Book of Common Prayer
Соломонов.
1 Боже, дај цару, сину царевом,
свој осећај за правду и правичност,
2 да твом народу суди правично
и твојим сиромасима по правди.
3 Нека планине народу донесу мир,
а брда праведност.
4 Нека брани сиромахе међу народом,
нека спасе децу убогих,
нека скрши тлачитеља.
5 Нека те се боје док год је сунца и месеца,
кроз сва поколења.
6 Нека цар буде као киша која пада на покошену ливаду,
као пљускови што натапају земљу.
7 Нека у данима његове владавине
праведни бујају
и мир обилује док год је месеца.
8 Нека влада од мора до мора
и од Еуфрата[a] до крајева земље.
9 Нека пред њим клече становници пустиње,
нека његови непријатељи лижу прашину.
10 Нека му цареви Таршиша и острвâ
доносе данак,
цареви Сабе и Севе дарове.
11 Нека му се клањају сви цареви,
нека му служе сви народи.
12 Јер, он ће избавити убогога кад завапи,
сиромаха који нема помагача.
13 Сажалиће се на сиромаха и убогога
и спасти живот убогима.
14 Избавиће их од тлачења и насиља,
јер му је њихова крв драгоцена.
15 Живео цар!
Нека му се дарује злато сабејско.
Нека се моле за њега без престанка.
Нека га поваздан благосиљају.
16 Нека буде обиље жита у земљи,
нека се повија по врховима гора.
Нека њени плодови бујају као Либан.
Нека житељи града цветају као трава на земљи.
17 Нека му се име сачува довека,
нека траје док год је сунца.
Нека преко њега сви народи
буду благословени
и нека га славе.
18 Нека је благословен ГОСПОД, Бог,
Бог Израелов, који једини чини чуда.
19 Нека је благословено његово славно Име довека.
Нека се сва земља испуни његовом славом.
Амин! Амин!
20 Овде се завршавају молитве Давида сина Јесејевог.
Јод
73 Твоје руке су ме начиниле и обликовале.
Умности ми дај да твоје заповести научим.
74 Нека ме виде они који те се боје,
да се обрадују што у твоју реч полажем наду.
75 Знам, ГОСПОДЕ, да су твоји закони праведни
и да си ме због своје верности ударио јадом.
76 Нека ме твоја љубав теши
као што си обећао своме слузи.
77 Нека твоја самилост стигне до мене,
јер у твом Закону уживам.
78 Нека се бахати постиде
што су ме лажно оптужили,
а ја ћу о твојим налозима размишљати.
79 Нека ми се приклоне који те се боје
и који твоје прописе знају.
80 Нека ми срце буде беспрекорно по твојим уредбама,
да се не постидим.
Каф
81 Душа ми гине за твојим спасењем,
у твоју реч полажем наду.
82 Очи ми ишчилеше твоје обећање чекајући.
Питам: »Кад ћеш ме утешити?«
83 Иако постадох као мешина смежурана од дима,
твоје уредбе нисам заборавио.
84 Колико је дана преостало твом слузи?
Кад ћеш судити мојим гонитељима?
85 Бахати за мене копају јаме
твом Закону пркосећи.
86 Поуздане су све твоје заповести.
Помози ми, јер ме лажима прогоне.
87 Умало ме не докрајчише на земљи,
али твоје налоге не оставих.
88 Живот ми сачувај због своје љубави,
и држаћу се прописа које си изрекао.
Ламед
89 Твоја реч, ГОСПОДЕ,
довека чврсто стоји на небесима,
90 твоја верност кроз сва поколења.
Земљу си учврстио, и она стоји;
91 све и данас стоји по твојим законима,
јер све теби служи.
92 Да у твом Закону нисам уживао,
пропао бих у свом јаду.
93 Нећу заборавити твоје налоге довека,
јер си ми њима сачувао живот.
94 Твој сам – спаси ме!
Јер, твојим налозима сам се окренуо.
95 Опаки чекају да ме униште,
а ја хоћу твоје прописе да разумем.
96 Сваком савршенству видим границу,
али твоје заповести немају међа.
Ехуд
12 Израелци опет почеше да чине оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, па због тога ГОСПОД учини Еглона, цара Моава, јачим од Израела. 13 Еглон се удружи с Амонцима и Амалечанима, па дође, порази Израел и запоседе Град палми[a]. 14 Израелци су тако осамнаест година служили моавском цару Еглону.
15 Израелци опет завапише ГОСПОДУ, и он им подиже спаситеља – Ехуда, леворуког сина Гере Венијаминовца. Израелци га послаше да однесе данак моавском цару Еглону. 16 Ехуд искова кратак[b] двосекли мач и припаса га уз десно бедро, испод одеће, 17 па однесе данак Еглону, који је био врло дебео човек. 18 Када је предао данак, Ехуд отпусти људе који су донели данак, 19 па се код камених идола близу Гилгала окрену и врати Еглону.
»Имам за тебе једну тајну поруку, царе«, рече Ехуд.
»Тишина!« рече цар, и сви који су били код њега изађоше.
20 Тада Ехуд приђе цару, који је седео сам у горњој соби своје палате, и рече му: »Имам за тебе поруку од Бога.«
Док је цар устајао са престола, 21 Ехуд посегну левом руком, извуче мач са десног бедра и зари му га у трбух. 22 Чак и дршка мача улете за оштрицом, која му изађе на леђа. А како Ехуд није извукао мач из Еглоновог трбуха, око мача се склопи сало. 23 Потом Ехуд изађе на трем, за собом затворивши и закључавши врата горње собе. 24 Када је он отишао, дођоше Еглонове слуге и видеше да су врата горње собе закључана, па рекоше: »Сигурно се олакшава у нужнику.«
25 Чекали су колико су смели, па како Еглон и даље није отварао врата собе, узеше кључ. Када су откључали врата, а оно – господар им лежи на поду, мртав!
26 А док су они чекали, Ехуд је умакао. Прошао је поред камених идола и побегао у Сеиру. 27 Када је стигао онамо, дуну у овнујски рог у Ефремовом горју, па Израелци, с њим на челу, сиђоше са горја.
28 »Пођите за мном«, рече им, »јер вам је ГОСПОД предао у руке ваше непријатеље Моавце.«
Тако они сиђоше за њим и на реци Јордан запосеше газове према Моаву, па никог нису пуштали да пређе преко. 29 У то време убише око десет хиљада Моаваца, све кршних и снажних људи – ниједан није умакао. 30 Тога дана је Израел потукао Моав. Након тога је у земљи осамдесет година владао мир.
Обећање Светога Духа
1 У својој првој књизи, Теофиле, писао сам о свему што је Исус чинио и учио 2 све до дана када је био вазнет на небо, пошто је кроз Светога Духа дао упутства апостолима које је изабрао. 3 Појавио им се после свога страдања и дао им многе доказе да је жив. Показивао им се четрдесет дана и говорио о Божијем царству.
4 И док је још био заједно с њима, заповеди им: »Не удаљавајте се из Јерусалима, него чекајте Очево обећање, о којем сте чули од мене. 5 Јер, Јован је крстио водом[a], а ви ћете за неколико дана бити крштени Светим Духом.«
Вазнесење
6 Тада га окупљени упиташе: »Господе, хоћеш ли сада поново успоставити Израелово царство?«
7 А он им рече: »Није ваше да знате времена или рокове које је својом влашћу одредио Отац. 8 Али, примићете силу када на вас сиђе Свети Дух и бићете моји сведоци у Јерусалиму, у целој Јудеји и Самарији, и све до краја земље.«
9 И када је то рекао, би вазнет на небо пред њиховим очима, а облак га сакри од њихових погледа. 10 Док су они нетремице гледали ка небу како он одлази, два човека у белој одећи стадоше крај њих.
11 »Галилејци«, рекоше им ови, »зашто стојите и гледате ка небу? Овај Исус, који је од вас вазнет на небо, вратиће се исто овако како сте га видели да одлази на небо.«
Избор Јудиног наследника
12 Тада се они вратише у Јерусалим са горе која се зове Маслинска, а од Јерусалима је удаљена један суботњи дан хода[b]. 13 Када су стигли, попеше се у собу на спрату у којој су боравили: Петар, Јован, Јаков, Андреја, Филип, Тома, Вартоломеј, Матеј, Јаков Алфејев, Симон Зилот и Јуда Јаковљев. 14 Сви су се они истрајно и једнодушно молили заједно са женама и Маријом, Исусовом мајком, и његовом браћом.
Исусова смрт
(Мк 15,33-41; Лк 23,44-49; Јн 19,28-30)
45 Од поднева до три сата[a] завлада тама по целој земљи. 46 Око три сата[b] Исус повика из свега гласа: »Ели, Ели, лама сабахтани?« – што значи »Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?«(A)
47 Чули су то неки који су тамо стајали, па рекоше: »Зове Илију!«[c]
48 Један од њих сместа отрча, узе сунђер, натопи га сирћетом, натаче на трску, па даде Исусу да пије.
49 »Остави га«, рекоше остали, »да видимо да ли ће доћи Илија да га спасе.«
50 А Исус опет повика из свега гласа и издахну.
51 Тада се завеса у Храму расцепи надвоје, од врха до дна. Земља се затресе и стене попуцаше. 52 Гробови се отворише и васкрснуше тела многих умрлих светих, 53 који изађоше из гробова, а после Исусовог васкрсења одоше у свети град и показаше се многима.
54 Капетан и они који су с њим чували Исуса видеше земљотрес и све што се догодило, па се веома уплашише и рекоше: »Овај је заиста био Син Божији!«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International