Book of Common Prayer
Књига Прва
Псалми 1–41
1 Блажен човек који не следи савет опаких,
не стоји на грешничком путу,
нити седа у друштво ругача,
2 већ ужива у Закону Господњем,
дан и ноћ му о Закону мисли.
3 Он је као дрво усађено крај поточних вода,
које род свој даје када му је време,
а лишће му никада не вене.
Све што ради, на добро му иде.
4 Нису такви опаки!
Они су као плева што је ветар носи.
5 Зато опаки неће опстати на суду,
ни грешници на збору праведних.
6 Јер зна Господ пут праведника,
а пут опаких води у пропаст.
2 Зашто ли се буне народи,
шта то људи узалуд смишљају?
2 Цареви се света прикупљају,
кнезови се с њима саветују,
да навале сложно на Господа
и на његовог Помазаника[a]:
3 „Збацимо са себе окове њихове,
стргнимо са себе свезе њихове!“
4 Смеје се онај што на небесима столује,
Господ се то њима подругује.
5 Он им онда у гневу проговара,
јарошћу их својом ужасава:
6 „Цара свога ја сам поставио,
на Сиону, светој гори својој.“
7 Објавићу одлуку Господњу.
Он ми рече:
„Ти си Син мој,
данас си се мени родио.
8 Тражи од мене, и даћу ти у наследство пуке,
и крајеве земаљске да ти буду имовина.
9 Сломићеш их гвозденом палицом,
разбићеш их као посуду од глине.“
10 Зато, цареви, будите разумни,
примите наук, владари земаљски!
11 Служите Господу у страху,
с трепетом се радујте.
12 Волите Сина, да му гнев не плане,
па да пропаднете на свом путу,
јер гнев његов за трен ока плане.
Благо сваком ко у њему уточиште тражи!
Псалам Давидов, кад је бежао пред својим сином Авесаломом.
3 Господе, колико ли је мојих противника,
колико ли је оних што устају на мене!
2 Много је оних што о мени кажу:
„Нема њему спасења од Бога.“ Села[b]
3 А ти, Господе, штит си око мене,
славо моја, ти ми главу дижеш!
4 Гласом својим призивам Господа,
одговара он ми с горе своје свете. Села
5 Ја лежем и спавам, и опет се будим,
јер Он, Господ, пружа ми ослонац.
6 Не бојим се ни хиљада људи,
што одасвуд надиру на мене.
7 Устани, Господе,
спаси ме, мој Боже;
све душмане моје удари у браду,
опакима све зубе поломи.
8 Спасење припада Господу,
твој благослов на твом је народу. Села
Хоровођи, уз жичане инструменте. Давидов псалам.
4 Одговори кад те зовнем, Боже, моја правдо,
у мојој тескоби, дај ми да одахнем,
смилуј ми се, почуј ми молитву.
2 Докле ће, о, људски синови,
слава моја бити у срамоти?
Докле ћете волети испразност,
докле ћете ићи за преваром? Села
3 Знајте, верне је Господ одвојио за себе,
Господ слуша кад год га позовем.
4 Гневите се, али не грешите,
на постељи срцем размишљајте, утихните. Села
5 Принесите жртве праведне,
у Господа се уздајте.
6 Многи кажу: „Ко ће нам показати срећу?“
Обасјај нас, Господе, светлом свога лица!
7 Ти си ми весељем испунио срце,
више га има од њиховог жита,
и од младога вина њиховог.
8 Ја спокојно лежем,
спокојно и спавам,
јер ти са̂м, Господе,
дајеш ми спокоја. Села
Тужбалица Давидова, коју је испевао Господу због речи Хуша, Венијаминовца.
7 Господе, Боже мој,
у теби је моје уточиште,
спаси ме, избави,
од свих који ме гоне,
2 да ми душу као лав не раздеру,
растргну ме, а спаса ни од кога.
3 Господе, Боже мој, ако сам ово учинио,
ако сам руке своје неправдом окаљао,
4 ако сам пријатељу злом узвратио,
а противника без разлога пљачкао,
5 нека ме непријатељ гони и сустигне,
нека живот мој на земљу згази,
а славу моју у прашину баци. Села
6 У свом гневу устани, Господе,
дигни се на бес мојих душмана,
пробуди се, у помоћ ми дођи,
јер ти си свој суд заказао.
7 Нека се збор народа скупи око тебе,
па над њима владај са висина.
8 Господ суди народима,
суди ми, Господе, по праведности
и непорочности мојој.
9 Бог је праведан,
он испитује и срца и нутрину;
нека дође крај злу опаких,
а праведнога ти учврсти.
10 Бог је мој штит,
он спасава исправног у срцу.
11 Бог је праведни судија,
сваког дана Бог гнев свој излива.
12 А за оног ко се не покаје,
он ће свој мач наоштрити,
и лук свој запети, уперити;
13 таквом спрема оружје смртно,
стреле своје прави запаљиве.
14 Ето, опаки је злом бременит,
зачиње невољу, а рађа превару.
15 Копа јаму, издуби је,
и пада у јаму коју је начинио.
16 Невоља његова нека му се на главу врати,
насиље његово нека му на теме падне.
17 Хвалићу Господа ради његове праведности,
славићу песмом име Господа Свевишњег!
21 Мојсије испружи своју руку над морем, а Господ пошаље јак источни ветар који је узбијао воду целе ноћи, учинивши да се море исуши. Вода се поделила, 22 па су Израиљци ходали посред мора по сувом дну. Вода им је стајала као зид с десне и леве стране.
23 Тада се Египћани са свим фараоновим коњима, бојним колима и коњаницима спусте у море и почну да их гоне. 24 Пред саму зору, Господ погледа доле из стуба од огња и облака на египатску војску и у њу унесе пометњу. 25 Заглавио је точкове на бојним колима, тако да су се тешком муком покретали. „Бежимо од Израиљаца – повикаше Египћани – јер се Господ бори за њих против Египћана!“
26 Господ рече Мојсију: „Испружи руку над морем, да се вода врати на Египћане, на њихова бојна кола и коњанике.“ 27 Мојсије испружи руку над морем, и у освит зоре се вода врати на своје место. Египћани су бежали од воде, али их је Господ сручио усред мора. 28 Вода се вратила и потопила бојна кола и коњанике, сву фараонову војску која је била кренула за Израиљцима у море. Ни један од њих није преживео. 29 А Израиљци су ходали посред мора по сувом дну, док су им зидови воде стајали с десна и с лева.
30 Тог дана је Господ избавио Израиљце из руку Египћана, а Израиљци су видели мртве Египћане на морској обали. 31 Кад су Израиљци видели велику силу коју је Господ показао над Египћанима, народ се побојао Господа, па су поверовали Господу и његовом слузи Мојсију.
Изванредни Божији благослови за његов народ
1 Петар, апостол Исуса Христа, поздравља изабране дошљаке, расејане по Понту, Галатији, Кападокији, Малој Азији и Витинији, 2 које је Бог Отац изабрао на основу свог предзнања, посвећењем Духа, да буду послушни Исусу Христу, и пошкропљени његовом крвљу: милост вам и мир у изобиљу.
Животна нада
3 Нека је благословен Бог и Отац Господа нашега Исуса Христа, који нас је по свом великом милосрђу – посредством ускрсења Исуса Христа из мртвих – поново родио за живу наду, 4 да ћемо примити наследство које је непропадљиво, неокаљано и које не вене. Оно се чува на небу за вас, 5 које Божија сила чува посредством вере за спасење, спремно да се открије у последње дане.
6 Ви се овоме радујете, иако сте сад, кад већ тако треба да буде, накратко ожалошћени разним невољама које вас сналазе. 7 Невоље, наиме, доказују искреност ваше вере, која је драгоценија од злата. Па и злато, иако пропадљиво, мора да се испита ватром. Тако ћете по својој вери примити хвалу, славу и част, када се појави Исус Христос. 8 Ви га волите, иако га нисте видели, и верујете у њега, иако га сада не видите, те се радујете неизрецивом и узвишеном радошћу, 9 јер постижете сврху своје вере: спасење својих душа.
10 Ово спасење су тражили и испитивали пророци који су пророковали о милости која је вама намењена. 11 Они су истраживали када ће се и како то спасење остварити. На то време је указивао Дух Христов који је био у њима, унапред најављујући о Христовим патњама и слави која га очекује после тога. 12 Њима је Бог открио да, тиме што су говорили о овим стварима, нису служили себи, него вама, којима су то сада објавили гласници Радосне вести посредством Светог Духа, посланог с неба. У ове ствари и анђели желе да завире.
14 Нека се не узнемирава ваше срце. Верујте у Бога и верујте у мене. 2 У дому мога Оца има много станова. Иначе, зар бих вам рекао: ’Идем да вам припремим место’? 3 А кад одем и припремим вам место, вратићу се и повести вас са собом, да и ви будете где сам ја. 4 А ви знате пут куда ја идем.“
5 Тома му рече: „Господе, не знамо где идеш. Како можемо да знамо пут?“
6 Исус му рече: „Ја сам Пут и Истина и Живот. Нико не долази к Оцу осим по мени. 7 Стога, ако сте упознали мене, упознаћете и мог Оца. Ви га познајете већ сада и видели сте га.“
8 Филип рече: „Господе, покажи нам Оца и биће нам довољно.“
9 Исус му рече: „Толико сам времена са вама и ниси ме упознао, Филипе? Ко је видео мене, видео је и Оца. Зашто онда кажеш: ’Покажи нам Оца’? 10 Зар не верујеш да сам ја у Оцу и да је Отац у мени? Речи које вам говорим не долазе од мене; Отац који је у мени чини своја дела. 11 Верујте да сам ја у Оцу и Отац у мени. Ако не због другог, верујте макар због дела која чиним. 12 Заиста, заиста вам кажем: ко верује у мене, чиниће дела која ја чиним. Чиниће и већа дела, јер ја одлазим к Оцу. 13 Што год затражите у моје име, ја ћу то учинити, да би се слава Очева открила у Сину. 14 Што год затражите у моје име, ја ћу то учинити.
Исус обећава Духа Светога
15 Ако ме волите, извршаваћете моје заповести, 16 а ја ћу измолити од Оца да вам да̂ другог Помагача-Утешитеља да буде са вама довека. 17 Он је Дух истине. Њега свет не може да прими, јер га не види и не познаје. Ви га познајете, јер са вама борави и биће у вама.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.