Book of Common Prayer
Михтам Давидов.
1 Чувај ме, Боже,
јер у тебе се уздам.
2 Ти рече ГОСПОДУ: »Ти си мој Господ,
без тебе ништа добро немам«,
3 али и о боговима који су свети народима земље:
»Величанствени су,
у њима је сва моја наслада.«
4 Умножиће се муке
оних који за другим боговима трче.
Нећу да изливам њихове крваве леванице,
ни њихова имена уснама да помињем.
5 ГОСПОДЕ, ти си одредио мој део и моју чашу,
ти чврсто држиш што ми је додељено.
6 Међе ми на лепу земљу падоше;
да, прекрасно је моје наследство.
7 Благосиљам ГОСПОДА, који ме саветује,
чак ме и ноћу опомиње савест.
8 ГОСПОД ми је стално пред очима,
јер ми је здесна, нећу посрнути.
9 Зато ми се срце радује и душа весели.
И тело ће ми спокојно почивати,
10 јер ми душу нећеш оставити у Шеолу,
ни дати да твој верни иструне.
11 Показаћеш ми стазу живота,
својим лицем радошћу ме испунити,
теби здесна милином вечном.
Молитва Давидова.
1 Чуј моју молбу за правду, ГОСПОДЕ,
обрати пажњу на мој вапај.
Саслушај моју молитву,
која не долази с усана лажљивих.
2 Нека ми од тебе дође оправдање на суду,
нека твоје очи виде шта је правично.
3 Истражиш ли ми срце и испиташ ли ме ноћу,
провериш ли ме огњем, никакво зло нећеш наћи.
Уста ме моја не наводе
4 да чиним што други људи чине.
Речју твојих усана сачувах се
од стаза насиља.
5 Кораци ми чврсто прионуше уз твоје стазе,
ноге ми се не оклизнуше.
6 Вапијем ти, Боже, јер ћеш ме услишити,
саслушај ме и чуј моје речи.
7 Покажи своју љубав чудесну,
ти који десницом својом од душмана спасаваш
оне који се у тебе уздају.
8 Чувај ме као зеницу свога ока.
У сенци својих крила ме сакриј
9 од опаких који на мене насрћу,
од смртних непријатеља који ме окружују.
10 Затворише своје срце бешћутно,
устима надмено говоре.
11 Ушли су ми у траг, већ ме опколише,
очима вребају да ме на земљу оборе
12 као лав што једва чека плен да растргне,
као млади лав што вреба из скровишта.
13 Устани, ГОСПОДЕ, стани му на пут и обори га!
Својим мачем од опакога ме избави!
14 Својом руком их уклони, ГОСПОДЕ,
уклони их из света живих,
а драгоцене своје насити:
нека су им трбуси пуни
и нека својој деци остављају што претекне.
15 А ја, ја ћу у праведности
твоје лице гледати.
Кад се пробудим,
твојим ликом ћу се ситити.
Хоровођи. По напеву »Кошута у зору«. Псалам Давидов.
1 Боже мој, Боже мој,
зашто си ме оставио?
Далеко су од спасења
речи мога ридања.
2 Боже мој, вапијем дању,
а ти не одговараш,
и ноћу, али нема ми починка.
3 Ти си Свети који царује
међу хвалама Израеловим.
4 У тебе су се наши праоци уздали,
уздали се, и ти их избавио.
5 Вапили су к теби, и спасавали се,
у тебе се уздали, и нису се постидели.
6 А ја сам црв, а не човек;
људи ме вређају, народ презире.
7 Сви који ме виде, исмевају ме,
ругају ми се и одмахују главом:
8 »У ГОСПОДА се узда – нека га ГОСПОД спасе.
Нека га избави ако му је омилио.«
9 А ти си ме извео из мајчине утробе,
испунио ме уздањем већ на грудима мајке.
10 На тебе се од мајчине утробе ослањам;
ти си Бог мој још откад сам јој у трбуху био.
11 Не буди далеко од мене, јер невоља је близу,
а никога да помогне.
12 Многи бикови ме опколише,
снажни бикови башански окружују ме.
13 Уста су разјапили на мене
лавови што плен раздиру и ричу.
14 Као вода се изливам,
све ми се кости ишчашиле.
Срце ми као восак,
у мени се истопило.
15 Грло ми се осушило као суд грнчарски,
језик за непце залепио.
У смртни прах си ме положио.
16 Пси ме опколише,
чопор зликоваца око мене кружи.
Руке и ноге ми прободоше[a],
17 све кости своје пребројати могу.
Гледају ме и ликују.
18 Моју одећу разделише међу собом
и бацише коцку за моје одело.
19 Али ти, ГОСПОДЕ, не буди далеко од мене!
Снаго моја, у помоћ ми похитај!
20 Душу ми избави од мача,
живот драгоцени од псећих шапа.
21 Спаси ме из лављих уста,
услиши ме пред роговима бивољим.
22 Објавићу твоје Име својој браћи,
усред скупа ћу те хвалити.
23 Хвалите ГОСПОДА, ви који га се бојите.
Славите га, сви потомци Јаковљеви.
Плашите га се, сви потомци Израелови.
24 Јер, он није презрео патње невољникове
ни гнушао их се.
Није сакрио своје лице од њега,
него га је чуо кад је завапио.
25 Од тебе су моје хвале
на великом скупу;
пред онима који те се боје
извршићу своје завете.
26 Кротки ће јести и наситити се;
хвалиће ГОСПОДА они који га траже.
Живели довека!
27 Сетиће се ГОСПОДА сви крајеви земље
и вратити му се;
поклониће се пред њим
све породице незнабожаца.
28 Јер, царска власт припада ГОСПОДУ –
он влада над народима.
29 Јешће и клањати му се сви људи у снази.
На колена ће пред њим пасти сви који у смртни прах силазе,
који своју душу не могу да сачувају у животу.
30 Потомство ће му служити.
О Господу ће причати следећем поколењу
31 и његову праведност објављивати народу још нерођеном:
»Овако је учинио ГОСПОД.«
7 Онда Мојсије позва Исуса Навина, па му рече пред целим Израелом: »Буди јак и храбар, јер ти ћеш ићи са овим народом у земљу за коју се ГОСПОД заклео његовим праоцима да ће им је дати, а ти учини све да је он запоседне. 8 Сâм ГОСПОД иде пред тобом и биће с тобом. Он те неће напустити ни оставити. Не бој се и не обесхрабруј се.«
Читање Закона сваке седме године
9 Мојсије написа овај Закон и предаде га свештеницима, Левијевим потомцима, који су носили Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза, и свим израелским старешинама. 10 Онда им Мојсије заповеди: »На крају сваке седме године, у години отписивања дугова, за време Празника сеница, 11 када сав Израел дође да се покаже пред ГОСПОДОМ, вашим Богом, на месту које ће он изабрати, читајте овај Закон пред свим Израелом, да га чује. 12 Окупите народ – мушкарце, жене и нејач, и дошљаке који су у вашим градовима – да чују и да науче да се боје ГОСПОДА, вашега Бога, и да помно извршавају све речи овог Закона. 13 Нека га чују њихова деца, која га још не знају, и нека науче да се боје ГОСПОДА, вашега Бога, све док будете живели у земљи у коју идете преко реке Јордан да је запоседнете.«
24 Када је Мојсије од почетка до краја написао речи овог Закона у књигу, 25 издаде ову заповест Левитима који су носили Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза: 26 »Узмите ову Књигу закона и ставите је поред Ковчега савеза ГОСПОДА, вашега Бога. Нека стоји тамо као сведок против вас. 27 Јер, знам колико сте бунтовни и тврдоглави. Ако се буните против ГОСПОДА док сам ја још жив и с вама, колико ћете се тек бунити после моје смрти? 28 Окупите преда мном све старешине својих племена и све своје надгледнике, да им све ово кажем и да позовем небо и земљу да сведоче против њих. 29 Јер, знам да ћете се после моје смрти сасвим искварити и да ћете скренути с пута којим сам вам заповедио да идете. У будућности ће вас сналазити несрећа јер ћете чинити оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима и изазивати га на гнев оним што чините.«
Мојсијева песма
30 Потом Мојсије од почетка до краја изговори речи ове песме целој израелској заједници:
32 Слушајте, небеса, а ја ћу говорити,
чуј, земљо, речи мојих уста.
2 Нека моје учење капље као киша,
нека моје речи падају као роса,
као кишица на нежно биље,
као пљусак на младу траву.
3 Објављиваћу Име ГОСПОДЊЕ,
а ви величајте Бога нашега.
4 Он је Стена, дела су му савршена,
праведни су сви његови путеви.
Он је Бог веран и неправду не чини.
Он је праведан и правичан.
10 Браћо, жеља мога срца и моја молитва Богу за Израелце јесте да се спасу. 2 Сведочим, наиме, за њих да имају ревности за Бога, али она није заснована на знању. 3 Не знајући шта је Божија праведност и тражећи да успоставе своју, нису се потчинили Божијој праведности. 4 Јер, Христос је свршетак Закона, за оправдање свакоме ко верује.
5 О праведности која долази од Закона, Мојсије пише: »Човек који је чини, у њој ће наћи живот.«(A) 6 А о праведности која долази од вере каже овако: »Немој да кажеш у свом срцу: ‚Ко ће се попети на небо?‘« – то јест, да спусти Христа. 7 Или: »‚Ко ће сићи у Бездан?‘« – то јест, да изведе Христа из мртвих. 8 Него, шта каже? »Реч ти је близу, у твојим устима и у твом срцу«(B) – то јест, Реч вере коју проповедамо.
9 Ако, дакле, својим устима признајеш[a] да је Исус Господ и срцем верујеш да га је Бог васкрсао из мртвих, бићеш спасен. 10 Јер, срцем се верује за оправдање, а устима се признаје за спасење. 11 Писмо, наиме, каже: »Ко год у њега верује, неће се постидети.«(C) 12 Нема разлике између Јудејина и Грка – исти Господ је над свима, великодушан[b] према свима који га призивају. 13 Јер, »ко год призове име Господње, биће спасен«(D).
Велика невоља
(Мк 13,14-23; Лк 21,20-24)
15 »Када, дакле, видите да ‚грозота пустошења‘[a], о којој говори пророк Данило, стоји на Светом месту« – ко ово чита, нека схвати – 16 »нека тада они који буду у Јудеји беже у брда, 17 и ко се затекне на крову, нека не силази у кућу да нешто узме, 18 а ко се затекне у пољу, нека се не враћа да узме огртач. 19 Тешко трудницама и дојиљама тих дана! 20 Молите се да ваше бежање не буде у зиму или у суботу, 21 јер ће тада настати велика невоља, какве није било од почетка света до сада, нити ће је бити. 22 Када се ти дани не би скратили, нико се не би спасао. Али ради изабраних ће ти дани бити скраћени.
23 »Ако вам тада неко каже: ‚Ево Христа овде‘, 24 или: ‚Ено га онде‘, не верујте. Јер, појавиће се лажни христоси и лажни пророци и чинити велика знамења и чуда да би, ако могу, чак и изабране завели. 25 Ето, унапред сам вам рекао. 26 Ако вам, дакле, кажу: ‚Ено га у пустињи‘, не идите онамо; или: ‚Ево га у собама‘, не верујте. 27 Јер, као што муња долази са истока и сева до запада, такав ће бити и долазак Сина човечијега. 28 Где буде лешина, тамо ће се окупити и лешинари.«
Долазак Сина човечијега
(Мк 13,24-31; Лк 21,25-33)
29 »А одмах после невоље тих дана,
‚сунце ће потамнети
и месец више неће сјати,
падаће звезде са неба
и небеске силе биће уздрмане.‘[b]
30 »Тада ће се на небу појавити знак Сина човечијега. Закукаће тада сва земаљска племена и видети Сина човечијега како долази на небеским облацима, са силом и великом славом. 31 Он ће послати своје анђеле са громогласном трубом и они ће скупити његове изабране са све четири стране света[c], с једног краја неба до другог.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International