Book of Common Prayer
105 Хвалите Господа, призивајте му име,
објавите његова дела међу народима.
2 Певајте му, славите га песмом,
говорите о свим његовим чудесима.
3 Хвалите се светим именом његовим,
нек се радују срца оних који траже Господа.
4 Тражите Господа и његову снагу,
тражите свагда лице његово.
5 Памтите чудеса која је учинио,
чуда и судове уста његових.
6 О, семе Авра̂мово, слуго његов,
децо Јаковљева, изабраници његови!
7 Он је Господ, Бог наш,
судови су његови по свој земљи.
8 Он се сећа увек његовог савеза,
речи што је заповеди за хиљаду нараштаја,
9 који је склопио са Авра̂мом,
и којим се заклео Исаку,
10 за уредбу га је поставио Јакову,
Израиљу за вечни савез,
11 говорећи: „Теби ћу дати земљу хананску,
као део вашега наследства.“
12 Док их је још било мало,
тек шачица дошљака у земљи,
13 лутајући од народа до народа,
од једног царства до другог,
14 није дао ником да их тлачи,
ради њих је кажњавао цареве:
15 „Не дирајте моје помазанике,
мојим пророцима злобу не чините!“
16 Он је глад призвао на земљу,
укинуо свако снабдевање хлебом.
17 Човека је послао пред њима,
Јосифа, проданог у робље.
18 Ноге су му спутали ланцима,
а врат су му оковали гвожђем;
19 све до часа кад се испунила реч о њему,
реч Господња га је прокушала.
20 Цар је заповедио да га пусте,
владар народа га је ослободио.
21 Поставио га је за господара куће,
за управитеља свих својих добара;
22 да по својој вољи води му главаре,
старешине му мудро саветује.
23 Тако је Израиљ дошао у Египат;
Јаков, дошљак у Хамовој земљи.
24 И он је веома умножио свој народ,
бројнији су били од својих душмана.
25 Окренуо им је срце да замрзе његов народ,
да му се на слуге пакосно окоме.
26 Послао је Мојсија, свог слугу,
и Арона, свог изабраника.
27 И они су пред њима приказали његове знакове
и чудеса по Хамовој земљи.
28 Спустио је таму на њу, помрачио је,
и они[a] нису били непослушни његовој речи.
29 Воде им је у крв претворио
и рибе им поморио.
30 Земља им је врвела од жаба,
чак и одаје њихових царева.
31 Заповедио је, па су обади и комарци
навалили на све њихове крајеве.
32 Град им је као кишу дао
и пламене муње по њиховој земљи.
33 Лозе им је и смокве сломио,
скршио им стабла по њиховом крају.
34 Заповедио је, па су грунули
безбројни скакавци и гусенице.
35 Обрстили су све биље њихове земље,
појели им летину са поља.
36 Побио је све првенце њихове земље,
први плод све њихове мужевности.
37 Извео их је са сребром и златом,
међу његовим племенима није било посрнулих.
38 Египат је одахнуо када су изашли,
јер их је од њих спопала страхота.
39 Облак је као заклон разастро
и пламен да ноћу светли.
40 Молили су га и он им доведе препелице,
хлебом с неба их насити.
41 Отворио је стену и воде прокуљаше,
потекле су као поток у земљи сувој.
42 Јер се сетио свог светог обећања Авра̂му,
слузи своме.
43 Извео је свој народ у радости,
уз клицање своје изабране.
44 Дао им је земље туђинске,
запосели су труд народа;
45 да би се држали његових прописа
и законе његове слушали.
Славите Господа!
Потврђен савез
24 Бог рече Мојсију: „Попни се к Господу, ти, Арон, Надав и Авијуд, те седамдесет израиљских старешина. Поклоните се издалека. 2 Нека само Мојсије приступи Господу. Остали нека не прилазе. Народ нека се не пење с њим.“
3 Мојсије оде и исприча народу све Господње речи и све уредбе. Народ одговори у један глас: „Вршићемо све речи што их је Господ изрекао.“ 4 Мојсије је написао све речи Господње.
Следећег јутра је поранио и подигао жртвеник у подножју горе и дванаест стубова за дванаест израиљских племена. 5 Затим је послао израиљске младиће да принесу жртве свеспалнице и да жртвују Господу јунце као жртве мира. 6 А Мојсије узме половину крви и улије је у посуде, а другу половину излије на жртвеник. 7 Онда је узео Књигу савеза и гласно је прочитао народу. Они одговорише: „Вршићемо све што је Господ рекао, и покоравати се томе.“
8 Мојсије је, затим, узео крв и њоме пошкропио народ, и рекао: „Ево крви савеза који је Господ склопио са вама на темељу свих ових речи.“
9 После тога се Мојсије попео са Ароном, Надавом, Авијудом и седамдесеторицом израиљских старешина. 10 Они су видели Бога Израиљевог. Под његовим ногама је било нешто као постоље од чистог сафира, јасно као са̂мо небо. 11 Бог није дизао своју руку на главаре Израиљаца. Гледали су Бога, јели и пили.
12 Господ рече Мојсију: „Попни се к мени на гору. Остани тамо, а ја ћу ти дати камене плоче са Законом и заповестима које сам написао за њихову поуку.“
13 Мојсије устане са својим помоћником Исусом Навином, и Мојсије се попне на гору Божију. 14 Старешинама је рекао: „Ви нас чекајте овде, док се не вратимо. Ево, Арон и Ор су са вама. Ко буде имао неки спор, нека се обрати њима.“
15 Мојсије се попне на гору, а облак прекрије гору. 16 Слава Господња се спустила на гору Синај, и облак ју је обавијао шест дана. Седмог дана Господ позове Мојсија из облака. 17 Очима Израиљаца је слава Господња на врху горе изгледала као сажижући огањ. 18 Мојсије је ушао усред облака и попео се на гору. На гори је Мојсије провео четрдесет дана и четрдесет ноћи.
8 Пазите да вас ко не зароби филозофијом и испразном заблудом, која се темељи на људском предању и учењу о силама овога света, а не на Христу.
9 Јер, у њему телесно пребива сва пунина божанства. 10 А ви сте примили испуњење у њему, који је глава над сваким главарством и власти. 11 У њему сте обрезани, али не људском руком, него обрезањем које је извршио Христос, а оно се састоји у уклањању грешне природе. 12 Јер, када сте се крстили, тада сте са Христом били сахрањени, те сте с њим и ускрснути вером у делотворну силу Бога који га је ускрснуо из мртвих.
13 И ви сте некада били мртви због својих преступа и необрезања тела, али вас је он оживео са њим, тако што нам је опростио све преступе, 14 поништивши обвезницу чији су нас прописи теретили као дужнике. Њу је он уклонио приковавши је на крст, 15 којим је разоружао главарства и власти и јавно их изложио, водећи их у заробљеничкој поворци.
16 Зато, не дајте никоме да вас осуђује због онога што једете или пијете, или због некаквог празника, младине или суботе. 17 Све то је само сенка онога што долази, а стварност је Христос. 18 Не дозволите да вас ико лишава награде, тиме што он са̂м ужива у понизности и служењу анђелима, и упушта се у виђења. Такав се без разлога прави важан и ослања на људску памет, 19 не држећи се Христа – главе, из које све тело, повезано и потпомогнуто зглобовима и жилама, расте онако како му Бог даје да расте.
Супротставите се људским учењима!
20 Ако сте се, умревши с Христом, ослободили сила овога света, зашто живите као да још увек припадате свету? Зашто се покоравате прописима: 21 „Не дохвати“, „Не окуси“, „Не додируј“? 22 Све то се односи на ствари које употребом пропадају. Ништа друго него људске заповести и учења! 23 То има привид мудрости, а у ствари је самовољна побожност и лажна понизност, те беспоштедна строгост према телу, али нема никакву вредност; не може да обузда жудњу тела.
Почетак Исусовог јавног деловања
12 Када је Исус чуо да је Јован одведен у тамницу, повукао се у Галилеју. 13 Напустио је Назарет и настанио се у Кафарнауму, крај мора, на подручју Завулоновог и Нефталимовог племена, 14 да би се испунило оно што је Бог рекао преко пророка Исаије:
15 „Земља завулоновска и земља нефталимска,
на путу што води ка мору,
с друге стране Јордана,
Галилеја многобожачка;
16 народ што у тами седи,
велику је светлост угледао,
онима што у крају смрти живе,
и под њеном сенком седе,
светлост јарка освану.“
17 Од тада је Исус почео да проповеда и говори: „Покајте се, јер се приближило Царство небеско!“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.