Book of Common Prayer
Песма. Псалам потомака Корејевих. Хоровођи. Према махалат-леаноту. Маскил Хемана Езраховца.
1 ГОСПОДЕ, Боже, мој Спаситељу,
и дан и ноћ пред тобом запомажем.
2 Нека моја молитва дође пред тебе,
саслушај мој вапај.
3 Јер, душа ми је сита несреће
и живот ми се примиче Шеолу.
4 Већ ме убрајају у оне
који у гробну јаму силазе.
Као човек сам коме нема помоћи,
5 остављен међу мртвима,
као погинули што леже у гробу,
којих се више не сећаш,
који су одвојени од твоје руке.
6 У најдубљу јаму си ме положио,
у мрачне дубине.
7 Твоја јарост тешко ме притиска,
свим својим таласима ме удараш.
8 Удаљио си од мене моје познанике,
учинио да им постанем одвратан.
Затворен сам и не могу да изађем.
9 Очи ми ослабише од патње.
Из дана у дан теби вапијем, ГОСПОДЕ,
теби пружам руке.
10 Зар мртвима показујеш чуда?
Зар духови умрлих устају и захваљују ти? Села
11 Зар се о твојој љубави прича у гробу,
о верности твојој у Авадону?
12 Зар се за твоја чуда зна у свету таме,
за твоју праведност у земљи заборава?
13 А ја ти ипак вапијем, ГОСПОДЕ,
и ујутро ће моја молитва доћи пред тебе.
14 Зашто ме одбацујеш, ГОСПОДЕ,
и од мене кријеш своје лице?
15 Од своје младости сам јадан
и на самрти,
изнемогох твоје страхоте носећи.
16 Твој љути гнев преко мене прелази,
твоје страхоте ме сатиру –
17 поваздан се око мене вртложе као воде
и сложно ме ударају.
18 Удаљио си од мене пријатеља и друга,
тама ми је познаник једини.
1 Ко живи у скровишту Свевишњега
остаће у сенци Свесилнога.
2 Рећи ћу за ГОСПОДА:
»Он је моје уточиште и тврђава,
Бог мој, у кога се уздам.«
3 Он ће те избавити из птичареве замке
и од помора погубног.
4 Својим перјем ће те покрити
и под његовим крилима наћи ћеш уточиште.
Његова верност биће ти штит и оклоп.
5 Нећеш се плашити ноћних ужаса,
ни стреле која лети дању,
6 ни помора који се шуња по мраку,
ни пошасти која хара у подне:
7 хиљаду их може пасти крај тебе,
десет хиљада теби здесна,
али теби се неће примаћи.
8 Само гледај својим очима,
и видећеш казну која сналази опаке.
9 Ако ти пребивалиште буде ГОСПОД,
ако ти Свевишњи буде уточиште,
10 никакво зло неће те задесити
ни пошаст се примаћи твоме шатору.
11 Јер, заповедиће својим анђелима за тебе
да те чувају на свим твојим путевима;
12 они ће те носити на рукама
да ногом не запнеш за камен.
13 Лава и кобру ћеш газити,
згазити младог лава и љуту гују.
14 »Зато што ме воли, избавићу га,
зато што моје Име признаје, заштитићу га.
15 Завапиће ми, и ја ћу га услишити.
С њим ћу бити у невољи,
избавити га и прославити.
16 Наситићу га дугим животом
и моје спасење му показати.«
Псалам. Песма. За суботу.
1 Добро је захваљивати ГОСПОДУ
и твом Имену певати псалме, Свевишњи,
2 твоју љубав објављивати ујутро
и твоју верност ноћу,
3 уз лиру од десет жица
и брујање харфе.
4 Јер, ти си ме својим делима обрадовао, ГОСПОДЕ,
због твојих дела кличем.
5 Како су велика твоја дела, ГОСПОДЕ!
Како су дубоки твоји науми!
6 Глупан ово не зна,
безумник не разуме:
7 иако опаки ничу као трава
и сви зликовци бујају,
заувек ће бити затрти.
8 А ти си, ГОСПОДЕ, узвишен довека.
9 Јер, заиста, твоји ће непријатељи, ГОСПОДЕ,
твоји ће непријатељи пропасти,
сви зликовци бити распршени.
10 Учинио си да будем јак као биво[a],
новим уљем сам помазан.
11 Очи ми гледају пораз душманâ што на мене вребају,
уши слушају кукњаву опаких који се на мене дижу.
12 Праведник ће бујати као палма,
расти као кедар либански.
13 Они који су посађени у Дому ГОСПОДЊЕМ
у двориштима нашег Бога бујају
14 и у старости род доносе,
стамени и крепки,
15 објављујући: »ГОСПОД је правичан.
Он је моја Стена
и у њему нема неправде.«
Мојсије шаље извиднике у Ханаан
(5. Мојс 1,19-33)
13 ГОСПОД рече Мојсију: 2 »Пошаљи људе да извиде земљу Ханаан, коју дајем Израелцима. Из сваког праотачког племена пошаљи једног од његових поглавара.«
3 И Мојсије их, на ГОСПОДЊУ заповест, посла из пустиње Паран. Сви они били су вође Израелаца,
21 Тако они одоше горе и извидеше земљу од пустиње Цин све до Рехова према Лево-Хамату. 22 Одоше горе кроз Негев и стигоше до Хеврона, где су живели Анакови потомци Ахиман, Шешај и Талмај. Хеврон је подигнут седам година пре Цоана у Египту. 23 Када су дошли у кланац Ешкол, одрезаше лозу на којој је био један једини грозд, па га двојица од њих понеше између себе, на мотки, а понеше и нарова и смокава. 24 Тај кланац је прозван Ешкол[a] управо због грозда који су Израелци тамо одрезали. 25 После четрдесет дана, вратише се из извиђања земље. 26 Дођоше Мојсију и Аарону и целој израелској заједници у Кадешу, у пустињи Паран, па њима и целој заједници поднеше извештај и показаше плодове земље.
27 Овако су известили Мојсија: »Били смо у земљи у коју си нас послао, и њоме заиста тече мед и млеко. Ево њених плодова. 28 Али народ који тамо живи јак је, а градови су утврђени и веома велики. Чак смо тамо видели и Анакове потомке. 29 Амалечани живе у Негеву, Хетити, Јевусејци и Аморејци у Горју, а Ханаанци уз море и дуж реке Јордан.«
30 Тада Калев утиша народ око Мојсија и рече: »Треба сместа да идемо горе и запоседнемо земљу, јер ми то можемо.«
25 Обрезање има вредност ако извршаваш Закон. Али, ако кршиш Закон, твоје обрезање је постало необрезање. 26 Ако се, дакле, необрезани придржава одредби Закона, зар се његово необрезање неће сматрати обрезањем? 27 Тако ће онај ко није телесно обрезан, а испуњава Закон, судити теби који кршиш Закон, иако имаш и слово Закона и обрезање. 28 Јер, није Јудејин онај ко је то само споља, нити је право обрезање споља, на телу. 29 Него, Јудејин је онај који је то изнутра, а право обрезање је обрезање срца, Духом, а не словом. Такав не добија похвалу од људи, него од Бога.
Божија верност
3 Која је, дакле, предност Јудеја? Или, каква је вредност обрезања? 2 Велика у сваком погледу. Пре свега, поверене су им Божије речи. 3 А шта ако су неки од њих били неверни? Да ли ће њихово неверовање обеснажити Божију верност? 4 Нипошто! Него, нека Бог буде истинит, а сваки човек лажов, као што је записано:
»Да будеш у праву када говориш
и да победиш када судиш.«(A)
5 А ако наша неправедност истиче Божију праведност, шта да кажемо на то? Да је Бог неправедан – људски говорим – када искаљује свој гнев? 6 Нипошто! Јер, како би онда Бог могао да суди свету? 7 Али, ако је Божија истинитост због моје лажљивости још очигледнија на његову славу, зашто ми се и даље суди као грешнику? 8 И зашто да не »чинимо зло да би дошло добро«, као што нас неки клевећу и тврде да тако говоримо. Њихова осуда је праведна!
Прича о окрутном слузи
21 Тада Петар приђе Исусу и упита га: »Господе, колико пута може мој брат да згреши против мене, а ја да му опростим? Седам пута?«
22 »Кажем ти«, рече му Исус, »не седам, него седамдесет седам.
23 »Стога је Царство небеско слично цару који је одлучио да среди рачуне са својим слугама. 24 Када је почео да обрачунава, доведоше му једнога који му је дуговао десет хиљада таланата[a]. 25 Пошто овај није имао да му врати, господар заповеди да се дужник, његова жена и деца и све што има продају и да се дуг тако измири.
26 »Тада слуга паде ничице пред царем, молећи га: ‚Имај стрпљења са мном и све ћу ти вратити.‘ 27 И господар се сажали на тог слугу, отпусти га и опрости му дуг.
28 »А тај исти слуга, када је изашао, нађе једног свог друга у служби, који му је дуговао сто динара[b], па га дограби и поче да га дави, говорећи: ‚Врати ми дуг!‘
29 »Тада његов друг паде ничице пред њим, преклињући га: ‚Имај стрпљења са мном и вратићу ти дуг.‘ 30 Али он то не хтеде, него оде и баци овога у тамницу док не врати дуг.
31 »Када су друге слуге виделе шта се догодило, веома се ражалостише, па одоше и обавестише свога господара о свему што се догодило.
32 »Тада господар позва к себи оног слугу и рече му: ‚Зли слуго! Опростио сам ти сав онај дуг, јер си ме молио! 33 Зар није требало да се и ти смилујеш своме другу као што сам се ја смиловао теби?‘ 34 И његов господар се разгневи, па га предаде тамничарима да га муче док му не врати цео дуг.
35 »Тако ће мој небески Отац поступити с вама ако сваки од вас од свега срца не опрости своме брату.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International