Book of Common Prayer
Хоровођи. Уз жичане инструменте. Маскил Давидов.
1 Чуј моју молитву, Боже,
не криј се од моје молбе.
2 Помно ме саслушај и услиши.
Мисли су ми збркане и сметен сам
3 због онога што говори непријатељ,
због онога како ме опаки тлачи.
Јер, на мене обарају несрећу
и у свом гневу ме мрзе.
4 Срце се у мени грчи,
смртни ужас ме спопада,
5 страх и трепет ме обузе,
језа ме преплави.
6 Рекох: »Е да су ми крила као у голуба,
одлетео бих и био на миру!
7 Далеко бих одлепршао,
у пустињи боравио. Села
8 Похитао бих у своје склониште
од вихора и олује.«
9 Говор им збркај, Господе, језике им расколи,
јер насиље и кавгу видим у граду.
10 Дању и ноћу круже његовим зидинама.
У њему су неправда и мука,
11 у њему је пропаст;
тлачење и превара не одлазе му с улица.
12 Да ме увредио непријатељ,
то бих поднео.
Да се дигао на мене онај ко ме мрзи,
од њега бих се сакрио.
13 Али то си учинио ти, човек као ја,
мој пријатељ, кога тако добро знам,
14 с којим сам водио присне разговоре
док смо код Дома Божијег ходали међу мноштвом.
15 Нека их заскочи смрт,
нека живи сиђу у Шеол,
јер зло им је у дому и срцу.
16 А ја Бога призивам,
и ГОСПОД ме спасава.
17 Увече, ујутро, у подне жалим се и јечим,
и он ми чује глас.
18 Здравог и живог ће ме избавити
из битке коју с многима водим.
19 Чуће Бог, који од искона седи на престолу,
и поразити их, Села
јер не мењају се и Бога се не боје.
20 Мој друг на пријатеља диже руку
и свој савез прекрши.
21 Говор му је гладак маслац,
а у срцу му рат.
Речи су му блаже од уља,
а у ствари су мачеви исукани.
22 ГОСПОДУ повери своје бриге,
и он ће те подупрети –
никад неће дати да праведник посрне.
23 А ти ћеш, Боже,
опаке оборити у јаму пропасти.
Крволоци и варалице
неће доживети ни пола својих дана.
А ја се у тебе уздам.
Давидов.
1 Свим срцем ћу ти захваљивати,
пред анђелима[a] псалме ти певати.
2 Клањаћу се према твом светом Храму
и твом Имену захваљивати
за твоју љубав и истину.
Јер, ти си своје Име и обећање
од свега већим учинио.
3 Кад сам завапио, услишио си ме,
душу ми охрабрио и оснажио.
4 Нека ти захваљују сви цареви земаљски, ГОСПОДЕ,
кад чују речи твојих уста.
5 Нека певају о путевима ГОСПОДЊИМ,
јер величанствена је Слава ГОСПОДЊА.
6 ГОСПОД је на висини,
али на понизнога обраћа пажњу,
а охолога издалека препознаје.
7 Чак и кад сред невоље ходам,
ти ми живот чуваш.
Своју руку пружаш
против гнева мојих непријатеља,
твоја десница ме спасава.
8 ГОСПОД ће довршити што је за мене започео.
Љубав твоја, ГОСПОДЕ, остаје довека –
не остављај своја дела.
Хоровођи. Давидов. Псалам.
1 ГОСПОДЕ, проничеш ме свега и познајеш,
2 знаш када седам и када устајем,
издалека мисли ми разазнајеш.
3 Видиш када ходам и када лежем,
знани су ти сви моји путеви.
4 Још ми реч није на језик дошла,
а ти је, ГОСПОДЕ, већ сву знаш.
5 С леђа и с лица ме окружујеш,
на мене си своју руку положио.
6 То знање ми је сувише чудесно,
превисоко да бих га докучио.
7 Куда да одем од Духа твог?
Куда од тебе да побегнем?
8 Попнем ли се на небо – тамо си,
прострем ли свој лежај у Шеолу – и тамо си.
9 Дигнем ли се на крилима зориним
и на крају мора се настаним,
10 и тамо би ме твоја рука водила,
држала ме твоја десница.
11 Кажем ли: »Нека ме тама сакрије
и светлост око мене нека ноћ постане«,
12 ни тама ти неће бити тамна –
ноћ теби као дан сија,
тама исто као светлост.
13 Јер, ти си нутрину мог бића створио,
саткао ме у мајчиној утроби.
14 Хвала ти што сам створен
силно чудесно.
Чудесна су твоја дела –
зна то добро моја душа.
15 Нису ти моје кости биле скривене
док сам настајао у тајности,
док сам у дубинама земље ткан.
16 Твоје очи су ме гледале
док сам тек заметак био.
Сваки мој дан у твоју књигу је записан
пре но што је иједан настао.
17 Како су ми твоје мисли недокучиве, Боже!
Како је огроман њихов збир!
18 Да их бројим – више их је него песка,
и да их пребројим – ти ми преостајеш.
19 О, кад би погубио опаке, Боже!
Одлазите од мене, крволоци!
20 Злонамерно говоре о теби,
Име ти злоупотребљавају душмани.
21 Зар не мрзим оне који мрзе тебе, ГОСПОДЕ,
и зар се не гнушам оних који се против тебе дижу?
22 Мрзим их мржњом потпуном,
у непријатеље их убрајам.
23 Проникни ме, Боже, и срце ми упознај,
испитај ме и сазнај моје мисли тескобне.
Испразност богатства
8 Ако у некој покрајини видиш да сиромахе угњетавају и да се гази суд и правда, немој да се чудиш томе, јер једног службеника штити други, виши, а обојицу највиши. 9 Иза свега стоји корист од земље – чак и цар зависи од њива.
10 Ко воли новац, никада га нема довољно. Ко воли богатство, никада није задовољан својим приходом. И то је испразност. 11 Како се имовина увећава, тако је све више оних који је троше. И каква је онда власнику корист од ње, осим што је гледа?
12 Радник слатко спава, имао или немао довољно да једе, а богаташу обиље не дâ да заспи.
13 Видео сам велико зло под сунцем: како се богатство гомила на штету своме власнику 14 јер се то богатство изгубило несрећним случајем, па сину који му се родио ништа није остало.
15 Човек гô излази из мајчине утробе, и како долази, тако и одлази – ништа од свог мукотрпног труда не може да понесе са собом. 16 И то је велико зло, што човек како долази, тако и одлази. Шта има од тога што је мукотрпно радио, када му је сав труд отишао у ветар? 17 Целог свога века живи у мраку, бризи, гневу и болести.
18 Тада увидех да је за човека добро и исправно да једе и пије и да налази задовољство у свом мукотрпном труду под сунцем за оно мало дана живота што му је Бог дао – јер то је његова награда. 19 Када Бог некоме дâ богатство и имање и дâ му да у њима ужива, да прихвати своју награду и да налази радост у свом мукотрпном труду – то је дар од Бога. 20 Такав ретко мисли о данима свога живота, јер му је Бог радошћу запослио ум.
23 А пре него што је дошла вера, били смо затвореници под Законом, чувани за веру која је тек требало да буде откривена. 24 Тако нас је Закон надзирао и водио нас до Христа, да се оправдамо на основу вере. 25 А сада, када је дошла вера, више нисмо под надзором.
Божији синови
26 Кроз веру у Христа Исуса, сви сте Божији синови. 27 Јер, сви ви који сте се у Христа крстили, у Христа сте се обукли. 28 Нема више Јудејин – Грк, роб – слободњак, мушко – женско, јер сте сви једно у Христу Исусу. 29 А ако сте Христови, онда сте Авраамово потомство, наследници по обећању.
4 Хоћу да кажем: све док је наследник малолетан, нимало се не разликује од роба. Иако је господар свега, 2 под старатељима је и управитељима до рока који је одредио његов отац. 3 Тако смо и ми, док смо били малолетни, робовали стихијама овога света, 4 а када је дошла пуноћа времена, Бог је послао свога Сина, рођеног од жене, рођеног под Законом, 5 да откупи оне који су под Законом, да постанемо синови[a]. 6 А пошто сте синови, Бог је у ваше срце послао Духа свога Сина, који виче: »Аба[b], Оче.« 7 Тако више ниси роб, него син, а ако си син, онда те је Бог учинио и наследником.
Павлова брига за Галаћане
8 Док још нисте познавали Бога, робовали сте боговима који то по својој природи нису. 9 А сада, пошто сте упознали Бога – боље речено: пошто је он упознао вас – како то да се опет окрећете оним немоћним и бедним стихијама и опет изнова хоћете да им робујете? 10 Славите дане и месеце и доба и године! 11 Бојим се за вас – да се можда нисам узалуд трудио око вас.
Чисто и нечисто
(Мк 7,1-23)
15 Тада из Јерусалима к Исусу дођоше неки фарисеји и учитељи закона и упиташе: 2 »Зашто твоји ученици крше предање старешина? Не перу руке пре јела!«
3 »А зашто ви кршите Божију заповест због свог предања?« упита Исус њих. 4 »Јер, Бог је рекао: ‚Поштуј свога оца и мајку‘(A), и: ‚Ко прокуне оца или мајку, нека се погуби.‘(B) 5 А ви говорите: ‚Ко каже оцу или мајци: »Све чиме бих ти могао помоћи, дар је Богу[a]« 6 – тај не треба да поштује свога оца.‘ Тако сте, због свог предања, обеснажили Божију реч. 7 Лицемери! Исаија је добро о вама пророковао кад је рекао:
8 ‚Овај народ ме уснама поштује,
а срце му је далеко од мене.
9 Узалуд ме славе,
јер људске заповести као учење шире.‘«(C)
10 Исус позва к себи народ, па им рече: »Чујте и разумејте: 11 човека не чини нечистим оно што у уста улази; него, оно што из уста излази – то човека чини нечистим.«
12 Тада му приђоше ученици и рекоше: »Знаш ли да су се фарисеји саблазнили кад су чули шта си рекао?«
13 »Биће из корена ишчупана свака биљка коју није посадио мој небески Отац«, одговори им он. 14 »Пустите их. Они су слепи и вође слепима. А ако слеп води слепога, обојица ће упасти у јаму.«
15 Петар му рече: »Објасни нам ту причу.«
16 »Зар ни ви још не разумете?« упита Исус. 17 »Зар не схватате да све што улази у уста, иде у трбух и избацује се из тела? 18 Али, оно што излази из уста, извире из срца, и то човека чини нечистим. 19 Јер, из срца извиру зле мисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, кривоклетства и увреде. 20 То човека чини нечистим, а не чини га нечистим то што једе неопраних руку.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International