Book of Common Prayer
Зајин
49 Сети се обећања мени, твоме слузи,
којим си ми улио наду.
50 Ово је утеха у мом јаду:
твоја реч ме држи у животу.
51 Бахати ми се жестоко изругују,
али ја не скрећем од твога Закона.
52 Сећам се твојих древних закона, ГОСПОДЕ,
и утеху налазим.
53 Бес ме хвата због опаких,
који су твој Закон оставили.
54 Твоје су уредбе моји псалми
у кући где сам само дошљак.
55 Ноћу се твог Имена сећам, ГОСПОДЕ,
и твог Закона се држим.
56 То чиним
јер се твојим налозима покоравам.
Хет
57 Ти си мој део, ГОСПОДЕ;
обећао сам да ћу се твојих речи држати.
58 Свим својим срцем те преклињем:
смилуј ми се као што си обећао.
59 Размислио сам о свом животу
и твојим прописима се вратио.
60 Хитам и не оклевам
да се твојих заповести држим.
61 Иако опаки око мене постављају замке,
твој Закон нећу заборавити.
62 У поноћ устајем да ти захвалим
због твојих закона праведних.
63 Друг сам свима који те се боје
и онима који се твојих налога држе.
64 Пуна је земља твоје љубави, ГОСПОДЕ.
Својим уредбама ме научи.
Тет
65 Учини добро мени, твоме слузи, ГОСПОДЕ,
као што си обећао.
66 Научи ме добром расуђивању и знању,
јер се у твоје заповести уздам.
67 Пре него што ме снашао јад,
застрањивао сам,
али сада се твоје речи држим.
68 Ти си добар и чиниш добро.
Својим уредбама ме научи.
69 Бахати ме изблатише лажима,
али ја се свим срцем твојих налога држим.
70 Срце им је окорело и бешћутно,
а ја у твом Закону уживам.
71 Добро је што ме снашао јад,
да бих твоје уредбе научио.
72 Вреднији ми је Закон из твојих уста
него хиљаде златника и сребрњака.
Хоровођи. Потомака Корејевих. Псалам.
1 Чујте ово, сви народи,
почујте, сви становници света,
2 како мали тако и велики,
како богати тако и убоги.
3 Моја уста говориће мудрост,
а речи из мог срца даће умност.
4 Помно ћу слушати пословицу,
своју загонетку уз лиру ћу објаснити.
5 Зашто да се бојим у данима зла,
кад ме изопачене варалице опколе,
6 они што се у своју моћ уздају
и својим се силним богатством хвале?
7 Нико не може себе да откупи,
не може Богу да плати откупнину за себе –
8 превисока је откупна цена живота,
никад се не може платити –
9 да живи довека и гробну јаму да не види.
10 Јер, свако види да мудри умиру,
да и безумник и глупан пропадају,
да другима остављају своје богатство.
11 Довека ће им гробница бити кућа,
њихово боравиште кроз сва поколења,
макар су земље назвали по себи.
12 Не остаје човек, упркос части коју ужива,
сличан је зверима које угибају.
13 То је судбина оних који се безумно у себе уздају
и њихових следбеника,
којима су миле њихове изреке. Села
14 Као овце, за Шеол су одређени,
смрт им је пастир.
Честити ће владати над њима;
брзо ће пропасти њихово обличје,
Шеол ће им бити боравиште.
15 А Бог ће моју душу избавити из шапа Шеола
и к себи ме узети. Села
16 Не бој се кад се неко обогати,
кад се намножи благо његовог дома.
17 Јер, кад умре, ништа са собом неће понети,
неће с њим у гроб сићи благо његово.
18 Иако се за живота сматрао благословеним –
јер, људи те хвале кад ти добро иде –
19 и он ће отићи поколењу својих праотаца,
где више неће видети светлости.
20 Човек који ужива част, а нема разборитости,
сличан је зверима које угибају.
Хоровођи. Према махалату. Маскил Давидов.
1 Безумник мисли: »Нема Бога.«
Покварени су, огавну неправду су починили.
Нема никога ко чини добро.
2 Бог са неба гледа род људски,
да види има ли ко разуман,
неко ко тражи Бога.
3 Сви су застранили,
сви се заједно покварили.
Нема никога ко чини добро,
нема ниједнога.
4 Зар никад неће научити они који чине неправду,
они који мој народ прождиру као да хлеб једу
и који Бога не призивају?
5 Ено их, силан их је страх обузео
где нема места страху.
Бог расу кости оних што су те опседали.
Ти их срамоти извргну,
јер их је Бог одбацио.
6 О, кад би Израелу дошло спасење са Сиона!
Кад Бог врати благостање свом народу,
клицаће Јаков, радоваће се Израел!
Време за све
3 Постоји доба за све и време за сваки чин под небом:
2 време за рађање и време за умирање,
време за сађење и време за чупање посађеног,
3 време за убијање и време за лечење,
време за рушење и време за грађење,
4 време за плакање и време за смејање,
време за туговање и време за играње,
5 време за разбацивање камења
и време за сакупљање камења,
време за грљење
и време за суздржавање од грљења,
6 време за тражење и време за губљење,
време за чување и време за бацање,
7 време за цепање и време за крпљење,
време за ћутање и време за причање,
8 време за љубав и време за мржњу,
време за рат и време за мир.
9 Каква је корист раднику од његовог мукотрпног труда? 10 Видео сам задатак који је Бог дао људима да се с њим муче. 11 Он је све начинио да буде лепо у своје време. Усадио је људима и свест о вечности, али човек не може да докучи шта Бог чини од почетка до краја. 12 Знам да за човека нема ништа боље него да се радује и да чини добро док је жив. 13 Ко год једе и пије и налази задовољство у свем свом мукотрпном труду – то је Божији дар. 14 Знам да све што Бог чини остаје довека. Томе се ништа не може додати ни одузети. Бог то чини да би га се људи бојали.
15 Што постоји, то је већ било, и што ће тек бити, већ је и пре било. Бог враћа оно што је прошло.
Павле се супротставља Кифи
11 А када је Кифа дошао у Антиохију, ја сам му се супротставио у лице, јер је заслужио осуду. 12 Наиме, пре него што су неки дошли од Јакова, Петар је јео с незнабошцима. А када су ови стигли, он се повукао и одвојио, плашећи се обрезаних верника[a]. 13 У дволичности су му се придружили и други Јудеји, тако да је и Варнава био заведен њиховом дволичношћу.
14 Када сам видео да се не понашају у складу са истином еванђеља[b], рекао сам Кифи пред свима: »Ако ти, Јудејин, живиш по незнабожачким обичајима, а не по јудејским, како можеш да присиљаваш незнабошце да живе по јудејским?«
15 Ми који смо Јудеји по рођењу, а не незнабожачки грешници, 16 знамо да се човек не оправдава делима Закона, него вером у Исуса Христа. Зато смо и ми поверовали у Христа Исуса, да се оправдамо вером у Христа, а не делима Закона, јер се делима Закона нико неће оправдати.
17 Али, ако се, настојећи да будемо оправдани у Христу, ми сами покажемо као грешници, да ли то значи да Христос служи греху? Нипошто! 18 Јер, ако ја поново зидам оно што сам срушио, доказујем да сам преступник. 19 Ја сам, наиме, посредством Закона, Закону умро да бих живео Богу. Распет сам са Христом. 20 Живим, али не више ја, него у мени живи Христос. А то што сада живим у телу, живим у вери у Сина Божијега, који ме је волео и самога себе дао за мене. 21 Не одбацујем Божију милост. Јер, ако праведност долази посредством Закона, онда је Христос узалуд умро.
Смрт Јована Крститеља
(Мк 6,14-29; Лк 9,7-9)
14 У то време тетрарх Ирод чу за Исуса, 2 па рече својим службеницима: »То је Јован Крститељ! Устао је из мртвих и зато може да чини ова чуда!«
3 Ирод је, наиме, био ухватио Јована, оковао га и бацио у тамницу због Иродијаде, жене свога брата Филипа, 4 пошто му је Јован говорио: »Не смеш да је имаш.«
5 Ирод је желео да га убије, али се плашио народа, јер је народ Јована сматрао пророком.
6 Али, када је био Иродов рођендан, Иродијадина кћи заигра пред гостима. То се Ироду толико свидело 7 да јој уз заклетву обећа да ће јој дати све што затражи.
8 А она, по наговору своје мајке, рече: »Дај ми овде на тањиру главу Јована Крститеља.«
9 Цар се ражалости, али због заклетве и гостију нареди да јој се захтев испуни, 10 па посла људе у тамницу да Јовану одсеку главу. 11 Ови онда донеше главу на тањиру и дадоше је девојци, а она је однесе својој мајци. 12 Потом дођоше Јованови ученици, узеше његово тело и сахранише га, па одоше и јавише Исусу шта се догодило.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International