Book of Common Prayer
Мем
97 О, како волим твој Закон!
О њему поваздан размишљам.
98 Твоје ме заповести чине мудријим
од мојих непријатеља,
јер су стално са мном.
99 Разборитији сам од свих својих учитеља,
јер о твојим прописима размишљам.
100 Разумем више од старешина,
јер се твојим налозима покоравам.
101 Ноге чувам од сваке зле стазе,
да бих се твоје речи држао.
102 Не застрањујем од твојих закона,
јер ти си ме поучио.
103 Како су ми твоје речи слатке непцу,
од меда слађе мојим устима!
104 Умност стичем преко твојих налога;
зато мрзим сваку лажну стазу.
Нун
105 Твоја реч је светиљка мојим ногама
и светлост мојој стази.
106 Заклех се и при томе остајем:
држаћу се твојих праведних закона.
107 Толико сам препатио, ГОСПОДЕ.
Живот ми сачувај као што си обећао.
108 Прими жртве драговољне из мојих уста, ГОСПОДЕ,
и својим ме законима научи.
109 Иако живот стално излажем опасности,
твој Закон не заборављам.
110 Опаки ми поставише замку,
али од твојих налога не одступам.
111 Твоји прописи моје су наследство довека,
они су радост мога срца.
112 У срцу сам одлучио
да увек твоје уредбе извршавам до краја.
Самех
113 Мрзим људе дволичне,
а твој Закон волим.
114 Ти си моје скровиште и штит,
у твоју реч наду полажем.
115 Идите од мене, зликовци!
Хоћу заповестима свога Бога да се покоравам.
116 Помози ми као што си обећао, и живећу,
не дај да се у својој нади постидим.
117 Подржи ме, и бићу спасен,
без престанка ћу на твоје уредбе пазити.
118 Одбацујеш све који од твојих уредби застрањују,
јер узалуд је њихова притворност.
119 Све опаке на земљи уклањаш као троску,
зато волим твоје прописе.
120 Тело ми дрхти у страху од тебе,
твојих закона се бојим.
Хоровођи. На гититу. Асафов.
1 Кличите Богу, нашој снази,
радосно вичите Богу Јаковљевом!
2 Псалам запевајте, у даире ударите,
у милозвучну харфу и лиру засвирајте.
3 У овнујски рог дуните за млада месеца,
за пуна месеца на дан нашег Празника.
4 То је уредба за Израел,
закон Бога Јаковљевог.
5 То је Јосифу дао као пропис
када је изашао против земље египатске.
Ово чух на језику који нисам знао:
6 »Плећа му измакнух испод терета,
руке му се ослободише кошаре.
7 Ти ми завапи у невољи,
и ја те избавих.
Услиших те из скровишта грома,
проверих те код водâ Мериве. Села
8 »Чуј ме, мој народе, опоменућу те.
Е кад би ме послушао, Израеле!
9 Нека код тебе не буде туђег бога
и страном богу се не клањај.
10 Ја сам ГОСПОД, твој Бог,
који те извео из Египта.
Своја уста отвори,
и ја ћу их напунити.
11 »Али мој народ не хтеде да ме послуша,
Израел ми се не покори.
12 Зато их предадох њиховом тврдокорном срцу,
да за својим саветима иду.
13 Е, кад би ме мој народ послушао,
мојим путевима ишао Израел!
14 Брзо бих њихове непријатеље покорио
и руку окренуо против њихових душмана.
15 Улагивали би се ГОСПОДУ они који га мрзе;
време њихове казне било би довека.
16 А Израел бих хранио најбољом пшеницом
и ситио га медом из стене.«
Псалам Асафов.
1 Бог устаје на Божијем скупу,
пресуду доноси међу судијама[a]:
2 »Докле ћете судити неправедно
и бити пристрасни према опакима? Села
3 »Браните сиромаха и сироче,
оправдавајте потлаченога и сиротана.
4 Избављајте сиромаха и убогога,
ослобађајте их из руку опаких.
5 »Ништа не знају и ништа не разумеју.
Док тумарају у мраку,
сви се темељи земље љуљају.
6 Ја рекох: ‚Богови сте,
сви сте синови Свевишњега.‘
7 Али умрећете као сви људи
и пасти као сваки поглавар.«
8 Устани, Боже, суди земљи,
јер сви народи су твој посед.
24 Тада Мојсије изађе и пренесе народу шта је ГОСПОД рекао. Онда окупи седамдесет од њихових старешина и размести их око Шатора, 25 а ГОСПОД сиђе у облаку, па је с њим разговарао. Он узе од Духа који је био на Мојсију и стави га на седамдесет старешина. Када је Дух сишао на њих, они почеше да пророкују, али то после више нису чинили. 26 А двојица од њих, Елдад и Медад, били су остали у табору. И они су били уписани међу старешине, али нису изашли до Шатора. Дух сиђе и на њих, па су пророковали у табору.
27 Један младић дотрча и јави Мојсију: »Елдад и Медад пророкују у табору!«
28 На то Исус Навин, који је од своје младости био Мојсијев помоћник, рече: »Мојсије, господару мој, спречи их!«
29 Али Мојсије му одговори: »Зар си љубоморан ради мене? Камо среће да сви из ГОСПОДЊЕГ народа буду пророци, да ГОСПОД стави свога Духа на њих!«
30 Потом се Мојсије и старешине Израела вратише у табор.
Препелице
31 Од ГОСПОДА се подиже ветар и од мора потера препелице, па их пообара свуда око табора, око два лакта[a] изнад земље, а дан хода унаоколо. 32 Целог тог дана и ноћи и целог наредног дана народ је излазио и скупљао препелице. И нико није скупио мање од десет хомера[b]. Потом их разастреше свуда око табора. 33 Али, док им је месо још било међу зубима, пре него што су га сажвакали, ГОСПОД се разгневи на народ и удари га страшном пошашћу. 34 Стога је то место прозвано Киврот Хатаава[c], јер су тамо сахранили оне који су жудели за другом храном.
35 Из Киврот-Хатааве народ оде у Хацерот, па су боравили тамо.
28 Пошто спознање Бога нису сматрали вредним, Бог их је препустио њиховом изопаченом уму, да чине оно што је недолично. 29 Пуни сваке неправедности, покварености, похлепе, злоће, зависти, убиства, свађе, преваре, злонамерности, оговарачи, 30 клеветници, богомрсци, дрски, охоли, разметљиви, измишљачи зала, родитељима непокорни, 31 неразумни, непоуздани, безосећајни и немилосрдни, 32 иако знају за праведну Божију одредбу да заслужују смрт они који то чине, они не само да то чине него и одобравају другима који то чине.
Божији праведни суд
2 Зато немаш изговор, човече који судиш, ма ко да си. Јер, самим тим што судиш неком другом, самога себе осуђујеш, пошто и ти који судиш чиниш то исто. 2 А ми знамо да је Божија осуда оних који то чине заснована на истини. 3 Зар мислиш, човече који судиш онима који то чине, а чиниш то исто, да ћеш измаћи Божијем суду? 4 Или можда презиреш богатство његове доброте, трпељивости и стрпљења, не схватајући да те његова доброта води покајању?
5 Али, због своје тврдоглавости и срца које се не каје, нагомилаваш на себе гнев за Дан гнева, када ће се открити Божији праведни суд. 6 Бог ће сваком узвратити према његовим делима. 7 Онима који истрајно чине добро тражећи славу, част и нераспадљивост, даће вечни живот, 8 а онима који пркосе и не покоравају се истини, а покоравају се неправди – гнев и срџбу. 9 Невоља и тескоба на сваког човека који чини зло, прво на Јудејина, па на Грка, 10 а слава, част и мир свакоме ко чини добро, прво Јудејину, па Грку, 11 јер Бог не гледа ко је ко.
Ко је највећи?
(Мк 9,33-37; Лк 9,46-48)
18 Уто Исусу приђоше ученици и упиташе: »Ко је највећи у Царству небеском?«
2 А Исус позва к себи једно дете, постави га међу њих, 3 па рече: »Истину вам кажем: ако се не обратите и не постанете као деца, нећете ући у Царство небеско. 4 Ко се понизи као ово дете, највећи је у Царству небеском. 5 И ко прими једно овакво дете у моје име, мене прима.«
Саблазни
(Мк 9,42-48; Лк 17,1-2)
6 »Ако неко саблазни иједнога од ових малених који верују у мене, боље би му било да му око врата обесе млински камен и да се утопи у дубоком мору.
7 »Тешко свету због саблазни. Саблазни морају да дођу, али тешко човеку по коме саблазан долази.
8 »Ако те твоја рука или нога саблажњава, одсеци је и баци од себе. Боље ти је да у живот уђеш кљаст или хром него да имаш обе руке или ноге, а будеш бачен у вечни огањ. 9 И ако те твоје око саблажњава, извади га и баци од себе. Боље ти је да у живот уђеш само с једним оком него да имаш оба ока, а будеш бачен у огањ пакла.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International