Book of Common Prayer
Псалам Давидов. Када је био у јудејској пустињи.
1 Боже, ти си Бог мој,
кога тражим.
Жедна те је моја душа,
за тобом моје тело жуди
у земљи сувој и изнуреној,
у којој нема воде.
2 Да, у светилишту сам те видео,
видео твоју снагу и славу.
3 Зато што је твоја љубав боља од живота,
моје усне ће те хвалити.
4 Благосиљаћу те док сам жив;
дизаћу руке у молитви, твоје Име призивајући.
5 Бићу сит као од најбољег јела;
кличућим уснама моја уста ће те хвалити.
6 Сећам те се на својој постељи,
на тебе мислим у ноћним сатима.
7 Ти си Помагач мој,
зато у сенци твојих крила кличем.
8 Душа ми се приљубила уз тебе,
твоја ме десница придржава.
9 А они што би да ми узму живот, да га униште,
у Подземље ће отићи.
10 Биће предати мачу
и постати храна шакалима.
11 А цар ће се радовати у Богу.
Хвалиће се сви који му се заклињу на верност[a],
а уста лажљиваца биће запушена.
Псалам.
1 Певајте ГОСПОДУ нову песму,
јер чудесна дела учини.
Његова десница и света мишица
победу му донеше.
2 ГОСПОД обзнани своје спасење,
своју праведност пред народима откри.
3 Сетио се своје љубави и верности
према народу Израеловом.
Сви крајеви земље видеше спасење Бога нашега.
4 Радосно вичи ГОСПОДУ, сва земљо!
Вичи и кличи и псалам певај!
5 Псалам певајте ГОСПОДУ уз лиру!
Уз лиру и звук псалма,
6 уз трубе и звук рога овнујског
радосно вичите пред ГОСПОДОМ Царем!
7 Нека грми море и све што је у њему,
свет и сви који у њему живе!
8 Нека реке пљешћу рукама,
нека планине сложно кличу
9 пред ГОСПОДОМ!
Јер, он долази да суди земљи.
Судиће свету праведно
и народима правично.
Давидов.
1 Захваљуј ГОСПОДУ, душо моја,
и све што је у мени, његовом светом Имену.
2 Захваљуј ГОСПОДУ, душо моја,
и не заборави сва доброчинства његова.
3 Он је тај који ти прашта грехе,
који све твоје болести исцељује,
4 који ти живот откупљује од гробне јаме,
који те љубављу и самилошћу окружује,
5 који те добрима сити,
па ти се младост обнавља као орлу.
6 ГОСПОД праведно и право поступа
са свим потлаченима.
7 Своје је путеве обзнанио Мојсију,
своја дела народу Израеловом.
8 ГОСПОД је сажаљив и милостив,
спор да се разгневи и препун љубави.
9 Он неће стално оптуживати,
ни довека се гневити.
10 Не поступа с нама према нашим гресима
нити нам узвраћа према нашој кривици.
11 Јер, колико је небо високо над земљом,
толика је његова љубав према онима који га се боје.
12 Колико је исток далеко од запада,
толико је наше преступе удаљио од нас.
13 Као што се отац сажали на децу,
тако се и он сажали на оне који га се боје.
14 Јер, он зна како смо саздани,
сећа се да смо прах.
15 А човек – његови дани су као трава.
Као пољски цвет цвета,
16 ветар преко њега пређе, и нема га,
и више га се не сећа његово место.
17 А љубав ГОСПОДЊА од вечности је до вечности
на онима који га се боје
и његова праведност на деци њихове деце,
18 на онима који се држе његовог Савеза
и сећају се да његове налоге извршавају.
19 ГОСПОД је свој престо поставио на небесима
и његово царство влада над свима.
20 Захваљујте ГОСПОДУ, његови моћни анђели,
који чините како вам он каже
и његовој речи се покоравате.
21 Захваљујте ГОСПОДУ, све војске његове,
ви његове слуге које његову вољу извршавате.
22 Захваљујте ГОСПОДУ, сва дела његова
на свим местима његовог царства.
Захваљуј ГОСПОДУ, душо моја.
15 Седмога дана устадоше у зору и обиђоше око града на исти начин. Али тога дана око њега обиђоше седам пута. 16 Када су око њега обилазили седми пут и када су свештеници задували у овнујске рогове, Исус Навин заповеди војсци: »Вичите! Јер, ГОСПОД вам је предао град! 17 Нека град и све што је у њему буде потпуно уништено као жртвени принос ГОСПОДУ. Поштедите живот само блудници Раави и свима који су с њом у кући, јер је она сакрила гласнике које смо послали. 18 Али држите се подаље од онога што је одређено за уништење, да не паднете у искушење да нешто од тога узмете и тиме на израелски табор доведете уништење и невољу. 19 Све сребро и злато и предмети од бронзе и гвожђа нека буду одвојени за ГОСПОДА и нека се ставе у његову ризницу.«
20 Када су се овнујски рогови огласили, војска испусти бојни поклич. И на звук рога, када је војска испустила силан бојни поклич, зидине се срушише. Војска се попе у град, свако право испред себе, и заузе га. 21 Мачем потпуно уништише све живо у њему – мушкарце и жене, младо и старо, говеда, овце и магарад.
22 Исус Навин рече оној двојици који су уходили земљу: »Идите у кућу оне блуднице, па изведите њу и све њене, као што сте јој се заклели.«
23 Тако они младићи, уходе, уђоше и изведоше Рааву, њеног оца и мајку, браћу и све њене – изведоше сву њену породицу и сместише је ван израелског табора.
24 Град и све у њему спалише, а сребро и злато и предмете од бронзе и гвожђа ставише у ризницу Дома ГОСПОДЊЕГ.
25 Али Исус Навин поштеде блудницу Рааву, њену породицу и све њене зато што је била сакрила гласнике које је послао да уходе Јерихон, и она и дан-данас живи у Израелу.
26 У то време Исус Навин изрече ово проклетство: »Проклет био пред ГОСПОДОМ човек који предузме да опет сагради овај град, Јерихон:
»По цену свога првенца градио му темеље,
по цену најмлађега свога капије му постављао.«
27 ГОСПОД је био са Исусом Навином и глас о њему прошири се по целој земљи.
Павле пред Синедрионом
30 Сутрадан га заповедник ослободи, а пошто је хтео поуздано да сазна за шта га Јудеји оптужују, нареди првосвештеницима и целом Синедриону да се окупе, па доведе Павла и постави га пред њих.
23 Павле погледа у Синедрион, па рече: »Браћо, ја сам све до дана данашњег са потпуно чистом савешћу живео служећи Богу.«
2 На то првосвештеник Ананија нареди онима који су стајали до њега да Павла ударе по устима.
3 Тада му Павле рече: »Тебе ће ударити Бог, зиде окречени! И ти си сео овде да ми судиш по Закону, а противно Закону наређујеш да ме ударе!«
4 »Зар се усуђујеш да вређаш Божијег првосвештеника!« рекоше присутни.
5 А Павле рече: »Нисам знао, браћо, да је првосвештеник. Јер, записано је: ‚Не говори рђаво о поглавару свога народа.‘(A)«
6 Тада Павле, знајући да су неки од њих садукеји, а други фарисеји, повика у Синедриону: »Браћо, ја сам фарисеј, син фарисеја! Суди ми се због наде у васкрсење мртвих!«
7 И, када је то рекао, настаде препирка између фарисеја и садукеја, и окупљени се поделише. 8 Садукеји, наиме, говоре да нема васкрсења, ни анђела, ни духа, а фарисеји све то признају.
9 Диже се силна граја, а неки учитељи закона из фарисејске странке устадоше, па почеше жестоко да расправљају, говорећи: »Не налазимо да је овај човек учинио неко зло. Јер, шта ако му је говорио дух или анђео?«
10 Када се препирка веома заоштрила, заповедник се уплаши да ће Павла растргнути, па нареди да војници сиђу и да га на силу уклоне од њих и одведу у касарну.
11 Следеће ноћи Господ стаде пред Павла и рече: »Само храбро. Јер, како си о мени сведочио у Јерусалиму, тако треба да сведочиш и у Риму.«
Излечење одузетога
(Мт 9,1-8; Лк 5,17-26)
2 Неколико дана касније, када је Исус опет ушао у Кафарнаум, прочуло се у чијој је кући, 2 па се толико људи окупило да није било места чак ни пред вратима. А он им је проповедао Реч.
3 Тада неки дођоше носећи му једног одузетога; носила су га четворица. 4 Али, пошто од народа нису могли да му га принесу, направише отвор на крову изнад места где је био Исус, па кад су прокопали кроз њега, спустише простирку на којој је одузети лежао.
5 Када је Исус видео њихову веру, рече одузетоме: »Синко, опраштају ти се греси.«
6 А тамо је седело неколико учитеља закона и мислило: 7 »Шта то овај говори? Хули! Ко, осим јединога Бога, може да опрашта грехе?«
8 Исус одмах својим духом проникну да тако мисле, па им рече: »Зашто тако мислите? 9 Шта је лакше? Рећи одузетоме: ‚Опраштају ти се греси‘ или рећи: ‚Устани, узми своју простирку и ходај‘? 10 Али, да знате да Син човечији има власт на земљи да опрашта грехе…« Онда рече одузетоме: 11 »Теби говорим! Устани, узми своју простирку и иди кући.«
12 И човек устаде, одмах узе простирку и свима наочиглед изађе напоље.
Сви се задивише и почеше да славе Бога, говорећи: »Тако нешто још никад нисмо видели!«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International