Book of Common Prayer
Давидов.
1 Не жести се због зликоваца
и не завиди онима који чине неправду,
2 јер они ће се ускоро осушити као трава,
брзо свенути као зелено биље.
3 У ГОСПОДА се уздај и чини добро,
да се настаниш у земљи и да живиш спокојно.
4 У ГОСПОДУ тражи срећу,
и он ће ти дати што ти срце жели.
5 Свој пут ГОСПОДУ препусти,
у њега се уздај и ово ће учинити:
6 учиниће да твоја праведност засија као светлост,
твоја правда као сунце у подне.
7 Смири се пред ГОСПОДОМ и стрпљиво га чекај.
Не жести се због онога ко успева на свом путу,
због човека који своје опаке науме остварује.
8 Окани се гнева и остави се јарости,
не жести се – то води само злу.
9 Јер, зликовци ће бити одстрањени,
а који ГОСПОДА ишчекују, наследиће земљу.
10 Још мало, и опакога више неће бити;
ма колико га тражио на његовом месту, нећеш га наћи.
11 А кротки ће наследити земљу
и у великом миру уживати.
12 Опаки против праведника смишља зло
и шкргуће зубима на њега.
13 Али ГОСПОД се смеје опакоме,
јер зна да долази дан његове казне.
14 Опаки потежу мач и натежу лук
да оборе сиромаха и убогога,
да покољу оне који живе честито.
15 Али мач ће пробости њихово срце
и њихови лукови биће поломљени.
16 Боље је оно мало што праведник има
него велико богатство опаких.
17 Јер, сломиће се руке опаких,
а ГОСПОД је ослонац праведнику.
18 ГОСПОД зна живот беспрекорних.
Њихово наследство остаће довека,
19 неће се постидети у време зла,
биће сити у данима глади.
20 А опаки ће пропасти.
Нестаће непријатељи ГОСПОДА као лепота ливаде,
као дим ће нестати.
21 Опаки узима у зајам, али не враћа,
а праведник је милостив и даје.
22 Они које ГОСПОД благослови,
наследиће земљу,
а које прокуне, биће одстрањени.
23 ГОСПОД учвршћује кораке човекове
ако му је мио његов пут.
24 Ако и посрне, неће пасти,
јер га ГОСПОД придржава руком.
25 Био сам млад, а сад сам стар,
али још не видех да је праведник остављен
или да му деца просе хлеба.
26 Увек је милостив и на зајам даје
и деца су му благослов.
27 Клони се зла и чини добро,
и живећеш у својој земљи довека.
28 Јер, ГОСПОД воли правду
и неће оставити своје верне.
Он их довека чува,
а потомци опаких биће одстрањени.
29 Праведници ће наследити земљу
и у њој живети довека.
30 Праведникова уста говоре мудрост
и језик казује што је праведно.
31 У срцу му је Закон Бога његовог,
кораци му не посрћу.
32 Опаки вреба на праведника,
тражи прилику да га усмрти,
33 али ГОСПОД му га неће оставити у рукама
ни дати да буде осуђен кад му суде.
34 ГОСПОДА ишчекуј и његовог пута се држи.
Он ће те узвисити и наследићеш земљу;
видећеш кад опаки буду одстрањени.
35 Видео сам опаког окрутника
како се као зелено дрво шири.
36 Прођох касније онуда, а оно – њега нема!
Потражих га, али га не нађох.
37 Посматрај беспрекорнога и гледај честитога:
мирољубив човек има будућност.
38 А сви преступници биће затрти,
будућност опаких одсечена.
39 Праведницима спасење долази од ГОСПОДА,
он им је тврђава у време невоље.
40 ГОСПОД им помаже и избавља их,
од опаких их избавља и спасава,
јер у њега се уздају.
14 Када је народ кренуо из табора да пређе преко реке Јордан, испред њега су пошли свештеници носећи Ковчег савеза. 15 Чим су свештеници који су носили Ковчег дошли до Јордана и ступили ногом у воду – иако се Јордан прелива преко обала све време жетве – 16 воде које су текле одозго престадоше да теку. Нагомилале су се као иза бране, све до града Адама близу Цартана, а воде које су текле у море Араву, Слано море[a] сасвим су отекле. Тако народ пређе реку тачно преко пута Јерихона. 17 Свештеници који су носили Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза стајали су чврсто на сувом тлу усред реке Јордан док сав израелски народ није прешао преко Јордана по сувом.
Спомен-каменови
4 Када је сав народ прешао преко реке Јордан, ГОСПОД рече Исусу Навину: 2 »Изаберите дванаест људи из народа, по једног из сваког племена, 3 и заповедите им да изваде дванаест каменова из средине Јордана, баш оданде где стоје свештеници. Понесите их са собом, па их положите на месту где ћете преноћити.«
4 Исус Навин позва дванаест људи које је био одредио међу Израелцима, по једнога из сваког племена, 5 па им рече: »Отидите до средине Јордана, пред Ковчег ГОСПОДА, вашега Бога, и нека сваки од вас на раме подигне један камен, по један за свако израелско племе, 6 да буду знак међу вама. Када вас ваша деца сутра упитају: ‚Шта значе ови каменови?‘ 7 одговорићете им: ‚Река Јордан престала је да тече пред Ковчегом ГОСПОДЊЕГ савеза. Када је Ковчег ушао у Јордан, воде Јордана престале су да теку.‘ Нека ови каменови буду спомен за израелски народ довека.«
Правила хришћанског живота
12 Стога вас, браћо, заклињем Божијим милосрђем да своја тела принесете на живу, свету, Богу пријатну жртву, да то буде ваше духовно[a] служење Богу. 2 И немојте више да се саображавате овоме свету, него се преображавајте обнављањем свога ума, да разаберете шта је Божија воља, шта је добро, пријатно и савршено.
3 На основу милости која ми је дата, сваком међу вама кажем: не мислите о себи боље него што треба да мислите, него мислите о себи трезвено, у складу са мером вере коју је Бог одредио сваком од вас. 4 Јер, као што у једном телу имамо много удова, а сви удови немају исту улогу, 5 тако смо и ми, многи, једно тело у Христу, а један другом удови. 6 А у складу с милошћу која нам је дата, имамо различите дарове. Ако је нечији дар пророковање – нека буде сразмерно вери; 7 ако је служење – нека служи; ако је поучавање – нека поучава; 8 ако је тешење – нека теши; ако је давање – нека даје од срца; ако је управљање – нека буде ревностан; ако је показивање милосрђа – нека то чини с радошћу.
Завера против Исуса
(Мк 14,1-2; Лк 22,1-2; Јн 11,45-53)
26 Када је Исус све ово изговорио, рече својим ученицима: 2 »Ви знате да је за два дана Пасха, и Сина човечијега ће предати да буде распет.«
3 Тада се првосвештеници и старешине народа окупише у двору првосвештеника који се звао Кајафа 4 и договорише се да Исуса на превару ухвате и убију.
5 »Али не за време празника«, рекоше, »да се народ не побуни.«
Помазање у Витанији
(Мк 14,3-9; Јн 12,1-8)
6 А Исус је био у Витанији, у кући Симона Губавца. 7 Док је лежао за трпезом, приђе му једна жена са посудом од алабастера пуном скупоцене мирисне помасти и изли је на његову главу.
8 Када су то ученици видели, почеше да негодују.
»Чему то расипништво?« рекоше. 9 »То је могло скупо да се прода и да се раздели сиромасима.«
10 А Исус је знао о чему говоре, па их упита: »Зашто гњавите ову жену? Учинила ми је добро дело. 11 Јер, сиромахе ћете увек имати са собом, али мене нећете увек имати. 12 Када је излила ову мирисну помаст на моје тело, учинила је то за моју сахрану. 13 Истину вам кажем: где год се, у целом свету, буде проповедало ово еванђеље, говориће се и о овоме што је она учинила, у спомен на њу.«
Јуда се договара да изда Исуса
(Мк 14,10-11; Лк 22,3-6)
14 Тада један од Дванаесторице – онај који се звао Јуда Искариотски – оде првосвештеницима 15 и упита их: »Колико сте вољни да ми дате ако вам га издам?«
Они му понудише тридесет сребрњака 16 и он отада поче да тражи повољну прилику да им га изда.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International