Book of Common Prayer
Цаде
137 Праведан си, ГОСПОДЕ,
и правични су твоји закони.
138 Праведни су и сасвим поуздани
прописи које си дао.
139 Изједа ме моја ревност,
јер моји душмани твоје речи заборавише.
140 Твоја обећања сасвим су проверена,
твој слуга их воли.
141 Незнатан сам и презрен,
али твоје налоге не заборављам.
142 Твоја је праведност праведност вечна
и твој Закон истина.
143 Невоља и тескоба ме снађоше,
али у твојим заповестима уживам.
144 Вечна је праведност твојих прописа;
дај ми да их разумем, да бих живео.
Коф
145 Из свег срца вапијем –
услиши ме, ГОСПОДЕ,
твојих уредби ћу се држати.
146 Теби вапијем,
спаси ме, и твојих прописа ћу се држати.
147 Пре зоре устајем и вапијем,
твоју реч ишчекујем.
148 Очи ми широм отворене кроз ноћне сате,
да бих о твојим обећањима размишљао.
149 ГОСПОДЕ, чуј мој глас због љубави своје,
живот ми сачувај по законима својим.
150 Примичу се они који опаке науме смишљају,
далеко су од твог Закона.
151 Али ти си близу, ГОСПОДЕ,
и поуздане су све твоје заповести.
152 Одавно сам из твојих прописа научио
да си их утемељио довека.
Реш
153 Погледај на мој јад и избави ме,
јер нисам твој Закон заборавио.
154 Поведи моју парницу и ослободи ме,
живот ми дај као што си обећао.
155 Спасење је далеко од опаких,
јер твоје уредбе не траже.
156 Велика је твоја самилост, ГОСПОДЕ.
Живот ми сачувај по законима својим.
157 Много је мојих гонитеља и душмана,
али од твојих прописа не скрећем.
158 Видео сам издајнике, и згрозио се,
јер се твојих обећања не држе.
159 Види како твоје налоге волим, ГОСПОДЕ.
Живот ми сачувај због своје љубави.
160 Истина је срж твоје речи
и вечни су сви твоји праведни закони.
Јов
23 Тада Јов одврати:
2 »И данас ми је јадиковка чемерна;
тешка је његова рука упркос мом јецању.
3 О, кад бих бар знао где да га нађем!
Кад бих у његово пребивалиште могао да одем!
4 Свој случај бих изложио пред њим
и своја уста напунио доказима.
5 Сазнао бих шта би ми одговорио
и разумео речи које ми је упутио.
6 Да ли би с великом силом расправљао са мном?
Не, он би попустљив био према мени.
7 Тамо би честит човек изнео свој случај,
и ја бих се заувек избавио од свог судије.
8 »Али, одем ли на исток, он није тамо,
кренем ли на запад, не налазим га.
9 Кад на северу чини дела, ја га не видим,
кад скрене на југ, не опажам га.
10 Али, он зна пут којим идем;
кад ме провери, изаћи ћу као злато.
11 Моје ноге су његове стопе пратиле,
не скрећући, држао сам се пута његовог.
12 Од заповести његових усана нисам одступао,
речи уста његових похранио сам у грудима.
Исус позива Филипа и Натанаила
43 Сутрадан Исус одлучи да иде у Галилеју, па нађе Филипа и рече му: »Пођи за мном.«
44 Филип је био из Витсаиде, Андрејиног и Петровог града.
45 Филип нађе Натанаила, па му рече: »Нашли смо онога о коме су писали Мојсије у Закону и пророци – Исуса из Назарета, Јосифовог сина!«
46 »Зар из Назарета може да дође нешто добро?« упита га Натанаил.
А Филип му рече: »Дођи, па види.«
47 Исус угледа Натанаила како долази к њему, па рече за њега: »Ево правог Израелца у коме нема лукавства.«
48 »Одакле ме познајеш?« упита Натанаил.
А Исус му одговори: »Видео сам те док си још био испод смокве, пре него што те је Филип позвао«.
49 »Раби«, рече му Натанаил, »ти си Син Божији, ти си Цар Израела!«
50 »Зар верујеш зато што сам ти рекао да сам те видео испод смокве?« упита га Исус. »Видећеш и веће ствари од ових.«
51 Онда рече: »Истину вам кажем: видећете отворено небо и Божије анђеле како узлазе и силазе на Сина човечијега.«
Хоровођи. Давидов. Псалам.
1 ГОСПОДЕ, проничеш ме свега и познајеш,
2 знаш када седам и када устајем,
издалека мисли ми разазнајеш.
3 Видиш када ходам и када лежем,
знани су ти сви моји путеви.
4 Још ми реч није на језик дошла,
а ти је, ГОСПОДЕ, већ сву знаш.
5 С леђа и с лица ме окружујеш,
на мене си своју руку положио.
6 То знање ми је сувише чудесно,
превисоко да бих га докучио.
7 Куда да одем од Духа твог?
Куда од тебе да побегнем?
8 Попнем ли се на небо – тамо си,
прострем ли свој лежај у Шеолу – и тамо си.
9 Дигнем ли се на крилима зориним
и на крају мора се настаним,
10 и тамо би ме твоја рука водила,
држала ме твоја десница.
11 Кажем ли: »Нека ме тама сакрије
и светлост око мене нека ноћ постане«,
12 ни тама ти неће бити тамна –
ноћ теби као дан сија,
тама исто као светлост.
13 Јер, ти си нутрину мог бића створио,
саткао ме у мајчиној утроби.
14 Хвала ти што сам створен
силно чудесно.
Чудесна су твоја дела –
зна то добро моја душа.
15 Нису ти моје кости биле скривене
док сам настајао у тајности,
док сам у дубинама земље ткан.
16 Твоје очи су ме гледале
док сам тек заметак био.
Сваки мој дан у твоју књигу је записан
пре но што је иједан настао.
17 Како су ми твоје мисли недокучиве, Боже!
Како је огроман њихов збир!
18 Да их бројим – више их је него песка,
и да их пребројим – ти ми преостајеш.
19 О, кад би погубио опаке, Боже!
Одлазите од мене, крволоци!
20 Злонамерно говоре о теби,
Име ти злоупотребљавају душмани.
21 Зар не мрзим оне који мрзе тебе, ГОСПОДЕ,
и зар се не гнушам оних који се против тебе дижу?
22 Мрзим их мржњом потпуном,
у непријатеље их убрајам.
23 Проникни ме, Боже, и срце ми упознај,
испитај ме и сазнај моје мисли тескобне.
24 Види нисам ли на рђавом путу
и вечним путем ме поведи.
Исус предсказује своју смрт
20 Међу онима који су дошли да се поклоне Богу на празник било је и Грка. 21 Они дођоше к Филипу, који је био из Витсаиде у Галилеји, и замолише га, говорећи: »Господару, хтели бисмо да видимо Исуса.«
22 Филип оде и то рече Андреји, па Андреја и Филип одоше и то рекоше Исусу.
23 »Дошао је час да се Син човечији прослави«, рече им Исус. 24 »Истину вам кажем: ако пшенично зрно не падне на земљу и не умре, остаје само. А ако умре, доноси обилан род. 25 Ко воли свој живот, изгубиће га, а ко мрзи свој живот на овоме свету, сачуваће га за вечни живот. 26 Ко ми служи, иде за мном, и где сам ја, тамо ће бити и мој служитељ. Мој Отац ће указати част оном ко ми служи.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International