Book of Common Prayer
1 ГОСПОД царује –
нека кличе земља,
нека се радује све мноштво острва.
2 Око њега су облаци и густа тмина,
праведност и правда темељ су његовог престола.
3 Пред њим огањ иде
и сажиже његове душмане унаоколо.
4 Његове муње свет обасјавају,
земља то гледа и дрхти.
5 Планине се као восак топе пред ГОСПОДОМ,
пред Господаром све земље.
6 Небеса његову праведност објављују
и сви народи гледају његову славу.
7 Срамоти ће бити извргнути
сви који служе ликовима,
који се хвале идолима.
Њему се поклоните, сви богови![a]
8 Сион то чује, и радује се,
и јудејска села кличу због твојих пресуда, ГОСПОДЕ.
9 Јер, ГОСПОДЕ, ти си Свевишњи над свом земљом,
ти си силно узвишен над свим боговима.
10 Ви који волите ГОСПОДА, мрзите зло,
јер он чува живот својих верних
и избавља их из руку опаких.
11 Светлост се просипа по праведнима
и радост по онима срца честитог.
12 Радујте се у ГОСПОДУ, праведници,
и захваљујте његовом светом Имену.
1 ГОСПОД царује –
нека дрхте народи.
На престолу седи међу херувимима –
нека се земља тресе.
2 Велик је ГОСПОД на Сиону,
узвишен над свим народима.
3 Нека захваљују твоме Имену,
великом и страшном.
Он је свет!
4 Силни Царе, ти волиш правду.
Правичност си учврстио,
право и праведно поступаш у Јакову.
5 Узвисујте ГОСПОДА, Бога нашега,
и клањајте се код његовог подножја.
Он је свет!
6 Мојсије и Аарон били су међу његовим свештеницима,
Самуило међу онима који његово Име призивају.
Призвали би ГОСПОДА, и он би их услишио.
7 Говорио им је из стуба од облака.
Држали су се његових прописа
и уредби које им је дао.
8 Услишавао си их, ГОСПОДЕ, Боже наш.
Био си им Бог који прашта,
иако си кажњавао њихова злодела.
9 Узвисујте ГОСПОДА, Бога нашега,
и клањајте се на његовој светој гори.
Јер, свет је ГОСПОД, наш Бог.
Псалам. За захваљивање.
1 Радосно вичи ГОСПОДУ, сва земљо!
2 Служите ГОСПОДУ с радошћу,
долазите пред њега кличући!
3 Знајте да је ГОСПОД Бог.
Он нас је начинио, и ми смо његови,
његов народ, стадо његовог пашњака.
4 Са захвалницом улазите кроз његове капије
и са хвалом у његова дворишта.
Захваљујте му, његово Име благосиљајте.
5 Јер, ГОСПОД је добар;
љубав његова остаје довека
и његова верност кроз сва поколења.
1 ГОСПОДЕ, Боже освете,
Боже освете, засијај.
2 Устани, Судијо земље,
врати охолима како заслужују.
3 ГОСПОДЕ, докле ће опаки,
докле ће опаки ликовати?
4 Докле ће просипати дрске речи?
Докле ће се сви зликовци хвалисати?
5 Народ твој сатиру, ГОСПОДЕ,
и твој посед тлаче.
6 Удовицу и дошљака кољу,
сироче убијају.
7 Говоре: »Не види ГОСПОД,
не обраћа пажњу Бог Јаковљев.«
8 Ви обратите пажњу, глупи међу народом!
Безумници, кад ћете се уразумити?
9 Зар Онај који је усадио ухо не чује?
Зар Онај који је саздао око не види?
10 Зар Онај који стегом народе одгаја не кажњава?
Зар Онај који људски род учи нема знања?
11 ГОСПОД зна људске мисли, да су ништавне.
12 Благо човеку кога одгајаш стегом, ГОСПОДЕ,
и из свог Закона га учиш.
13 Ти му дајеш смирење од дана злих
док се за опакога копа јама.
14 Јер, ГОСПОД неће свој народ одбацити
ни свој посед оставити.
15 Пресуде ће се опет заснивати на правди
и сви срца честитог за њом ће ићи.
16 Ко ће за мене устати против злих?
Ко ће за мене стати против зликоваца?
17 Да ми није ГОСПОД притекао у помоћ,
брзо бих се у смртној тишини настанио.
18 Кад рекох: »Нога ми се оклизну«,
твоја ме љубав придржа, ГОСПОДЕ.
19 Кад се намножила тескоба у мени,
твоја утеха ме развесели.
20 Зар могу с тобом у савезу да буду
искварене судије, које муку стварају својим одлукама?
21 Удружују се да праведнику узму живот
и да недужнога осуде на смрт.
22 Али ГОСПОД је моје утврђење високо,
мој Бог је стена мога уточишта.
23 Он ће им вратити за њихове грехе
и због њихове опакости их уништити.
ГОСПОД, наш Бог, уништиће их.
1 Дођите да кличемо ГОСПОДУ,
да радосно вичемо Стени нашег спасења!
2 Изађимо пред њега с песмом захвалницом,
радосно му псалме извикујмо.
3 Јер, ГОСПОД је велики Бог
и велики Цар над свим боговима.
4 У руци су му дубине земљине
и његови су врхунци планина.
5 Море је његово, он га је начинио,
и његове су руке саздале копно.
6 Дођите да се поклонимо и савијемо колена,
да клекнемо пред ГОСПОДОМ, нашим Творцем.
7 Јер, он је наш Бог,
а ми народ његовог пашњака,
стадо које својом руком води.
Данас ако му чујете глас,
8 »нека вам не отврдне срце
као код Мериве,
као онога дана код Масе у пустињи,
9 где су ме ваши праоци
искушавали и проверавали,
иако су гледали моја дела.
10 Четрдесет година гнушао сам се тога нараштаја.
Рекох: ‚Они су народ који у срцу застрањује;
моје путеве нису упознали.‘
11 Тако сам се у свом гневу заклео:
‚Неће ући у мој Починак!‘«
20 ГОСПОД рече Мојсију и Аарону: 21 »Одвојте се од ове заједнице, да их одмах затрем.«
22 А они падоше ничице и рекоше: »О Боже, Боже духова свега људског рода, зар ћеш бити гневан на целу заједницу када само један човек згреши?«
23 Тада ГОСПОД рече Мојсију: 24 »Кажи заједници: ‚Одмакните се од шаторâ који припадају Кореју, Датану и Авираму.‘«
25 Мојсије устаде и оде Датану и Авираму, а за њим старешине Израела.
26 Он рече заједници: »Склоните се од шаторâ ових опаких људи! Ништа њихово не дирајте, иначе ћете бити збрисани због свих њихових греха.«
27 И они се одмакоше од шаторâ који су припадали Кореју, Датану и Авираму. А Датан и Авирам су били изашли, па су, сваки са својом женом, децом и нејачи, стајали на улазу у своје шаторе.
28 Тада Мојсије рече: »По овоме ћете знати да ме је ГОСПОД послао да све ово чиним и да то није од моје воље: 29 Ако ови људи умру као што умиру сви људи и ако им се догоди само оно што се догађа свим људима, онда ме ГОСПОД није послао. 30 Али, ако ГОСПОД учини да се догоди нешто сасвим ново, и земља се отвори и прогута их заједно са свиме што је њихово, па живи сиђу у Шеол, онда ћете знати да су ови људи презрели ГОСПОДА.«
31 И чим је све ово изговорио, тле под Датаном и Авирамом се расцепи. 32 Земља се отвори и прогута их, заједно с њиховим укућанима, а тако и све Корејеве присталице и њихову имовину. 33 Живи сиђоше у Шеол, са свиме што су поседовали. Земља се склопи над њима и они нестадоше из заједнице.
34 На њихов врисак, сви Израелци око њих разбежаше се, вичући: »И нас ће земља прогутати!«
35 Тада од ГОСПОДА сукну огањ и прогута оних две стотине педесет људи који су приносили кâд.
Авраам оправдан вером
4 Шта ћемо, дакле, рећи да је открио Авраам, наш праотац по телу? 2 Јер, ако је Авраам оправдан на основу својих дела, има чиме да се хвали, али не пред Богом. 3 Шта кажу Писма? »Авраам поверова Богу и то му се урачуна у праведност.«(A)
4 Оном који ради, плата се не рачуна као дар, него као оно што му се дугује. 5 А оном који не ради, али верује у Онога који оправдава безбожника, вера се рачуна у праведност. 6 Тако и Давид говори о срећи човека коме Бог рачуна праведност без делâ:
7 »Благо онима чији су преступи опроштени
и греси покривени.
8 Благо човеку
коме Господ не рачуна грех.«(B)
9 Да ли је, дакле, ова срећа само за обрезане или и за необрезане? Јер, рекли смо да је вера Аврааму урачуната у праведност. 10 А када му је то урачуната? Док је био обрезан или необрезан? Не док је био обрезан, него док је био необрезан! 11 А обрезање је примио као знак, печат праведности коју је стекао вером док је још био необрезан. Тако је он отац свих који верују а необрезани су, да се и њима урачуна у праведност. 12 Он је и отац обрезаних, оних који нису само обрезани него и иду стопама вере нашег оца Авраама, коју је имао док је још био необрезан.
23 »Истину вам кажем«, рече Исус својим ученицима, »тешко ће богаташ ући у Царство небеско. 24 И ово вам кажем: лакше је камили да прође кроз иглене уши него богаташу да уђе у Божије царство.«
25 Када су то чули, ученици се силно зачудише, па рекоше: »Па ко онда може да се спасе?«
26 А Исус их погледа па рече: »Људима је то немогуће, али Богу је све могуће.«
27 Тада Петар рече: »Ето, ми смо све оставили и пошли за тобом. Шта ћемо, дакле, добити?«
28 »Истину вам кажем«, рече им Исус, »у новом свету, када Син човечији седне на свој славни престо, и ви који сте пошли за мном сешћете на дванаест престола и судити дванаест племена Израелових. 29 И ко год је ради мога имена оставио куће, или браћу, или сестре, или оца, или мајку[a], или децу, или њиве, добиће стоструко више и наследиће вечни живот. 30 Али, многи први биће последњи, а последњи – први.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International