Book of Common Prayer
Хоровођи. Псалам Давидов.
20 Нека те Господ услиши у дан невоље,
нека те име Бога Јаковљевог штити.
2 Нека ти пошаље помоћ из Светиње,
са Сиона нека те подупре.
3 Нека се сети свих твојих приноса,
и свеспалницу твоју нека прими. Села
4 Нека ти да̂ што ти срце хоће,
и сваку замисао твоју нека испуни.
5 А ми ћемо клицати ради твог спасења,
и у име Бога нашега дизати заставе.
Нека Господ испуни све твоје молбе.
6 Сада знам да Господ спасава свога помазаника,
и услишава га са свог светог неба,
силним спасењем своје деснице.
7 Једни се хвале колима, други коњима,
а ми именом Господа, Бога нашега.
8 Они посрћу и падају,
ми се дижемо и стојимо.
9 Господе, спаси цара,
услиши нас када призовемо!
Хоровођи. Псалам Давидов.
21 Господе, по твојој се снази цар весели,
како се много радује твоме спасењу!
2 Дао си му што му срце жели,
прошњу његову ниси одбио. Села
3 Јер сусрео си га добрим благословима,
на главу му ставио круну од сувога злата.
4 Живот је од тебе тражио и живот си му дао;
дуге дане заувек и довека.
5 Велика је твоја слава у твоме спасењу,
подарио си му сјај и величанство,
6 Јер ти му подари благослове довека,
дао му да се весели у радости твог лица.
7 Јер цар се узда у Господа,
и милошћу се Свевишњега неће уздрмати.
8 Рука ће ти наћи све твоје душмане,
десница ти наћи оне што те мрзе.
9 Учинићеш да буду као пећ огњена кад се појавиш,
Господ ће их прогутати у своме гневу,
огањ прождраће их.
10 Истребићеш им потомке са земље,
и семе њихово међу потомцима људи.
11 Јер зло су наумили против тебе,
заверу сковаше, ал’ неће им успети,
12 јер ти ћеш их у бег натерати,
кад им стрелу упериш у лице.
13 Узвиси се, Господе, у својој сили!
А ми ћемо певати и славити твоју снагу.
Псалам Давидов.
110 Рече Господ Господу моме:
„Седи мени с моје десне стране,
док душмане не положим твоје,
за твоје ноге постоље да буду.
2 Жезло снаге твоје пружа Господ са Сиона:
Сред душмана својих владај!
3 Твој ће ти се народ радо дати у дану твог похода;
у сјају славе, у цику зоре младићи су твоји као роса.“
4 Господ је дао заклетву
и неће је повући:
„Ти си довека свештеник
по реду Мелхиседековом.
5 Господ ти је с десне стране
и цареве ломи у дану свог гнева.
6 Он народима суди, све је пуно лешева;
широм поља он главе разбија.
7 Он из потока крај пута пије
и због тога диже главу.“
116 Ја волим Господа, јер је чуо мој глас
и преклињања моја;
2 пригнуо је ухо своје к мени
и докле живим ја ћу да му вапим!
3 Смртна су се ужад сплела око мене
и замка Света мртвих спопала ме;
снађоше ме и мука и чемер.
4 Али име сам Господње звао:
„О, Господе, преклињем те,
избави ми душу!“
5 Милостив је и праведан Господ,
наш је Бог милосрдан!
6 Господ брани простодушне,
јер када сам био лаковеран, он ме је спасао.
7 Ти се опет смири, душо моја,
јер ти Господ обилно узврати!
8 Да, ти си душу моју од смрти спасао,
око моје од плакања,
ногу моју од спотицања.
9 У земљи живих
пред Господом ја ћу ићи.
10 Поверовао сам, макар и говорим:
„Ојађен сам јако!“
11 А рекао сам брзоплето:
„Сваки човек је лажљивац!“
12 Чиме Господу да узвратим
за све његово добро према мени?
13 Чашу ћу спасења да подигнем,
Господње ћу име да призовем!
14 Завете своје извршићу Господу
пред целим његовим народом.
15 Скупоцена је у очима Господњим
смрт његових верних.
16 О, Господе, ја сам слуга твој!
Твој сам слуга, син твоје слушкиње,
са мене си расково окове!
17 Принећу ти жртву захвалницу
и призваћу ја име Господње!
18 Завете своје извршићу Господу
пред целим његовим народом;
19 у двориштима Дома Господњег,
усред тебе, о, Јерусалиме.
Славите Господа!
117 Сви пуци, славите Господа,
величајте га, сви народи!
2 Јер му је моћна милост према нама
и довека истина је Господња!
Славите Господа!
Вода на чудесан начин извире из стене
17 Цела израиљска заједница је кренула даље из пустиње Син, путујући од постаје до постаје, како је Господ заповедио. Утаборили су се код Рафидина, али тамо није било воде да народ пије. 2 Тада је народ почео да се свађа с Мојсијем, говорећи: „Дај нам да пијемо воде!“
Мојсије им одговори: „Зашто се са мном свађате? Зашто искушавате Господа?“
3 Народ је био жедан, па је гунђао против Мојсија. Рекли су му: „Зашто си нас извео из Египта? Зар хоћеш да жеђу помориш нас, нашу децу и нашу стоку?“
4 Мојсије завапи Господу: „Шта да радим с овим народом? Још мало па ће да ме каменују!“
5 Господ одговори Мојсију: „Изађи пред народ и поведи са собом неколико израиљских старешина. Затим узми у руку свој штап којим си ударио по Нилу, па пођи. 6 Ево, ја ћу стати пред тобом на стену код Хорива, а ти ћеш ударити по стени и из ње ће потећи вода да народ пије.“ Мојсије учини тако на очи израиљских старешина. 7 То место је назвао Маса и Мерива, јер су се ту Израиљци свађали и искушавали Господа говорећи: „Да ли је Господ међу нама или није?“
Битка против Амаличана
8 Тада наиђу Амаличани и завојште против Израиљаца код Рафидина. 9 Мојсије рече Исусу Навину: „Изабери људе, па иди и заметни битку против Амаличана. А ја ћу сутра стати на врх брда с Божијим штапом у својој руци.“
10 Исус Навин учини онако како му је рекао Мојсије, те оде у бој против Амаличана. А Мојсије, Арон и Ор се попну на врх брда. 11 Док су Мојсијеве руке биле уздигнуте, Израиљци би побеђивали, а кад би их спустио, Амаличани би побеђивали. 12 Но, Мојсијеве руке се уморе. Зато су узели камен и ставили га под њега, те је сео, а Арон и Ор су му држали руке, један с једне стране, а други с друге. Тако му руке нису клонуле до заласка сунца. 13 Исус Навин порази Амалика и његов народ оштрицом мача.
14 Тада Господ рече Мојсију: „Запиши ово у књигу да се памти и пренеси ово Исусу Навину: потпуно ћу избрисати сећање на Амалика под небом!“
15 Мојсије подигне жртвеник и назва га – „Господ је моја застава“ – 16 јер је рекао: „Пошто се рука подигла на Господњи престо, Господ ће водити рат против Амалика од нараштаја до нараштаја.“
Служите једни другима!
7 Приближио се крај свега. Будите прибрани и будни, да бисте могли да се молите. 8 Изнад свега, одржавајте међу собом трајну љубав, јер љубав покрива мноштво греха. 9 Негујте узајамну гостољубивост која је лишена гунђања. 10 Као добри управитељи разноврсних Божијих дарова, служите једни другима даром који је свако од вас, милошћу Божијом, примио. 11 Ко проповеда, нека то чини као да проповеда саме речи Божије. Ко служи, нека то чини снагом коју даје Бог, тако да се у свему прослави Бог кроз Исуса Христа. Њему припада слава и сила од сад и довека. Амин.
Учествовање у Христовим патњама
12 Вољени моји, не чудите се огњеним невољама које вас сналазе да вас кушају. То што вам се догађа није ништа чудно. 13 Уместо тога, радујте се што учествујете у Христовим патњама, да бисте клицали од радости када се открије његова слава. 14 Блажени сте ако вас вређају ради Христа, јер Дух славе, Божији Дух, почива на вама. 15 Нико од вас да не страда као убица, лопов, злочинац, или као човек који се плете у туђа посла. 16 Али ако неко трпи зато што је хришћанин, нека се не стиди тога, него нека слави Бога што носи то име. 17 Јер, дошло је време за Суд који ће започети од Божијег дома. А ако Суд почиње од нас, какав тек крај очекује оне који су непослушни Божијој Радосној вести? 18 Јер Писмо каже:
„Ако се праведник једва спасава,
шта ће бити с безбожником и грешником?“
19 Стога, нека они који по Божијој вољи трпе, повере своје душе верном Створитељу чинећи добра дела.
16 Још мало па ме нећете више видети, а затим још мало, па ћете ме видети.“
Жалост и радост
17 Тада Исусови ученици рекоше једни другима: „Шта значи то што нам је рекао: ’Још мало, па ме нећете више видети, а затим још мало, па ћете ме видети’ и ’зато што одлазим к Оцу’? 18 Шта мисли под тим: ’Још мало’? Не знамо о чему то говори.“
19 Исус је знао да хоће да га питају, па им је рекао: „Питате се међу собом шта значи оно што сам рекао: ’Још мало, па ме нећете више видети, а затим још мало, па ћете ме видети’? 20 Заиста, заиста вам кажем да ћете плакати и нарицати, а свет ће се радовати. Бићете у жалости, али ће се ваша жалост преокренути у радост. 21 Жена је у тескоби кад рађа, јер је дошао час порођајних болова, али кад роди дете, она више не спомиње своју муку, јер је новорођенче дошло на свет. 22 И ви сте сада жалосни, али ја ћу вас поново видети, те ће ваша срца бити испуњена радошћу. Ту радост нико неће моћи да вам одузме. 23 У онај дан ме нећете више питати ни о чему. Заиста, заиста вам кажем: Отац ће вам дати што год затражите у моје име. 24 Ви још нисте ништа затражили у моје име. Тражите и добићете, да ваша радост буде потпуна.
25 Ово сам вам рекао сликовито, али доћи ће час када вам више нећу говорити сликовито, него ћу вам отворено говорити о Оцу. 26 У тај дан ви ћете тражити од Оца у моје име. Не кажем вам да ћу ја молити Оца за вас. 27 Наиме, вас са̂м Отац воли, зато што сте ви заволели мене и зато што сте поверовали да сам дошао од Бога. 28 Од Оца сам изашао и дошао на свет; сада одлазим са света и идем к Оцу.“
29 Његови ученици му рекоше: „Ево, сад нам отворено говориш и не служиш се сликовитим говором. 30 Сада знамо да све знаш и да није потребно да ти неко постави питање, јер ти то унапред знаш. Зато верујемо да си дошао од Бога.“
31 „Сада верујете? – упита их Исус. 32 Ево, тек што није наступио час, када ћете се сви разбежати свако на своју страну, а мене оставити самог. Ипак, ја нисам са̂м, јер је Отац са мном.
33 Ово сам вам рекао да имате мир у мени. У свету ћете имати невољу, али ви будите храбри; ја сам победио свет.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.