Book of Common Prayer
Давидов.
1 Певаћу о љубави и правди,
теби, ГОСПОДЕ, псалам ћу певати.
2 Пазићу да идем путем беспрекорним
– када ли ћеш доћи к мени?
Вршићу дужности у својој палати срца честитог.
3 Ништа погано нећу стављати пред очи.
Мрзим оно што чине неверни,
нећу да имам удела у томе.
4 Изопачено срце биће далеко од мене,
нећу да имам ништа са злом.
5 Ко ближњега клевеће у потаји,
тога ћу затрти.
Коме су очи охоле и срце надмено,
тога нећу трпети.
6 Моје очи тражиће верне у земљи,
да код мене живе.
Ко иде путем беспрекорним,
тај ће ми служити.
7 Ко се бави преваром,
неће живети у моме дому.
Ко говори лажи,
неће ми стајати пред очима.
8 Сваког јутра ћу затирати
све опаке у земљи,
да уклоним све зликовце
из града ГОСПОДЊЕГ.
Хоровођи. Давидов. Псалам.
1 Не оглушуј се, Боже,
којем изричем хвале.
2 Јер, уста опаких и варалица разјапише се на мене.
Лажљивим језиком против мене говоре,
3 речима мржње ме окружују,
без икаквог разлога нападају,
4 на моју љубав узвраћају оптужбама.
Све што могу је да се молим.
5 Злом ми за добро узвраћају
и мржњом за моју љубав.
6 Одреди опаког судију над њим
и нека му тужитељ стане здесна.
7 Кад му буду судили, нека се нађе крив
и нека се његове молитве сматрају грехом.
8 Нека му дани буду малобројни.
Нека његову службу преузме други.
9 Нека му деца постану сирочад
и жена удовица.
10 Нека му деца скитају и просе,
нека их истерају из рушевина дома.
11 Нека му поверилац узме све што има,
нека странци заплене плод његове муке.
12 Не било никог да му се смилује,
да се на његову сирочад сажали.
13 Нека му се затру потомци,
нека им се избрише име у следећем колену.
14 Нека се ГОСПОД сећа кривице његових праотаца,
нека се не избрише грех његове мајке,
15 нека без престанка буду пред ГОСПОДОМ.
Нека спомен на његову породицу уклони са земље.
16 Јер, никад му не паде на памет да милостиво поступи,
него је до смрти гонио сиромаха и убогога
и човека сломљеног срца.
17 Проклетство је волео – нека га стигне;
благослов му се није милио – нека је далеко од њега.
18 Проклетство је облачио као одећу,
као вода му је улазило у тело
и као уље у његове кости.
19 Нека га проклетство обавија као одећа,
као појас којим се стално опасује.
20 Нека ГОСПОД тако узврати мојим тужитељима
и онима који зло говоре о мени.
21 А ти се, ГОСПОДЕ, Господе,
за мене заузми Имена свога ради.
Избави ме због доброте своје љубави.
22 Јер, сиромах сам и убог
и срце у мени дрхти.
23 Нестајем као вечерња сенка,
као скакавца ме отресају.
24 Од поста ми клецају колена
и тело ми је омршавело.
25 Ругло постадох мојим тужитељима,
кад ме виде, главом одмахују.
26 Помози ми, ГОСПОДЕ, Боже мој,
спаси ме због своје љубави.
27 Нека знају да си то ти својом руком учинио,
да си ти, ГОСПОДЕ, онај који ме спасао.
28 Нека они проклињу, ти благосиљаш.
Кад устану против мене, постидеће се,
а ја, твој слуга, радоваћу се.
29 Нека се моји тужитељи обуку у срамоту
и стидом се покрију као огртачем.
30 Силно ћу се ГОСПОДУ захваљивати својим устима,
међу мноштвом га хвалити.
Ајин
121 Чиним што је праведно и правично.
Не препуштај ме мојим тлачитељима.
122 Заузми се за добробит свога слуге,
не дај да ме бахати тлаче.
123 Очи ми ишчилеше чекајући твоје спасење
и твоје обећање праведно.
124 По својој љубави поступи са својим слугом
и својим уредбама ме научи.
125 Твој сам слуга – умности ми дај,
да твоје прописе упознам.
126 Време је, ГОСПОДЕ, да нешто учиниш
– твој Закон крше.
127 Твоје заповести волим више од злата,
од чистог злата.
128 Зато што су сви твоји налози правични,
мрзим сваку лажну стазу.
Пе
129 Чудесни су твоји прописи;
зато им се моја душа покорава.
130 Објашњење твојих речи просветљује,
умност даје лаковерноме.
131 Уста отварам и уздишем,
за твојим заповестима жудим.
132 Окрени ми се и смилуј
као што увек чиниш онима који твоје Име воле.
133 Кораке ми усмери као што си обећао,
да ниједан грех нада мном не завлада.
134 Ослободи ме мојих тлачитеља,
да се твојих налога држим.
135 Својим лицем обасјај свога слугу
и својим уредбама ме научи.
136 Потоци суза из очију ми теку,
јер се људи твог Закона не држе.
Цаде
137 Праведан си, ГОСПОДЕ,
и правични су твоји закони.
138 Праведни су и сасвим поуздани
прописи које си дао.
139 Изједа ме моја ревност,
јер моји душмани твоје речи заборавише.
140 Твоја обећања сасвим су проверена,
твој слуга их воли.
141 Незнатан сам и презрен,
али твоје налоге не заборављам.
142 Твоја је праведност праведност вечна
и твој Закон истина.
143 Невоља и тескоба ме снађоше,
али у твојим заповестима уживам.
144 Вечна је праведност твојих прописа;
дај ми да их разумем, да бих живео.
36 ГОСПОД рече Мојсију: 37 »Реци Елеазару, сину свештеника Аарона, да покупи кадионице са згаришта, а угљевље да разбаца подаље, јер су кадионице свете – 38 донете су пред ГОСПОДА и постале су свете. Кадионице оних који су згрешили и платили животом прекуј у плочице којима ће се обложити жртвеник. Нека оне буду знак опомене Израелцима.«
39 И свештеник Елеазар покупи бронзане кадионице које су донели они које је спалио огањ, па их прековаше у плочице за облагање жртвеника, 40 као што му је ГОСПОД наложио преко Мојсија, да подсећају Израелце да нико ко није Ааронов потомак не прилази да пали кâд пред ГОСПОДОМ, иначе ће постати као Кореј и његове присталице.
41 Сутрадан је цела израелска заједница гунђала против Мојсија и Аарона говорећи: »Убили сте ГОСПОДЊЕ људе.«
42 Али, када су се окупили да се супротставе Мојсију и Аарону и окренули се према Шатору састанка, а оно – прекрио га облак и показала се Слава ГОСПОДЊА!
43 Мојсије и Аарон дођоше пред Шатор састанка, 44 а ГОСПОД рече Мојсију: 45 »Одмакните се од ове заједнице, да их одмах затрем.«
На то они падоше ничице.
46 Мојсије рече Аарону: »Узми своју кадионицу и у њу стави ватре са жртвеника, а преко ње кâда, па пожури до заједнице и изврши обред помирења за њу, јер гнев је изашао од ГОСПОДА – почео је помор!«
47 Аарон узе оно што му је Мојсије рекао и утрча усред заједнице. Помор је већ био почео међу народом. Аарон принесе кâд и изврши обред помирења за њих. 48 Он стаде између живих и мртвих, и помор престаде. 49 Четрнаест хиљада седам стотина људи погину у помору, поврх оних који су погинули због Кореја. 50 Потом се Аарон врати Мојсију на улаз у Шатор састанка пошто је помор престао.
13 Јер, обећање Аврааму, или његовом потомству, да ће бити наследник света, није дато на основу Закона, него на основу праведности која долази од вере. 14 Ако су, наиме, наследници они који живе по Закону, онда вера нема вредности, а обећање је обеснажено. 15 Јер, Закон изазива гнев, а где нема Закона, нема ни прекршаја.
16 Зато обећање каже »од вере« – да би било по милости и да би било чврсто обећање за цело Авраамово потомство – не само за оне који живе по Закону него и за оне који живе по Авраамовој вери. Он је свима нама отац – 17 као што је записано: »Учинио сам те оцем многих народа«(A) – пред Богом, у кога је поверовао, који оживљава мртве и оно што није позива да буде.
18 Противно свакој нади, Авраам се надао и поверовао је да ће постати отац многих народа, као што је речено: »Толико ће ти бити потомство.«(B) 19 Није се поколебао у вери када је узео у обзир своје већ обамрло тело – имао је скоро сто година – и Сарину мртву утробу. 20 И није са неверицом гледао на Божије обећање, него се оснажио у вери и дао славу Богу, 21 потпуно уверен да Бог може и да учини оно што је обећао. 22 Зато му се и »урачуна у праведност.«
23 Али, ово »урачуна« није само ради њега записано 24 него и ради нас којима ће се урачунати, који верујемо у Онога који је из мртвих васкрсао Исуса, нашег Господа, 25 који је предат за наше грехе и васкрснут ради нашег оправдања.
Прича о радницима у винограду
20 »Царство небеско је слично домаћину који је рано ујутро изашао да унајми раднике за свој виноград. 2 Погоди се с радницима да им плати динар[a] дневно, па их посла у виноград.
3 »Око девет сати[b] изађе из куће и виде неке људе како беспослени стоје на тргу, 4 па им рече: ‚Идите и ви у мој виноград, а ја ћу вам платити колико је право.‘ 5 И они одоше.
»А он опет изађе око дванаест[c], па око три сата[d], и учини исто. 6 Око пет сати[e] изађе поново и нађе друге људе који су стајали, па их упита: ‚Зашто цео дан овде стојите беспослени?‘
7 »Они му рекоше: ‚Зато што нас нико није унајмио.‘
»А он им рече: ‚Идите и ви у виноград.‘
8 »Када је пало вече, власник винограда рече свом управитељу: ‚Позови раднике и исплати их редом од последњих до првих.‘
9 »Тако дођоше они који су били унајмљени око пет сати, и сваки доби један динар. 10 Када су дошли они који су били унајмљени први, помислише да ће добити више, али и они добише по динар. 11 Узеше га, па почеше да гунђају против домаћина 12 говорећи: ‚Ови последњи су радили само један сат, а ти си их изједначио с нама који смо поднели терет дана и жегу!‘
13 »‚Пријатељу‘, рече домаћин једноме од њих, ‚нисам био неправедан према теби. Зар се ниси погодио са мном да ти платим један динар? 14 Узми своје и иди, а ја овом последњем хоћу да дам исто колико и теби. 15 Зар немам право да с оним што је моје чиним шта хоћу? Или си завидан[f] што сам ја добар?‘
16 »Тако ће последњи бити први, а први последњи.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International