Book of Common Prayer
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 У тебе се уздам, ГОСПОДЕ.
Не дај да се икада постидим;
избави ме због своје праведности.
2 Чуј ме и похитај да ме избавиш.
Буди ми стена, да ме заштитиш,
тврђава висока, да ме спасеш.
3 Ти си моја Стена и Тврђава.
Води ме и управљај
ради Имена свога.
4 Извуци ме из мреже
коју ми поставише,
јер ти си моје Уточиште.
5 У твоје руке дух свој предајем;
избави ме, ГОСПОДЕ, Боже истине.
6 Мрзим оне што се држе идола ништавних.
Ја се у ГОСПОДА уздам.
7 Веселићу се и радовати у твојој љубави,
јер си мој јад видео
и сазнао тескобу моје душе.
8 Ниси ме предао у руке непријатељу,
него си ми ноге учврстио на месту пространом.
9 Смилуј ми се, ГОСПОДЕ, јер сам у невољи.
Очи, душа и тело од жалости ми ослабише.
10 Живот ми изједа тескоба,
моје године јецање.
Снага ме издаје због моје невоље,
кости ми ослабише.
11 Због свих својих душмана
велико ругло постадох ближњима.
Ужасавају ме се познаници;
ко год ме види на улици, од мене бежи.
12 Заборавили ме као да сам мртав,
као сломљен суд постадох.
13 Чујем шапутање многих –
ужас одасвуд:
заверу кују против мене
и смишљају како живот да ми узму.
14 Али ја се у тебе уздам, ГОСПОДЕ,
и говорим: »Ти си Бог мој.«
15 Моја је судбина у твојој руци.
Избави ме из руку непријатељâ
и оних што ме прогоне.
16 Својим лицем обасјај свога слугу,
у својој љубави ме спаси.
17 Не дај да се постидим, ГОСПОДЕ,
јер теби вапијем.
Нека се постиде опаки
и нека у Шеолу умукну.
18 Нека ућуткане буду усне лажљиве,
јер дрско, охоло и презриво
против праведника говоре.
19 Како је велика твоја доброта,
коју си спремио за оне који те се боје,
коју наочиглед људима показујеш
онима који се у тебе уздају.
20 Склањаш их од људских сплетки
у скровиште свога лица.
У свом заклону их сакриваш
од свадљивих језика.
21 Благословен ГОСПОД,
јер ми је чудесну љубав показао
у граду под опсадом.
22 У свом страху рекох:
»Уклоњен сам испред твојих очију.«
Али ти си чуо глас моје молбе
кад сам ти завапио.
23 Волите ГОСПОДА, сви верни његови.
ГОСПОД чува верне,
а охолима пуном мером враћа.
24 Будите јаки и одважног срца,
сви који ГОСПОДА ишчекујете.
Давидов.
1 Нападни моје нападаче, ГОСПОДЕ,
бори се против оних што се против мене боре.
2 Штит и оклоп узми,
устани и у помоћ ми притекни.
3 Копљем и сулицом замахни
на моје гонитеље.
Мојој души реци:
»Ја сам твој Спаситељ.«
4 Нека осрамоћени буду и постиде се
они који би да ми узму живот.
Нека посрамљени узмакну
они који ми смишљају зло.
5 Нека буду као плева на ветру
када их анђео ГОСПОДЊИ потера.
6 Нека им пут буде мрачан и клизав
када их анђео ГОСПОДЊИ буде гонио.
7 Јер, без разлога поставише мрежу пред мене
и без разлога ми ископаше јаму.
8 Нека их задеси пропаст изненадна
– нека их ухвати мрежа коју су поставили,
нека упадну у јаму своје пропасти.
9 Тада ће ми душа клицати у ГОСПОДУ
и радовати се у спасењу његовом.
10 Свим ћу својим бићем рећи:
»Ко је као ти, ГОСПОДЕ?
Сиромаха спасаваш од јачега од њега,
сиромаха и убогога од онога ко од њих отима.«
11 Устају окрутни сведоци,
испитују ме о оном што не знам.
12 Злом ми узвраћају за добро
и душу ми уцвељују.
13 А ја сам се, кад су били болесни,
облачио у кострет
и постом морио своју душу.
Кад су ми се молитве вратиле неуслишене,
14 у жалости сам ишао унаоколо
као за пријатељем или братом,
погружен као да своју мајку оплакујем.
15 А сад кад сам ја посрнуо,
они се обрадоваше и удружише.
Нападачи се удружише против мене,
да ме изненада нападну,
па ме раздиру без престанка.
16 Погано се ругају ругаоци
и на мене шкргућу зубима.
17 Докле ћеш само гледати, ГОСПОДЕ?
Избави ми душу од њихових насртаја,
живот драгоцени од ових лавова.
18 Захваљиваћу ти на великом скупу,
хвалити те међу мноштвом народа.
19 Не дај да нада мном ликују
моји лажљиви непријатељи;
не дај да злобно намигују очима
ови што ме без разлога мрзе.
20 Јер, они не говоре о миру,
него смишљају лажне оптужбе
против оних који мирно живе у земљи.
21 Разјапили су уста на мене и говоре:
»Да, да! Својим очима смо видели!«
22 И ти си видео, ГОСПОДЕ
– немој да ћутиш.
Не буди далеко од мене, Господе.
23 Пробуди се и устани да ме одбраниш
у мојој парници, Боже мој и Господе.
24 У својој праведности ме оправдај, ГОСПОДЕ, Господе мој,
и не дај им да ликују нада мном.
25 Не дај им да помисле:
»Да, баш то смо хтели«,
не дај им да кажу: »Прогутасмо га.«
26 Нека се постиде и посраме
сви који над мојом несрећом ликују.
Нека стид и срамоту обуку
они који се нада мном узвисују.
27 Нека кличу и радују се
они којима је мило што сам оправдан.
Нека стално говоре:
»Велик је ГОСПОД,
мила му је добробит његовог слуге.«
28 А мој ће језик о твојој праведности причати,
хвале ти изрицати поваздан.
19 Народ је изашао из реке Јордан десетог дана првог месеца и утаборио се у Гилгалу, на источној граници Јерихона. 20 Исус Навин постави у Гилгалу оних дванаест каменова које су извадили из Јордана, 21 па рече Израелцима: »Када ваша деца сутра буду питала вас, своје очеве: ‚Шта значе ови каменови?‘ 22 објасните им: ‚Израел је прешао преко реке Јордан по сувом тлу.‘ 23 Јер, ГОСПОД, ваш Бог, пред вама је исушио Јордан, док не пређете преко њега, баш као што је учинио и са Црвеним морем када га је пред нама исушио док нисмо прешли преко. 24 Учинио је то да би сви народи на земљи знали колико је ГОСПОДЊА рука моћна и да бисте се ви увек бојали ГОСПОДА, свога Бога.«
5 Када су сви аморејски цареви западно од реке Јордан и сви ханаански цареви у приморју чули како је ГОСПОД исушио реку Јордан испред Израелаца док ови нису прешли преко, клонуше духом и храброст их остави због Израелаца.
Прослава прве Пасхе у Ханаану
10 Увече, четрнаестог дана тог месеца, док су били утаборени у Гилгалу, на Јерихонским пољанама, Израелци прославише Пасху. 11 Дан после Пасхе, баш на тај дан, јели су од рода оне земље: бесквасни хлеб и пржено зрневље. 12 Дан након што су јели од рода оне земље, мана престаде да пада[a]. Више није било мане за Израелце, него су се те године хранили плодовима ханаанске земље.
Исус Навин и заповедник ГОСПОДЊЕ војске
13 Када је био близу Јерихона, Исус Навин диже поглед и виде како пред њим стоји човек са исуканим мачем у руци.
Исус Навин му приђе и упита га: »Јеси ли ти с нама или с нашим непријатељима?«
14 А он му одговори: »Ја сам заповедник ГОСПОДЊЕ војске. Управо сам дошао.«
На то Исус Навин паде ничице и поклони му се, па га упита: »Шта имаш да ми кажеш, господару?«
15 »Изуј обућу са својих ногу«, одговори му заповедник ГОСПОДЊЕ војске, »јер је место на ком стојиш свето.«
И Исус Навин учини тако.
9 Љубав нека буде нелицемерна. Гнушајте се зла, држите се добра. 10 Волите један другога братском љубављу; поштујте један другога више него себе. 11 У ревности не посустајте; у духу будите пуни жара; Господу служите. 12 У нади будите радосни, у невољи стрпљиви, у молитви истрајни. 13 Делите са светима који су у оскудици; будите гостољубиви.
14 Благосиљајте оне који вас прогоне – благосиљајте, а не проклињите. 15 Радујте се са онима који се радују, плачите са онима који плачу. 16 Међу собом будите сложни. Не идите за оним што је високо, него нека вас привлачи оно што је понизно. Не будите уображени.
17 Ником не узвраћајте зло за зло. Пазите да чините оно што је добро у очима свих људи. 18 Ако је могуће – колико од вас зависи – живите у миру са свим људима. 19 Не светите се сами, драги моји, него оставите места Божијем гневу. Јер, записано је: »Моја је освета, ја ћу узвратити«(A), каже Господ. 20 Него,
»ако је твој непријатељ гладан, нахрани га;
ако је жедан, дај му да пије.
Јер, ако то учиниш,
посућеш му главу ужареним угљевљем.«(B)
21 Немој да те зло победи, него ти победи зло добрим.
Исус једе пасхалну вечеру с ученицима
(Мк 14,12-21; Лк 22,7-14, 21-23; Јн 13,21-30)
17 Првога дана Празника бесквасног хлеба ученици приђоше Исусу и упиташе га: »Где хоћеш да ти спремимо да једеш пасхалну вечеру?«
18 »Идите у град к томе и томе«, рече им он, »и реците му: ‚Учитељ каже: »Мој час је близу. Код тебе ћу славити Пасху са својим ученицима.«‘«
19 И ученици учинише како им је Исус наредио и спремише пасхалну вечеру.
20 Када је пало вече, Исус са Дванаесторицом леже за трпезу.
21 »Истину вам кажем«, рече он док су јели, »један од вас ће ме издати.«
22 Они се веома ражалостише, па га један за другим упиташе: »Да нећу ја, Господе?«
23 »Онај који је са мном умочио руку у зделу«, одговори Исус, »тај ће ме издати. 24 Син човечији ће отићи као што је за њега написано, али тешко оном човеку који изда Сина човечијега: боље би му било да се није ни родио.«
25 А његов издајник Јуда упита: »Да нисам ја, Раби?«
Исус му одговори: »Тако је као што кажеш.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International