљивост, 4 стрпљивост прекаљеност, а прекаљеност наду. 5 А нада нас не изневерава, јер се Божија љубав већ излила у наше срце кроз Светога Духа, који нам је дат.
6 Јер, у право време, док смо још били беспомоћни, Христос је умро за нас безбожнике. 7 Тешко да би неко умро и за праведника, иако би се за доброга можда неко и усудио да умре. 8 Али, Бог своју љубав према нама показује овако: док смо још били грешници, Христос је умро за нас.
9 Колико ћемо се пре, оправдани сада његовом крвљу, кроз њега спасти од Божијег гнева. 10 Јер, ако смо, док смо били Божији непријатељи, били помирени с њим смрћу његовог Сина, утолико пре ћемо се, помирени, спасти његовим животом! 11 И не само то него се и радујемо у Богу кроз нашег Господа Исуса Христа, кроз кога смо сада примили помирење.
Исус трећи пут предсказује своју смрт и васкрсење
(Мк 10,32-34; Лк 18,31-34)
17 Док је ишао у Јерусалим, Исус узе Дванаесторицу на страну и путем им рече: 18 »Ево, идемо у Јерусалим. Син човечији ће бити предат првосвештеницима и учитељима закона, и они ће га осудити на смрт. 19 Онда ће га предати незнабошцима да му се ругају, бичују га и распну, а он ће трећег дана васкрснути.«
Захтев мајке Зеведејевих синова
(Мк 10,35-45)
20 Тада му приђе мајка Зеведејевих синова са својим синовима и поклони му се, с намером да га нешто замоли.
21 »Шта хоћеш?« упита је он.
А она му рече: »Обећај ми да ће у твом Царству ова моја два сина седети један теби здесна, а други слева.«
22 »Не знате шта тражите«, одговори Исус. »Можете ли да пијете из чаше из које ћу ја пити?«
»Можемо«, одговорише они.
23 А он им рече: »Заиста ћете и пити из те чаше. Али није моје да одређујем ко ће седети са моје десне или леве стране. Та места припадају онима за које их је припремио мој Отац.«
24 Када су то чула остала десеторица, наљутише се на двојицу браће.
25 Тада их Исус позва к себи, па рече: »Знате да владари народâ господаре њима и великаши их држе под влашћу. 26 Али нека међу вама не буде тако. Него, ко хоће да буде велик међу вама, нека вам буде служитељ, 27 и ко хоће да буде први међу вама, нека вам буде слуга, 28 баш као што ни Син човечији није дошао да му служе, него да служи и да свој живот дâ као откупнину за многе.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International