Book of Common Prayer
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 Избави ме од зликовца, ГОСПОДЕ,
од насилника ме заштити.
2 Они у срцу смишљају злодела
и поваздан кавге замећу.
3 Језик оштре да буде као змијски,
гујин отров им под уснама. Села
4 Сачувај ме, ГОСПОДЕ, од руку људи опаких,
од насилника ме заштити.
Они наумише да ме саплету.
5 Охоли ми поставише замку,
мрежу од ужади раширише
и клопке за мене наместише дуж пута. Села
6 Рекох ГОСПОДУ: »Ти си мој Бог.«
Чуј мој вапај за милост, ГОСПОДЕ.
7 Господе ГОСПОДЕ, мој силни Спаситељу,
ти ми штитиш главу у дан битке.
8 Не дај да се испуне жеље опакога, ГОСПОДЕ,
не дај да своје зле науме изврши када нападне. Села
9 Нека главе оних који ме опколише
прекрије мука коју су својим уснама изазвали.
10 Нека ужарено угљевље запљушти по њима.
Нека у огањ упадну, у дубоку јаму,
да више не устану.
11 Не дај да клеветник дуго живи на земљи,
нека насилника несрећа улови и уништи.
12 Знам да ГОСПОД брани права потлаченога
и убоге оправдава.
13 Да, праведници ће захваљивати твом Имену,
честити живети пред тобом.
Маскил Давидов. Када је био у пећини. Молитва.
1 Из свега гласа ГОСПОДА зовем у помоћ,
ГОСПОДУ вапијем за милост.
2 Пред њега изливам своју јадиковку,
пред њим објављујем своју невољу.
3 Кад год занемоћам,
ти си тај који мој пут зна.
На стази којом идем
замку су сакрили за мене.
4 Погледај десно и види –
никог за мене није брига.
Нема за мене уточишта,
нико за мој живот не мари.
5 Тебе у помоћ зовем, ГОСПОДЕ.
Говорим: »Ти си уточиште моје,
моје наследство у земљи живих.«
6 Помно саслушај мој вапај,
јер сам беспомоћан.
Избави ме од мојих гонитеља,
јер су од мене јачи.
7 Душу ми изведи из тамнице,
да твом Имену захваљујем.
Тада ће ме окружити праведници
због твоје доброте према мени.
Псалам Давидов.
1 Теби вапијем, ГОСПОДЕ: похитај к мени!
Саслушај ме кад ти завапим.
2 Нека моја молитва буде прихваћена пред тобом као кâд,
дизање мојих руку као вечерња жртва.
3 Стражу ми постави пред уста, ГОСПОДЕ,
чувај врата мојих усана.
4 Не дај да ми се срце приклони злоделима,
па да чиним опака дела с људима који неправду чине.
Не дај да једем њихове посластице.
5 Нека ме праведник из љубави удари и изгрди –
биће то уље на мојој глави,
то моја глава неће одбити,
јер моја молитва је против злодела зликоваца.
6 Кад њихове судије баце с литице,
увидеће како су благе биле моје речи:
7 »Као кад неко оре и копа земљу,
тако су наше кости расуте пред устима Шеола.«
8 А моје очи у тебе су упрте, Господе ГОСПОДЕ,
у тебе се уздам.
Живот ми не узимај.
9 Чувај ме од замки које ми поставише,
од клопки оних који чине злодела.
10 Нека опаки упадну у своје мреже,
а ја онуда прођем безбедно.
Псалам Давидов.
1 Чуј моју молитву, ГОСПОДЕ,
саслушај моје молбе за милост.
Услиши ме у својој верности и праведности.
2 Не изводи мене, твог слугу, пред свој суд,
јер нико жив није праведан пред тобом.
3 Непријатељ ми прогони душу,
мој живот разбија о земљу.
Тера ме да боравим у тами
као они који су давно помрли.
4 Зато сам занемоћао,
срце је у мени престрављено.
5 Сећам се давних дана,
о свим твојим делима размишљам,
о твојим делима мислим.
6 Руке к теби пружам,
жедна те је моја душа као сува земља. Села
7 Брзо ме услиши, ГОСПОДЕ,
снага ме оставља.
Не криј од мене своје лице,
да не будем као они што у гробну јаму силазе.
8 Дај да ујутро чујем о твојој љубави,
јер у тебе се уздам.
Обзнани ми пут којим да идем,
јер за тобом жудим.
9 Избави ме, ГОСПОДЕ, од мојих непријатеља,
јер у теби се сакривам.
10 Научи ме да чиним твоју вољу,
јер ти си Бог мој,
нека ме твој добри Дух по равној земљи води.
11 Имена свога ради, ГОСПОДЕ, живот ми сачувај,
ради праведности своје, душу ми из невоље изведи.
12 У знак своје љубави,
моје непријатеље потамани
и све моје душмане уништи,
јер ја сам твој слуга.
Валаамово треће пророштво
24 Када је Валаам видео да је ГОСПОДУ по вољи да благослови Израел, не оде да тражи знамења као у другим приликама, него се лицем окрену према пустињи. 2 Када је видео Израел утаборен по племенима, Божији Дух сиђе на њега 3 и он изрече своје пророштво:
»Пророштво Валаама сина Веоровог,
пророштво онога чије око види јасно,
4 пророштво онога који Божије речи чује,
који виђење од Свесилнога има,
који ничице пада,
а очи му се отварају:
5 Како су ти лепи шатори, Јакове,
твоја боравишта, Израеле!
6 Као палмови насади се шире,
као вртови крај реке,
као алоји које је ГОСПОД посадио,
као кедрови крај водâ.
7 Вода ће му тећи из ведара
и семе му имати воде у изобиљу.
Цар ће му бити већи од Агага
и његово царство узвишено.
8 Бог га је извео из Египта,
снагу дивљег бивола има.
Народе душманске прождире,
кости им дроби и својим стрелама их пробада.
9 Као лав се згурио и легао,
као лавица – ко сме да га раздражи?
Благословен био ко те благосиља
и проклет био ко те проклиње!«
Валаамово четврто пророштво
10 Тада се Валак разгневи на Валаама, па пљесну рукама и рече му: »Позвао сам те да прокунеш моје непријатеље, а оно – ти их три пута благослови! 11 Сместа се носи кући! Рекао сам ти да ћу те богато наградити, али ГОСПОД ти не даде да будеш награђен.«
12 Валаам одговори Валаку: »Зар нисам рекао гласницима које си ми послао: 13 ‚Да ми Валак дâ и своју палату пуну сребра и злата, не бих од своје воље могао да учиним ништа, ни добро ни зло, да прекршим ГОСПОДЊУ заповест. Морам да кажем само оно што ГОСПОД каже.‘?
12 Тако, дакле, браћо, дужници смо, али не телу, да бисмо по телу живели. 13 Ако живите по телу, умрећете. Али, ако Духом усмрћујете телесна дела, живећете. 14 Јер, они које води Божији Дух, Божији су синови. 15 Нисте, наиме, примили духа робовања, па да опет страхујете, него сте примили Духа усињења, којим вичемо: »Аба[a], Оче!« 16 Сâм Дух сведочи с нашим духом да смо Божија деца. 17 Па, ако смо деца, онда смо и наследници – наследници Божији и сунаследници Христови, ако заиста с њим страдамо, да бисмо имали удела у његовој слави.
Плаћање пореза цару
(Мк 12,13-17; Лк 20,20-26)
15 Тада фарисеји одоше и договорише се како да Исуса ухвате у речи, 16 па му послаше своје ученике заједно с иродовцима.
»Учитељу«, рекоше ови, »знамо да си истинољубив и да народ учиш Божијем путу у складу са истином и да се ни на кога не обазиреш, јер не гледаш ко је ко. 17 Зато нам реци шта мислиш: да ли је право да се цару даје порез или није?«
18 Исус, знајући њихове зле намере, рече: »Лицемери! Зашто ме искушавате? 19 Покажите ми новчић за порез.«
Они му пружише динар, 20 а он упита: »Чији је ово лик и натпис?«
21 »Царев«, рекоше они.
Тада им он рече: »Дајте, дакле, цару царево, а Богу Божије.«
22 Када су то чули, задивише се, па га оставише и одоше.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International