Book of Common Prayer
1 Алилуја!
Захваљујте ГОСПОДУ, јер је добар;
љубав његова остаје довека.
2 Ко може да исприча сва његова силна дела,
ко да искаже све хвале о њему?
3 Благо онима који се држе правде,
који у свако доба чине што је право.
4 Сети ме се, ГОСПОДЕ,
кад свом народу покажеш наклоност.
У помоћ ми притекни својим спасењем,
5 да видим благостање твојих изабраних,
да се радујем с твојим народом,
да се твојим поседом хвалим.
6 Згрешили смо као наши праоци,
чинили зло и поступали опако.
7 Када су наши праоци били у Египту,
твоја чудесна дела нису разумели.
Нису се сећали многобројних дела твоје љубави,
па се побунише крај мора, Црвеног мора.
8 Али он их спасе свога Имена ради,
да обзнани своју силу.
9 Он запрети Црвеном мору,
и оно пресуши,
кроз дубине их проведе као кроз пустињу.
10 Он их спасе из руку онога ко их мрзи,
откупи их из руку непријатељевих.
11 Воде прекрише њихове душмане,
ни један једини не остаде жив.
12 Тада повероваше његовим речима
и хвалоспев му отпеваше.
13 Али брзо су заборавили његова дела
и нису чекали његов савет.
14 Пожуди су се предали у пустињи,
Бога искушавали у пустолини.
15 Он им даде оно што су тражили,
али им посла и опаку болест.
16 У табору почеше да завиде
Мојсију и Аарону, светоме ГОСПОДЊЕМ.
17 Земља се отвори и прогута Датана
и Авирамове следбенике прекри.
18 Огањ плану међу њиховим следбеницима,
пламен сажеже опаке.
19 Код Хорева направише теле,
па су се ливеном лику клањали.
20 Тако су своју Славу
заменили ликом вола, који једе траву.
21 Заборавили су Бога, који их је спасао,
који је велика дела учинио у Египту,
22 чудесна дела у Хамовој земљи
и страхотна дела крај Црвеног мора.
23 Зато он рече да ће их истребити.
Али Мојсије, његов изабраник,
стаде пред њега да његов гнев одврати,
да их не затре.
24 Потом презреше земљу пожељну,
његовој речи не повероваше.
25 Гунђали су у својим шаторима,
глас ГОСПОДЊИ нису слушали.
26 Зато им се подигнуте руке заклео
да ће мртви попадати по пустињи,
27 да ће им потомци пасти међу народе
и да ће их раштркати по земљама.
28 Везали су се за Ваала Пеорског
и јели жртве принете мртвима[a].
29 Својим делима разгневише ГОСПОДА,
и помор изби међу њима.
30 Тада устаде Пинхас, па је посредовао,
и помор престаде.
31 То му се урачуна у праведност
за сва поколења довека.
32 Разјарише га крај водâ Мериве,
па Мојсија задеси невоља због њих:
33 пошто су му огорчили дух,
он несмотрене речи изговори.
34 Не затреше народе
као што им је ГОСПОД заповедио,
35 него се измешаше с незнабошцима
и научише да чине исто што и они.
36 Служили су њиховим идолима,
који им постадоше замка.
37 Своје синове и кћери
жртвовали су демонима.
38 Недужну крв су проливали,
крв својих синова и кћери,
жртвујући их ханаанским идолима,
и земља се оскврнави крвљу.
39 Тако су се каљали својим поступцима
и постали неверни због својих дела.
40 Зато ГОСПОД плану гневом на свој народ
и његов посед му се згади.
41 Предаде их у руке незнабошцима,
па над њима завладаше они што их мрзе.
42 Потлачише их непријатељи
и својој власти их подвргоше.
43 Много их је пута избављао,
а они су и даље бунтовне науме ковали
и све дубље тонули у грех.
44 Али он погледа на њихову невољу
када је чуо њихов вапај
45 и ради њих се сети свога Савеза.
Сажали се због своје велике љубави
46 и учини да се на њих сажале
сви који су их засужњили.
47 Спаси нас, ГОСПОДЕ, Боже наш,
и сабери нас између незнабожаца,
да твом светом Имену захваљујемо
и да се хвалама теби поносимо.
48 Благословен ГОСПОД, Бог Израелов,
заувек и довека.
Нека сав народ каже: »Амин!«
Алилуја!
Моавски цар позива Валаама да прокуне Израелце
22 Потом Израелци кренуше даље и утаборише се на Моавским пољанама, источно од реке Јордан, преко пута Јерихона.
2 Валак син Ципоров видео је све што је Израел учинио с Аморејцима. 3 Моавци се силно препадоше од толиког народа и обузе их ужас због Израелаца.
4 Моавци рекоше мидјанским старешинама: »Ова руља ће слистити све око нас као што во слисти траву на пољу.«
Стога Валак син Ципоров, који је у то време био цар Моава, 5 одлучи да пошаље гласнике да позову Валаама сина Веоровог, који је био у Петору, на реци Еуфрат[a], у свом завичају, с поруком: »Неки народ изашао је из Египта. Раширио се по свој земљи и настанио се крај мене. 6 Јачи је од мене, па зато дођи и баци клетву на тај народ. Можда ћу тада моћи да га надјачам и истерам из земље. Јер, знам да је благословен онај кога ти благословиш и проклет онај кога ти прокунеш.«
7 Тако моавске и мидјанске старешине одоше, носећи са собом плату за гатање.
Када су дошли Валааму, пренеше му Валакову поруку, 8 а он им рече: »Преноћите овде, а ја ћу вас известити о ономе што ми ГОСПОД буде рекао.«
Тако моавски кнежеви остадоше код њега.
9 Бог дође Валааму и упита: »Ко су ови људи код тебе?«
10 А Валаам рече Богу: »Валак син Ципоров, цар Моава, послао ми је ову поруку: 11 ‚Неки народ изашао је из Египта и прекрио сву земљу. Дођи и за мене баци клетву на њега. Тада ћу можда моћи да га нападнем и отерам.‘«
12 Али Бог рече Валааму: »Не иди с њима. Не бацај клетву на тај народ, јер је благословен.«
13 Када је Валаам ујутро устао, рече Валаковим кнежевима: »Вратите се у своју земљу, јер је ГОСПОД одбио да ме пусти с вама.«
14 Моавски кнежеви се спремише и вратише Валаку, па му рекоше: »Валаам је одбио да дође с нама.«
15 Тада Валак посла друге кнежеве, бројније и угледније од првих.
16 Они дођоше Валааму и рекоше: »Овако каже Валак син Ципоров: ‚Нека те ништа не спречи да дођеш к мени, 17 јер ћу те богато наградити и учинити све што кажеш. Дођи и за мене баци клетву на овај народ.‘«
18 Али Валаам им одговори: »Да ми Валак дâ и своју палату пуну сребра и злата, не бих могао да учиним ништа, ни велико ни мало, да прекршим заповест ГОСПОДА, мога Бога. 19 Него, и ви преноћите овде, а ја ћу сазнати шта ће ми још ГОСПОД рећи.«
20 Те ноћи Бог дође Валааму и рече му: »Ако су ови људи дошли да те позову, спреми се и иди с њима, али ради само оно што ти ја кажем.«
Валаам и његова магарица
21 Када је Валаам ујутро устао, оседла своју магарицу и пође с моавским кнежевима.
12 Нека, дакле, грех не влада у вашем смртном телу, па да се покоравате његовим пожудама. 13 Не дајте своје удове греху за оруђе неправедности. Него, дајте себе Богу као оживели из мртвих и своје удове дајте Богу за оруђе праведности. 14 Јер, грех неће имати власт над вама, пошто нисте под Законом, него под милошћу.
Робови праведности
15 Шта, дакле? Да грешимо зато што нисмо под Законом, него под милошћу? Нипошто! 16 Зар не знате да сте слуге онога коме се покоравате, онога коме се као слуге предајете да му будете покорни – било греха, што води у смрт, било послушности, што води у праведност. 17 Али, хвала Богу што сте се, иако сте били слуге греха, од срца покорили примеру учења коме сте предати. 18 Ослобођени греха, постали сте слуге праведности.
19 Људским језиком говорим због слабости вашег тела. Као што сте своје удове давали да служе нечистоти и све већем безакоњу, тако сада дајте своје удове да служе праведности, што води светости. 20 Док сте били слуге греха, били сте слободни од праведности. 21 И какав сте плод тада доносили? Оно чега се сада стидите, јер је коначни исход тога смрт! 22 Али, сада када сте ослобођени греха и када сте постали Божије слуге, плод који доносите води светости, а коначни исход тога је вечни живот. 23 Јер, плата за грех је смрт, а Божији милосни дар је вечни живот у Христу Исусу, нашем Господу.
Исус у Храму
(Мк 11,15-19; Лк 19,45-48; Јн 2,13-22)
12 Исус уђе у Храм, истера све који су тамо куповали и продавали и испреврта столове мењачима новца, а продавцима голубова клупе.
13 »Записано је«, рече им, »‚Мој дом ће се звати дом молитве‘(A), а ви од њега правите ‚јазбину разбојничку‘(B)!«
14 У Храму су му прилазили слепи и хроми, и он их излечи.
15 Када су првосвештеници и учитељи закона видели чуда која је учинио и децу како у Храму вичу: »Хосана Сину Давидовом«, разгневише се, 16 па га упиташе: »Чујеш ли ти шта ови говоре?«
»Чујем«, одговори им Исус. »Зар никад нисте прочитали:
‚Учинио си да ти са усана деце и одојчади
стижу хвалоспеви‘?«(C)
17 Онда их остави и оде из града у Витанију, па тамо преноћи.
Исус проклиње смокву
(Мк 11,12-14, 20-24)
18 Када се рано ујутро враћао у град, огладне. 19 Угледа смокву поред пута, па јој приђе, али не нађе на њој ништа осим лишћа.
Зато јој рече: »Не било више никад плода од тебе!«
И смоква се сместа осуши.
20 Када су ученици то видели, зачудише се: »Како то да се смоква сместа осушила?«
21 »Истину вам кажем«, рече им Исус, »ако будете имали вере, и не посумњате, не само да ћете учинити ово са смоквом него ћете и овој гори рећи: ‚Подигни се и баци се у море!‘ – и тако ће бити. 22 И све што затражите у молитви, добићете ако будете веровали.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International