Book of Common Prayer
Хоровођи. Према напеву: „Нема голубица у даљини.“ Давидова песма поуздања у Бога, када су га Филистејци ухватили у Гату.
56 Смилуј ми се, Боже,
јер ме човек гази;
од јутра до сутра нападач ме угњетава.
2 Газе ме мрзитељи моји од јутра до сутра;
јер много је нападача против мене, Узвишени.
3 У дан бојазни ја ћу у тебе да се уздам.
4 У Бога, чију реч ја славим,
у Бога се уздам;
нећу да се плашим.
Шта ми може пуки смртник?
5 Од јутра до сутра речи ми изврћу,
погубно је све што против мене смисле.
6 Започињу свађе, скривају се,
на кораке ми пазе док ми душу вребају.
7 Зар им од кривице има избављења?
У гневу обори народе, Боже.
8 Потуцања моја изброј,
у мешину своју сузе моје стави;
нису ли оне у књизи твојој?
9 Онда ће моји противници да се врате,
устукнуће кад зазовем;
знам то, јер је Бог уз мене.
10 У Бога, чију реч ја славим;
у Господа, чију реч ја славим;
11 у Бога се уздам;
нећу да се плашим.
Шта ми може пуки смртник?
12 На мени су, Боже, завети твоји;
принећу ти захвалнице,
13 јер си душу моју од смрти избавио,
кораке моје од спотицања;
да ходам пред Богом
у светлу живота.
Хоровођи. Давидов напев: „Не погуби.“ Песма поуздања у Бога, када је пред Саулом побегао у пећину.
57 Смилуј ми се, Боже, смилуј ми се,
јер у теби душа моја уточиште тражи;
и у сени твојих крила уточиште тражим
док невоље прођу.
2 Вапим Богу Свевишњему,
Богу који ми све чини.
3 Посегнуће са небеса, спашће ме;
прекориће тог који ме гази; Села
послаће Бог милост своју и верност своју.
4 Душа ми је међу лавовима,
лежим међу прождрљивцима;
потомцима људи зуба ко копља и стреле,
језика као мача оштрог.
5 Нека си узвишен врх небеса, Боже;
слава твоја нек је над свом земљом.
6 Нози мојој спремили су мрежу,
душа ми се повила;
испред мене јаму ископаше
и у њу сами упадоше. Села
7 Срце ми је вољно, Боже,
срце ми је вољно, да ти певам,
и да ти свирам!
8 Пробуди се, биће моје;
будите се, о, лиро и харфо,
ја бих зору да пробудим.
9 О, Господе, хвалићу те међу народима,
славићу те међу туђинцима.
10 Јер велика је милост твоја; до небеса,
и до облака сеже верност твоја.
11 Нека си узвишен врх небеса, Боже;
слава твоја нек је над свом земљом.
Хоровођи. Давидов напев: „Не погуби.“ Песма поуздања у Бога.
58 Зар ћутањем праведност јављате?
Судите ли подједнако потомцима људи?
2 Штавише, смишљате неправду да је чините;
рукама својим насиље земљом размеравате.
3 Застранише зликовци од мајчиног крила,
залуташе говорници лажи од стомака.
4 Њихов отров наликује змијском отрову;
попут кобриног је, што је глува, затвореног ува;
5 што не чује глас шаптача,
врачара вештог у бацању врачки.
6 Зубе им, Боже, у устима поломи;
Господе, чељусти лавићима скрши.
7 Нек испаре попут вода што отичу својим путем;
стреле своје нек одапну као да су поломљене.
8 Нек исцуре попут пужа који пузи,
нек су попут мртворођенчета што не види сунца.
9 Пре него ти лонци осете потпалу од трња –
сировог ил’ свелог –
биће развејано.
10 А праведник ће се радовати кад види освету;
ногу ће опрати у крви зликовца.
11 И казаће свако:
„Праведнику стварно плод припада.
Стварно има Бога који суди земљи.“
Хоровођи. Псалам Давидов.
64 Чуј, о, Боже, глас мој, жалопојку моју;
од страхоте противника живот ми сачувај.
2 Заклони ме од сплетки злотвора,
од халабуке починитеља злобе.
3 Језике своје попут мача они оштре,
одапињу стреле своје – речи заједљиве –
4 да из скривених места
гађају човека без мане;
и наједном гађају га
и страха немају.
5 Соколе се међу собом на зле ствари,
договарају се да прикрију клопке,
па говоре: „Ко ће да их види?“
6 Сплићу неправду:
„Смислили смо! Сплетка је сплетена.“
Дубоки су човекова нутрина и срце.
7 Али Бог ће их стрелом гађати
и наједном рањени ће бити.
8 О свој језик саплеће се,
задрхтаће свако ко их гледа;
9 препашће се сав род људски,
објавиће дело Божије
и његово дело разматраће.
10 Радоваће се праведник у Господу,
у њему ће уточиште наћи,
па ће се хвалити свако срца честитога.
Хоровођи. Псалам Давидов. Песма.
65 Боже, на Сиону те хвала очекује,
теби дани завет испуњен ће бити.
2 Теби, што чујеш молитву,
сваки човек стиже.
3 Кривице ме надвладаше,
ти опрости преступе нам наше.
4 Како је блажен изабраник, онај ког привучеш,
што пребива у твојим двориштима.
Сити били од добара Дома твога,
од твог светог храма.
5 Чудесним и праведним делима си нас услишио,
Боже спасења нашег,
поуздање свих крајева земље
и мора далеких.
6 Ти си снагом својом основао горе,
силом си се опасао.
7 Ти стишаваш хук мора,
хук таласа њихових
и вреву народа.
8 Преплашише се од чудеса твојих становници свих крајева;
и јутро и вече од радости кличу.
9 Земљом пролазиш и натапаш је;
изобилно ти је гиздаш потоцима Божијим пуним воде;
за жито се њено бринеш.
Ето, то си тако уредио.
10 Бразде јој натапаш,
орање јој поравнаваш;
пљусковима омекшаваш
и њен урод благосиљаш.
11 Годину си окрунио уродом својим,
стазе твоје кипе изобиљем.
12 Бујају пашњаци пустињски,
весељем се брда опасују.
13 Стадима се облаче пашњаци,
долине се огрћу пшеницом,
па певају, па још ускликују.
Дан откупљења
16 Господ је говорио Мојсију и Арону након смрти два Аронова сина, када су ступили пред Господа и погинули. 2 Господ је рекао Мојсију: „Реци своме брату Арону да не долази у Светињу иза завесе у свако доба, испред поклопца над Ковчегом, да не би умро, јер ја се појављујем у облаку над поклопцем.
3 Нека Арон овако дође у светињу: са јунцем из крда за жртву за грех, и овном за жртву свеспалницу. 4 Нека обуче на себе свету ланену кошуљу и ланене гаће на своје тело; нека се опаше ланеним појасом, а на главу нека стави ланени турбан. То је света одора. Нека се окупа у води, па нека се обуче. 5 Нека од заједнице Израиљаца узме два јарца за жртву за грех, и једног овна за жртву свеспалницу.
6 Арон нека принесе јунца за жртву за грех ради себе, да изврши обред откупљења за себе и свој дом. 7 Затим нека узме два јарца и постави их пред Господа, на улаз од Шатора од састанка. 8 Нека Арон баци коцку за та два јарца, једну коцку за Господа, а другу за Азазела[a]. 9 Потом нека Арон доведе јарца коцком одређеног за Господа, и принесе га као жртву за грех. 10 А јарац, који је коцком одређен за Азазела, нека се жив постави пред Господа, да се њиме изврши обред откупљења, и да се пошаље Азазелу у пустињу.
11 Тада нека Арон доведе јунца, жртву за грех ради себе, и изврши обред откупљења за себе и за свој дом. Нека закоље јунца, жртву за грех ради себе. 12 Нека, затим, узме кадионицу пуну ужареног угља са жртвеника пред Господом, и две пуне шаке ситно истуцаног мириснога ка̂да, па нека донесе иза завесе. 13 Онда нека стави ка̂д на огањ пред Господом, тако да облак од ка̂да заклони поклопац над Сведочанством, да не би умро. 14 Након тога нека узме нешто јунчеве крви и својим прстом пошкропи предњу, источну страну поклопца, а нешто од крви нека пошкропи својим прстом испред поклопца седам пута.
15 Затим нека закоље јарца, жртву за грех за народ. Онда нека донесе његову крв иза завесе, па нека уради с његовом крвљу као што је урадио с крвљу јунца; нека је пошкропи на поклопац и испред поклопца. 16 Тако ће извршити обред откупљења за Светињу због нечистоће Израиљаца, због њихових преступа и свих њихових греха. Нека исто уради и са Шатором од састанка, који пребива с њима усред њихове нечистоће. 17 Ниједан човек не сме бити у Шатору од састанка од часа када он уђе да изврши обред откупљења у Светињи до часа када изађе. Кад изврши обред откупљења за себе и за сав збор Израиљаца, 18 нека изађе према жртвенику који је пред Господом, и нека изврши обред откупљења за њега. Нека узме нешто јунчеве и јарчеве крви, па нека њоме намаже рогове жртвеника са свих страна. 19 Онда нека га пошкропи својим прстом седам пута. Тако ће га очистити од свих нечистоћа Израиљаца, и посветити га.
Христов долазак
13 Не желим да будете у незнању, браћо, у погледу оних који су уснули[a], да не тугујете као остали који немају наде. 14 Јер, ако верујемо да је Исус умро и ускрсао, тако ће Бог, Исусовим посредством, повести са собом оне који су уснули верујући у Исуса. 15 У сагласности са оним што је са̂м Господ рекао, саопштавам вам да ми живи, преостали за долазак Господњи, нећемо бити испред оних који су уснули. 16 Са̂м Господ ће сићи с неба, па ће на његову заповест, на повик арханђела, на звук Божије трубе, ускрснути најпре они који су умрли верујући у Христа. 17 Онда ћемо и ми живи, преостали, бити заједно са њима однесени на облацима увис, у сусрет Господу, те ћемо заувек бити са њим. 18 Овим речима тешите једни друге.
Давање милостиње
6 Пазите да своја дела праведности не чините пред људима да би вас приметили; иначе нећете добити награду од Оца вашега који је на небесима.
2 Стога, кад дајеш милостињу, не труби пред собом, као што то лицемери чине по синагогама и по улицама, да би их људи величали. Заиста вам кажем: већ су примили своју награду. 3 А ти кад дајеш милостињу, нека твоја левица не зна шта чини твоја десница, 4 да твоја милостиња буде у тајности. И Отац твој који види оно што је тајно, узвратиће ти јавно.
О молитви
5 Када се молите, не будите као лицемери који воле да се моле стојећи по синагогама и по раскршћима улица да би их људи видели. Заиста вам кажем, већ су примили своју награду. 6 А ти када се молиш, уђи у своју собу, затвори врата за собом и помоли се своме Оцу који види што је тајно. Твој Отац који види што је тајно, узвратиће ти јавно.
О посту
16 А када постите, не будите снуждени као лицемери, који изобличују своје лице да би их људи видели како посте. Заиста вам кажем: већ су примили своју награду. 17 А ти када постиш, умиј се и уреди своју косу мажући је уљем, 18 да не примете људи да постиш, него Отац твој који види што је тајно. И Отац твој који види што је тајно, узвратиће ти јавно.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.