Book of Common Prayer
Хоровођи. Уз жичане инструменте. Давидов.
1 Чуј мој вапај, Боже,
моју молитву помно саслушај.
2 С крајева земље те дозивам
док ми срце малакше.
На високу стену ме одведи
где ћу бити спокојан.
3 Јер, ти си моје уточиште,
јака кула против непријатеља.
4 Да ми је да у твом шатору боравим довека
и уточиште нађем у заклону твојих крила. Села
5 Јер, ти си чуо моје завете, Боже,
дао ми наследство које је за оне
који се твога Имена боје.
6 Умножи број дана царевог живота,
његове године кроз поколења.
7 Нека довека седи на престолу пред Богом,
чија ће љубав и истина бдети над њим.
8 Тако ћу твом Имену псалме певати довека
и своје завете извршавати сваки дан.
Хоровођи. За Једутуна. Псалам Давидов.
1 Само је у Богу починак, душо моја,
од њега је моје спасење.
2 Само је он моја Стена и Спаситељ,
моје утврђење високо, нећу се пољуљати.
3 Докле ћете насртати на мене?
Зар хоћете да ме убијете?
Само што не паднем
као нагнут зид, као ограда климава.
4 Заверу су сковали
да ме с мог узвишеног места оборе.
Лажи им омилише.
Устима ме благосиљају,
а у себи проклињу. Села
5 Само је у Богу починак, душо моја,
од њега је моја нада.
6 Само је он моја Стена и Спаситељ,
моје утврђење високо, нећу се пољуљати.
7 Код Бога је моје спасење и слава,
Бог је моја јака Стена, моје уточиште.
8 У њега се уздај у свако доба, народе,
своје срце изливајте пред њим.
Бог је наше уточиште. Села
9 Људи су само дашак,
људски род је лаж.
Да се сви заједно попну на кантар,
од дашка би били лакши.
10 Не уздајте се у изнуђено,
не поносите се отетим.
Ако вам се увећа богатство,
нека вам се срце за њега не везује.
11 Бог рече једно,
а ја чух и друго:
да је у Богу снага
12 и да је у теби, Господе, љубав.
Ти сваком враћаш према његовим делима.
Хоровођи. Давидов. Псалам. Песма.
1 Нека устане Бог,
нека се распрше његови непријатељи,
нека се разбеже пред њим они који га мрзе.
2 Као што се растерује дим, растерај их.
Као што се восак топи пред ватром,
нека тако опаки пропадну пред Богом.
3 А праведни нека се радују,
нека се веселе пред Богом,
нека радосно кличу.
4 Певајте Богу, псалме певајте његовом Имену.
Величајте онога који јаше на облацима[a] –
име му је ГОСПОД –
и кличите пред њим.
5 Бог у свом светом пребивалишту
отац је сирочади, бранитељ удовица.
6 Бог усамљенима налази дом,
сужње изводи на срећну слободу,
а бунтовне оставља да живе
у земљи спрженој сунцем.
7 Кад си ишао пред својим народом, Боже,
кад си кроз пустолину корачао, Села
8 земља се тресла, небо лило кишу
пред Богом синајским,
пред Богом, Богом Израеловим.
9 Ти посла изобилну кишу, Боже,
свој изнемогли посед окрепи.
10 Твој народ се насели на њему
и ти, Боже, од својих добара за сиромахе спреми.
11 Господ издаде заповест,
и мноштво жена радосну вест објави:
12 »Цареви над војскама беже ли беже!
Домаћице деле плен!
13 Чак и за вас који сте лежали међу торовима
има крилâ голубице обложених сребром,
с перјем од злата!«
14 Кад је Свесилни развејао цареве по земљи,
она постаде као снег на Цалмону.
15 Моћна гора је гора башанска;
гора башанска је гора врлетна.
16 Зашто са завишћу гледате, горе врлетне,
на гору на којој се Богу свидело да борави,
на којој ће се ГОСПОД настанити довека?
17 Божијих је кола десетине хиљада
и хиљаде хиљада:
Господ са Синаја у своје светилиште долази.
18 Када си се попео на висину,
за собом си повео сужње
и од људи примио дарове,
чак и од бунтовникâ,
да би ГОСПОД, Бог, тамо боравио.
19 Нека је благословен Господ,
Бог наш Спаситељ,
који наш терет носи поваздан. Села
20 Наш Бог је Бог који спасава;
ГОСПОД, Господ, од смрти избавља.
21 Заиста, Бог ће смрскати главе својих непријатеља,
космато теме онога ко у својој кривици остаје.
22 Господ рече: »Вратићу их из Башана,
вратићу их из морских дубина,
23 да ноге умочиш, а твоји пси језик
у крв непријатељâ.«
24 Народ виде улазак твоје поворке, Боже,
улазак поворке Бога, мога Цара, у светилиште.
25 Напред су певачи, за њима свирачи,
између њих девојке у даире ударају.
26 Бога благосиљајте на великом скупу,
ГОСПОДА, Врело Израелово, благосиљајте!
27 Предводи их најмлађи, Венијамин,
за њим поглавари Јудини са њиховим мноштвом,
поглавари Завулонови и поглавари Нефталимови.
28 Покажи своју силу, Боже,
силу, Боже, којом си за нас све чинио
29 из свога Храма у Јерусалиму,
где ти цареви доносе дарове.
30 Запрети звери међу трском,
крду бикова међу телићима народâ.
Нека ти, унижена,
сребрне шипке донесе.
Распршио си народе којима је мио рат;
сада ти пузећи долазе са сребрњацима.
31 Из Египта ће доћи посланици,
Куш ће пружити руке Богу.
32 Певајте Богу, царства земаљска,
псалме певајте ГОСПОДУ, Села
33 Ономе који јаше по небесима,
по небесима исконским,
који, ено, силним гласом грми.
34 Признајте Божију силу.
Његово је величанство над Израелом,
његова сила у облацима.
35 Страшан си, Боже, у свом светилишту.
Бог Израелов силу и моћ даје свом народу.
Нека је благословен Бог!
Анђео ГОСПОДЊИ у Бохиму
2 Анђео ГОСПОДЊИ дође из Гилгала у Бохим и рече: »Извео сам вас из Египта и довео вас у земљу за коју сам се заклео да ћу је дати вашим праоцима. Рекао сам: ‚Никад нећу раскинути свој савез с вама, 2 а ви немојте да склапате савез са становницима ове земље, него порушите њихове жртвенике.‘ Али ви ме нисте послушали. Зашто сте то учинили? 3 Зато вам кажем: нећу их истерати пред вама. Они ће вам бити бич на леђима, а њихови богови замка.«
4 Када је анђео ГОСПОДЊИ изговорио ове речи свим Израелцима, народ гласно заплака. 5 Због тога оно место назваше Бохим[a] и тамо принеше жртве ГОСПОДУ.
Израелци престају да служе ГОСПОДУ
11 Израелци су чинили оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима и служили Ваалима. 12 Оставили су ГОСПОДА, Бога својих праотаца, који их је извео из Египта, и пошли за другим боговима, боговима околних народа, па су им се клањали. Разгневили су ГОСПОДА, 13 јер су га оставили и служили Ваалу и Астартама.
14 ГОСПОД се силно разгневи на Израелце и предаде их у руке пљачкашима да их пљачкају и свим непријатељима око њих, којима више нису могли да се супротставе. 15 Кад год су одлазили у бој, бивали су поражени јер је ГОСПОД био против њих, као што је рекао и као што им се заклео. Тако су се нашли у великој невољи.
16 Тада ГОСПОД поче да им подиже судије, да их спасавају од пљачкаша. 17 Али они ни своје судије нису слушали, већ су се одавали блуду са другим боговима и клањали им се. Брзо су скренули с пута којим су ишли њихови праоци, који су слушали ГОСПОДЊЕ заповести. Они нису тако чинили. 18 Кад год би им ГОСПОД подигао неког судију, био би с њим и спасавао их од њихових непријатеља док год је тај судија био жив. Јер, ГОСПОД би се сажалио на њих због њиховог роптања под онима који су их мучили и тлачили. 19 А када би судија умро, они би се враћали својим поквареним делима, горим од оних која су чинили њихови очеви. Ишли су за другим боговима, служили им и клањали им се, одбијајући да се оставе својих дела и тврдоглавости.
20 Зато се ГОСПОД силно разгневи на Израелце и рече: »Пошто је овај народ прекршио савез који сам склопио са њиховим праоцима и није ми се покорио, 21 нећу више истерати пред њима ниједан од народâ које је Исус Навин оставио када је умро. 22 Помоћу њих ћу проверити Израелце, да видим да ли ће се држати мога пута и ићи њиме као што су то чинили њихови праоци.«
23 Зато је ГОСПОД и пустио оне народе да остану. Није их одмах истерао нити их је предао у руке Исусу Навину.
17 Преклињем вас, браћо, чувајте се оних који стварају раздоре и саблазни, што је у супротности са учењем које сте ви научили. И клоните их се, 18 јер такви не служе нашем Господу Христу, него свом трбуху, па лепим и ласкавим речима заводе срце безазлених. 19 Уосталом, сви су чули за вашу послушност. Дакле, радујем се због вас, али хтео бих да будете мудри за добро, а безазлени за зло. 20 А Бог мира ће Сатану ускоро смрвити под вашим ногама.
Милост нашега Господа Исуса с вама.
21 Поздрављају вас Тимотеј, мој сарадник, и Лукије, Јасон и Сосипатар, моји рођаци.
22 Поздрављам вас у Господу ја, Тертије, који сам записао ову посланицу.
23 Поздравља вас Гај, мој домаћин и домаћин целе цркве.
Поздрављају вас Ераст, градски благајник, и брат Кварт. 24 [a]
Хвалоспев Богу
25 А Ономе који може да вас учврсти по мом еванђељу и проповедању Исуса Христа, по откривењу тајне која је вековима била сакривена, 26 а сада је, по заповести вечнога Бога, откривена преко пророчких записа и обзнањена свим народима да поверују и покоре се 27 – јединоме мудром Богу, кроз Исуса Христа, слава довека! Амин.
Распеће
(Мк 15,21-32; Лк 23,26-43; Јн 19,17-27)
32 Док су излазили, наиђоше на једног човека из Кирине који се звао Симон и натераше га да носи Исусов крст. 33 Када су стигли на место које се зове Голгота – што значи »Лобањско место« – 34 дадоше Исусу да пије вино помешано са жучи. Али, кад га је окусио, не хтеде да га пије. 35 Они га распеше, па разделише његову одећу бацањем коцке. 36 Онда седоше тамо да га чувају.
37 А изнад главе су му ставили написану његову кривицу: Ово је Исус, цар Јудеја.
38 Тада с њим распеше и два разбојника – једног с његове десне, а другог с леве стране.
39 А пролазници су га вређали. Махали су главама 40 и говорили: »Спаси самога себе, ти који рушиш Храм и градиш га за три дана! Сиђи са крста ако си Син Божији!«
41 Слично су му се ругали и првосвештеници, заједно с учитељима закона и старешинама, говорећи: 42 »Друге је спасао, а себе не може да спасе! Он је цар Израела – нека сада сиђе с крста, па ћемо му поверовати. 43 Узда се у Бога, па нека га он сада избави ако га жели. Јер, говорио је: ‚Ја сам Син Божији.‘«
44 А тако су га вређали и разбојници који су с њим били распети.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International