Book of Common Prayer
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 Стрпљиво сам ГОСПОДА чекао,
и он ми се окрену
и чу мој вапај.
2 Извуче ме из јаме пропасти,
из муља и блата.
Ноге ми постави на хридину,
кораке ми учврсти.
3 У уста ми стави нову песму,
хвалоспев Богу нашем.
Многи ће то видети и уплашити се
и у ГОСПОДА се уздати.
4 Благо човеку коме је ГОСПОД узданица,
који се не окреће охолима,
онима који за лажима иду.
5 Многа си чудесна дела учинио, ГОСПОДЕ, Боже мој.
Чудесни су твоји науми – нема ти равна.
Да их објављујем и говорим о њима,
толико их је да се не могу пребројати.
6 Нису ти биле миле жртве и приноси,
него си ми уши отворио.
Паљенице и жртве за очишћење
ниси тражио.
7 Тада рекох:
»Ево долазим – о мени пише у књизи
8 – милина ми је да вршим твоју вољу, Боже мој.
Закон твој дубоко ми је у срцу.«
9 Радосну вест о праведности
објавих на великом скупу
– нисам своја уста затворио,
и ти то знаш, ГОСПОДЕ;
10 нисам твоју праведност дубоко у срцу сакрио.
Говорио сам о твојој верности и спасењу,
нисам твоју љубав и истину прикрио
од великог скупа.
11 Не ускрати ми своју самилост, ГОСПОДЕ,
нека ме твоја љубав и истина стално штите.
12 Јер, сколише ме зла небројена,
моји греси ме стигоше,
па више не видим.
Више их је него власи на глави
и срце ме издаје.
13 Молим те, ГОСПОДЕ, избави ме!
ГОСПОДЕ, у помоћ ми похитај!
14 Нека постиђени и осрамоћени буду
сви који би да ми узму живот.
Нека осрамоћени узмакну
сви који ми желе зло.
15 Нека се згрозе над својом срамотом
сви који ми говоре: »Да, да.«
16 А који тебе траже
нека се у теби радују и веселе.
Нека они који твоје спасење воле
стално говоре:
»Велик је ГОСПОД!«
17 Сиромах сам и убог,
али Господ мисли на мене.
Ти си Помагач мој и Избавитељ, Боже
– не оклевај.
Хоровођи. Уз жичане инструменте. Маскил Давидов. Када су Зифљани дошли и рекли Саулу: »Давид се крије код нас.«
1 Спаси ме својим Именом, Боже,
својом силом ме оправдај.
2 Чуј моју молитву, Боже,
саслушај речи мојих уста.
3 Странци се дигоше на мене,
силници мој живот траже,
људи који не маре за Бога. Села
4 Ево, Бог ми помаже,
Господ је међу онима
који ме подржавају.
5 Нека се зло врати мојим душманима,
затри их својом истином.
6 Принећу ти жртву драговољну;
твом Имену ћу захваљивати, ГОСПОДЕ,
јер је добро.
7 Јер, он ме из свих невоља избавио
и својим очима видех непријатеље поражене.
Хоровођи. Псалам Давидов. Када му је дошао пророк Натан након што је Давид учинио прељубу са Витсавејом.
1 Смилуј ми се, Боже, према љубави својој,
према великој самилости својој избриши моје преступе.
2 Опери сву моју кривицу
и од мога греха ме очисти.
3 Јер, знам своје преступе
и мој грех стално је преда мном.
4 Против тебе, само против тебе згреших
и учиних оно што је зло у твојим очима,
да будеш у праву када донесеш одлуку
и чист када изрекнеш пресуду.
5 У кривици сам се родио,
у греху ме зачела мајка.
6 Ти желиш верност у нутрини бића
и мудрости ме учиш у дубини срца[a].
7 Исопом ме очисти од греха, и бићу чист,
опери ме, и бићу од снега бељи.
8 Учини да чујем радост и весеље,
нека се радују кости које си смрвио.
9 Сакриј лице од мојих греха
и избриши сву моју кривицу.
10 Чисто срце створи у мени, Боже,
и обнови у мени дух постојан.
11 Не одбаци ме од свога лица
и не узми свог Светог Духа од мене.
12 Врати ми радост свога спасења
и дај ми дух вољан, да ме подупре.
13 Тада ћу преступнике учити твојим путевима,
и грешници ће се теби враћати.
14 Избави ме од кривице за крв проливену, Боже,
Боже спасења мога,
и мој ће језик твојој праведности клицати.
15 Господе, моје усне раствори,
и моја ће ти уста изрицати хвале.
16 Жртва ти није мила,
иначе бих ти је принео;
не желиш жртву паљеницу.
17 Дух сломљен, то су жртве Богу;
срце сломљено и смрвљено, Боже,
нећеш презрети.
18 Учини добро Сиону у својој наклоности,
опет изгради зидине јерусалимске.
19 Тада ће ти бити миле жртве принете у праведности,
целе жртве паљенице;
тада ће се на твом жртвенику приносити јунци.
О лакомисленом обећању и завету
5 Пази како се понашаш када идеш у Божији Дом. Боље ти је да приђеш и слушаш него да приносиш жртву како то чине безумници, који не знају да чине нешто рђаво.
2 Не буди брз на језику, не жури да нешто изговориш пред Богом. Бог је на небу, а ти си на земљи, зато штеди речи.
3 Као што снови долазе када је много брига, тако и безумников говор када је много речи.
4 Кад се заветујеш Богу, не одлажи да испуниш завет. Њему безумници нису мили, зато испуни свој завет. 5 Боље је не заветовати се, него се заветовати, па не испунити завет. 6 Не дај да те речи одведу у грех, па да после кажеш свештенику[a]: »Погрешио сам што сам се заветовао.« Зашто да се Бог разгневи због твојих речи, па уништи твоја дела? 7 Много снова и мноштво речи, испразно је. Зато се бој Бога.
Закон и обећање
15 Браћо, људским језиком говорим: ни пуноважно човеково завештање нико не поништава нити му шта додаје. 16 А обећања су изречена Аврааму и његовом потомству. Писмо не каже: »и потомцима«, као да подразумева многе, него: »и твом потомству«[a], подразумевајући једнога, а то је Христос. 17 Ово хоћу да кажем: Закон, који је настао четири стотине тридесет година касније, не поништава савез који је Бог раније потврдио и не укида обећање. 18 Јер, ако се наследство добија на основу Закона, онда се не добија на основу обећања, а Бог га је обећањем даровао Аврааму.
19 Чему, дакле, Закон? Додат је због прекршаја, до доласка Потомка на кога се односи обећање. Ступио је на снагу преко анђелâ и преко једног посредника. 20 А посредника нема где је само један – а Бог је један.
21 Да ли је, дакле, Закон у супротности са Божијим обећањима? Нипошто! Јер, да је дат закон који је у стању да донесе живот, онда би праведност заиста долазила од Закона. 22 Али, Писмо је све људе затворило под грех, да онима који верују обећање буде дато кроз веру у Исуса Христа.
Исус хода по води
(Мк 6,45-52; Јн 6,16-21)
22 Одмах потом Исус заповеди ученицима да уђу у чамац и пред њим оду на другу обалу док он отпусти народ. 23 Пошто је отпустио народ, попе се на гору, сам, да се помоли. Када је пало вече, он је још био тамо, сам. 24 А чамац је био већ много стадија[a] далеко од обале, шибан таласима, јер је дувао противан ветар.
25 Око три сата ноћу[b], приђе им Исус ходајући по мору. 26 Када су га ученици угледали како хода по мору, препадоше се.
»Утвара!« рекоше и од страха почеше да вичу.
27 Исус их одмах ослови говорећи: »Само храбро! Ја сам! Не бојте се!«
28 »Господе«, рече му Петар, »ако си то ти, заповеди ми да дођем к теби по води.«
29 И Исус му рече: »Дођи!«
Петар изађе из чамца и пође ка Исусу ходајући по води.
30 Али, када је видео колико је ветар јак, уплаши се и поче да тоне, па повика: »Господе, спаси ме!«
31 Исус одмах пружи руку и ухвати га, па му рече: »Маловерни човече, зашто си посумњао?«
32 Када су се попели у чамац, ветар утихну, 33 а они у чамцу се поклонише Исусу, говорећи: »Ти си заиста Син Божији!«
Излечење болесних у Генисарету
(Мк 6,53-56)
34 Препловивши на другу обалу, пристадоше у Генисарету. 35 А када су га мештани препознали, пронеше глас по целој околини, па су му доносили све болесне, 36 преклињући га да им допусти да само дотакну скутове његовог огртача. И сви који су их дотакли, оздравише.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International