Book of Common Prayer
Хоровођи. По напеву »Голубица на далеким храстовима«. Михтам Давидов. Када су га Филистејци ухватили у Гату.
1 Смилуј ми се, Боже,
јер људи ме газе.
Поваздан ме притискају ратници,
2 поваздан ме газе душмани.
Много је ратника нада мном.
3 Кад се уплашим,
у тебе се уздам.
4 У Бога, чију реч хвалим,
у Бога се уздам.
Нећу се плашити –
шта ми може смртник?
5 Поваздан моје речи искривљују,
стално смишљају како да ми учине зло.
6 Састају се, сакривени вребају,
на моје кораке пазе
чекајући да ми узму живот.
7 Зар да се с таквим безакоњем извуку?
У свом гневу, Боже, обори народе.
8 Пребројао си моје ноћи бесане;
моје сузе стави у мешину –
све је то већ у твојој књизи.
9 Чим завапим к теби,
узмакнуће моји непријатељи.
То знам јер Бог је на мојој страни.
10 У Бога, чију реч хвалим,
у ГОСПОДА, чију реч хвалим,
11 у Бога се уздам.
Нећу се плашити –
шта ми може човек?
12 Извршићу завете које сам ти дао, Боже;
принећу ти жртве захвалнице.
13 Зато што си ме избавио од смрти
– да, ноге си ми сачувао од посртања –
пред тобом ћу ходати у светлости живота.
Хоровођи. По напеву »Не затри«. Давидов. Михтам. Када је пред Саулом побегао у пећину.
1 Смилуј ми се, Боже,
смилуј ми се,
јер моја душа у теби тражи уточиште.
У сенци твојих крила потражићу уточиште
док несрећа не прође.
2 Богу Свевишњем вапијем,
Богу, који све за мене чини.
3 Са небеса шаље и спасава ме,
срамоти извргава оног ко ме гази. Села
Бог своју љубав и истину шаље.
4 Међу лавовима лежим,
међу људождерима,
чији су зуби копља и стреле,
а језик оштар мач.
5 Буди узвишен над небесима, Боже,
твоја слава над свом земљом.
6 Мрежу поставише за моје ноге –
душу ми обузе тескоба.
Јаму ископаше преда мном –
али сами у њу упадоше. Села
7 Срце ми је постојано, Боже,
срце ми је постојано.
Певаћу и свирати.
8 Пробуди се, душо моја!
Пробудите се, харфо и лиро!
Зору ћу да пробудим.
9 Захваљиваћу ти међу народима, Господе,
псалме ти певати међу народностима.
10 Јер, твоја љубав је велика до неба
и твоја истина до облакâ.
11 Буди узвишен над небесима, Боже,
твоја слава над свом земљом.
Хоровођи. По напеву »Не затри«. Давидов. Михтам.
1 Зар заиста праведне пресуде доносите, поглавари?
Зар поштено судите људима?
2 Не, јер у срцу смишљате неправду
и рукама размеравате насиље по земљи.
3 Опаки још од мајчине утробе застрањују,
још од мајчиног трбуха застрањују и говоре лажи.
4 Отров им је као змијски отров,
као у кобре која је уши затворила,
5 па не чује глас кротитељâ,
ма колико били вешти у чарању.
6 Поломи им зубе у устима, Боже,
скрши лавље очњаке, ГОСПОДЕ!
7 Нека нестану као вода која отиче,
нека буду згажени као трава на стази.
8 Нека буду као пуж који се топи док пузи,
као мртворођенче које никад не виде сунца.
9 Пре но што им котлићи осете врелину трња,
нека у љутом гневу буду живи одувани.
10 Радоваће се праведник кад буде освећен,
кад ноге опере у крви опаких.
11 Тада ће људи рећи:
»Заиста праведник добија награду.
Заиста постоји Бог који суди на земљи.«
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 Чуј, Боже, глас моје јадиковке,
живот ми сачувај од страшног непријатеља.
2 Сакриј ме од завере опаких,
од сплетке зликоваца.
3 Језике оштре као мач
и речи одапињу као љуте стреле.
4 Из потаје гађају недужнога;
гађају га изненада, ни од чега не зазирући.
5 Један другог у злим наумима бодре;
договарају се где да сакрију замке
и говоре: »Ко ће их видети?«
6 Неправду смишљају и говоре:
»Савршен злочин смо смислили.«
Дубока су тајна ум и срце човечије.
7 Али Бог ће их погодити стрелом,
биће рањени изненада;
8 сами ће се о свој језик саплести.
Сви који их виде одмахиваће главом.
9 Уплашиће се сав људски род;
причаће шта је Бог учинио
и извући поуку из његовог дела.
10 Праведник се радује у ГОСПОДУ
и у њега се узда.
Хвалиће се сви који су срца честитог.
Хоровођи. Псалам Давидов. Песма.
1 Хвала те чека на Сиону, ГОСПОДЕ,
теби се завет извршава.
2 Теби који чујеш молитве,
теби ће доћи сав људски род
3 грехом савладан.
Ти наше преступе опрашташ.
4 Благо оном кога си изабрао
и дао му да ти приступи,
да борави у твојим двориштима!
Наситисмо се добрима твога Дома,
твога Храма светог.
5 У својој праведности,
ти нас страхотним делима услишаваш,
Боже, Спаситељу наш,
узданице свих крајева земље
и мора далеких.
6 Својом силом учвршћујеш планине
снагом наоружан.
7 Хучање морâ стишаваш,
хучање таласа њихових
и грају народâ.
8 Они што живе накрај света
боје се твојих знамења.
Исходишта јутра и вечери
клицањем одзвањају.
9 О земљи водиш бригу и натапаш је,
чинећи је силно богатом.
Божија река пуна је воде,
да људима спремиш жито,
јер си тако одредио.
10 Натапаш бразде земљине,
грумење поравнаваш;
размекшаваш је пљуском,
усеве јој благосиљаш.
11 Годину крунишеш својим добрима
и обиље се излива куд год прођеш.
12 Пашњаци пустињски обиљем се преливају,
брда се опасују весељем.
13 Ливаде се прекриле стадима,
а долине огрнуле житом –
од радости кличу и певају.
16 »Далеко било да оставимо ГОСПОДА да бисмо служили другим боговима!« одговори народ. 17 »Јер, ГОСПОД, наш Бог, јесте онај који је нас и наше праоце извео из Египта, куће ропства, и нама наочиглед учинио она велика знамења. Он нас је чувао целим путем којим смо ишли и међу свим народима кроз које смо пролазили. 18 ГОСПОД је пред нама истерао све народе – Аморејце који су живели у овој земљи. И ми ћемо исто да служимо ГОСПОДУ, јер је он наш Бог.«
19 Тада Исус Навин рече народу: »Ви нисте у стању да служите ГОСПОДУ, јер он је свети Бог. Он је љубоморан Бог. Он вам неће опростити вашу побуну и грехе. 20 Ако оставите ГОСПОДА и служите туђим боговима, он ће се окренути против вас и довести на вас несрећу, па ће вас затрти, иако је био добар према вама.«
21 »Не!« рече народ Исусу Навину. »Служићемо ГОСПОДУ!«
22 Тада Исус Навин рече: »Сведоци сте сами против себе да сте изабрали ГОСПОДА, да њему служите.«
А народ одврати: »Сведоци смо.«
23 »Онда сада уклоните туђе богове који су међу вама«, рече Исус Навин, »и срцем се приклоните ГОСПОДУ, Богу Израеловом.«
24 А народ рече Исусу Навину: »Служићемо ГОСПОДУ, своме Богу, и покоравати му се.«
25 Тога дана Исус Навин склопи савез с народом, и тамо, у Сихему, изложи му прописе и законе. 26 Потом све то записа у Књигу Божијег закона, па узе један велик камен и постави га под смрдљиком близу ГОСПОДЊЕГ светилишта.
27 »Ево«, рече Исус Навин целом народу, »овај камен ће бити сведок против нас, јер је чуо све речи које нам је ГОСПОД говорио. Он ће бити сведок против вас ако будете неверни своме Богу.«
28 Онда Исус Навин отпусти народ, свакога на његово наследство.
Смрт Исуса Навина и свештеника Елеазара
29 После ових догађаја, умре Исус Навин, слуга ГОСПОДЊИ. Имао је сто десет година. 30 Сахранише га у крају који је наследио, у Тимнат-Сераху, у Ефремовом горју, северно од горе Гааш.
31 Израел је служио ГОСПОДУ све док је Исус Навин био жив и док су биле живе старешине које су га надживеле и које су знале све што је ГОСПОД учинио за Израел.
32 Јосифове кости, које су Израелци донели из Египта, сахрањене су у Сихему, на оном комаду земље који је Јаков био купио за сто сребрњака од синова Сихемовог оца Хамора, и то постаде наследство Јосифових потомака.
33 Умре и Елеазар син Ааронов, па га сахранише у Гиви, која је била додељена његовом сину Пинхасу у Ефремовом горју.
Поздрави и опомене
16 Препоручујем вам нашу сестру Фиву, служитељку[a] у цркви у Кенхреји, 2 да је примите у Господу онако како приличи светима, да јој помогнете у свему што јој од вас затреба, јер је и она многима, а и мени самом, била заштитница.
3 Поздравите Приску и Акилу, моје сараднике у Христу Исусу. 4 Они су за мој живот подметнули свој врат. Не захваљујем им само ја него и све цркве незнабожаца.
5 Поздравите и цркву у њиховој кући.
Поздравите мог драгог Епенета, који је првенац из Азије за Христа.
6 Поздравите Марију, која се много трудила за вас.
7 Поздравите Андроника и Јунија, моје рођаке и другове у сужањству. Они уживају углед међу апостолима, а у Христу су били пре мене.
8 Поздравите Амплијата, кога волим у Господу.
9 Поздравите Урбана, нашег сарадника у Христу, и мог драгог Стахија.
10 Поздравите Апела, који је прекаљен у Христу.
Поздравите све Аристовулове.
11 Поздравите Иродиона, мог рођака.
Поздравите све Наркисове који су у Господу.
12 Поздравите Трифену и Трифосу, које се труде у Господу. Поздравите моју драгу Персиду, која се много трудила у Господу.
13 Поздравите Руфа, изабраног у Господу, и мајку његову и моју.
14 Поздравите Асинкрита, Флегонта, Ермију, Патрова, Ерма и браћу која су с њима.
15 Поздравите Филолога и Јулију, Ниреја и његову сестру, и Олимпа и све свете који су с њима.
16 Поздравите један другога светим пољупцем.
Поздрављају вас све Христове цркве.
24 Пилат виде да ништа не помаже, него да настаје све већи метеж, па узе воде и пред народом опра руке, говорећи: »Нисам крив за крв овога човека – то је ваша ствар!«
25 А сав народ одврати: »Његова крв на нас и на нашу децу!«
26 Тада им Пилат ослободи Вараву, а Исуса избичева, па га предаде да га распну.
Војници се ругају Исусу
(Мк 15,16-20; Јн 19,2-3)
27 Намесникови војници одведоше Исуса у преторијум, па око њега окупише целу чету. 28 Свукоше га и огрнуше скерлетним плаштом. 29 Исплетоше венац од трња и ставише му га на главу, а у десну руку трску. Онда клекнуше пред њим, па почеше да му се ругају, говорећи: »Здраво, царе Јудеја!«
30 Потом су га пљували и ударали трском по глави. 31 Када су престали да му се ругају, скинуше плашт с њега и обукоше му његову одећу, па га одведоше да га распну.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International