Book of Common Prayer
Давидов.
25 К теби, Господе, уздижем душу своју,
2 у тебе се поуздајем, мој Боже,
не дај да се осрамотим;
не дај да душмани моји ликују нада мном.
3 Неће се стидети ни један од оних
који у тебе наду своју полажу;
стидеће се они
који своју веру крше без разлога.
4 Објави ми, Господе, своје путеве,
научи ме својим стазама.
5 Води ме својом истином, учи ме,
јер ти си мој Бог, мој Спаситељ,
теби се надам поваздан.
6 Сети се, Господе, милосрђа
и милости своје, јер су од вечности.
7 Не сећај се греха̂ моје младости,
ни мојих преступа;
сећај ме се по милости својој,
ради своје доброте, Господе.
8 Господ је добар и праведан,
зато показује пут грешницима.
9 Он води понизне по правди,
и учи понизне своме путу.
10 Све стазе Господње милост су и истина,
онима што чувају савез његов и прописе.
11 Опрости ми кривицу, јер је велика,
ради свога имена, Господе.
12 Ко је човек што се боји Господа?
Он ће га упутити на пут, који он изабра за њега.
13 Душа ће му почивати у добру,
а семе му наследити земљу.
14 Присан је Господ с онима
који га се боје,
њима свој савез обзнањује.
15 Стално очи упирем ка Господу,
јер ми ноге из мреже извлачи.
16 Окрени се к мени, смилуј ми се,
јер сам усамљен и јадан.
17 Множе се муке срца мога;
извуци ме из мојих невоља.
18 Погледај на моју муку и патњу,
и опрости све грехе моје.
19 Погледај колико је душмана мојих,
који мене мрзе из дубине душе.
20 Чувај моју душу, избави ме,
не дај да се постидим,
јер у теби нађох уточиште.
21 Нека ме недужност и поштење чувају,
јер сам своју наду ставио у тебе.
22 Откупи, Боже, Израиљ,
од свих његових невоља.
За хоровођу, по напеву „Смрт сина“. Псалам Давидов.
9 Славићу Господа свим срцем својим,
причаћу о свим твојим чудесима.
2 Веселићу се, теби ћу клицати,
твоме ћу имену певати, Свевишњи.
3 Кад се моји непријатељи повуку у бегу,
нека се саплету и пропадну пред тобом.
4 Јер ти си одбранио моје право и суд,
сео си на престо да судиш по правди.
5 Укорио си народе, уништио опаке,
затро си им име у веке векова.
6 Докрајчен је душманин,
у рушевинама је довека,
градове си му истребио,
спомен на њих избрисао.
7 Али Господ столује до века,
престо је свој поставио да суди,
8 и свету ће судити по правди,
једнако ће судити народима.
9 Господ је заклон угњетеном,
заклон у време невоље.
10 Нека се уздају у тебе они који твоје име знају,
јер ти, Господе, не остављаш оне што те траже.
11 Певајте Господу, који столује на Сиону!
Причајте народима о делима његовим!
12 Јер онај што се свети за проливену крв,
он памти, не заборавља вапај понизних.
13 Смилуј ми се, о, Господе,
види како ме киње мрзитељи моји
– ти што ме извлачиш из врата смрти –
14 да бих навештао сва славна дела твоја
на дверима ћерке сионске,
и тамо се радовао твојему спасењу.
15 Народи јаму ископаше, ал’ у њу сами упадоше,
нога им се ухвати у мрежу коју сакрише.
16 Господ је себе учинио знаним,
он поступа по праву,
а опаки се хвата у замку своје руке. Мисли. Села
17 Нека се опаки врате у Свет мртвих,
сви народи који Бога заборављају,
18 јер убоги неће увек бити заборављен,
нити пропасти нада понизних.
19 Устани, Господе,
нека човек не надвлада,
нека се суди народима пред тобом.
20 Утерај им страх у кости, Господе,
нека знају пуци да су само људи. Села
Псалам Давидов.
15 Ко то сме, о, Господе,
да пребива у твом шатору,
и да живи на светој гори твојој?
2 Онај који хода беспрекорно,
и чини што правда захтева;
ко из срца говори истину,
3 и свој језик чува од пакости;
ко свом ближњем не чини зла,
нити оцрњује свога ближњега;
4 ко с презиром гледа на опаке,
а поштује оне што се боје Господа;
ко своју заклетву не пориче
макар му то и на зло изашло;
5 ко не позајмљује новац с каматом,
нити прима мито против невиног.
Ко то чини, неће се пољуљати довека.
13 Сутрадан је Мојсије сео да решава спорове међу народом. Народ је стајао око њега од јутра до вечери. 14 Кад је Мојсијев таст видео шта све Мојсије чини за народ, запитао га је: „Што се ти толико бавиш народом? Зашто ти седиш са̂м, а сав народ стоји око тебе од јутра до вечери?“
15 Мојсије одговори своме тасту: „Зато што народ долази к мени да тражи правду од Бога. 16 Кад имају неки спор, они долазе к мени. Онда ја пресудим између једног и другог, и упутим их у Божије одредбе и законе.“
17 „Није добро то што радиш – рече му његов таст. 18 И ти и овај народ с тобом ћете се потпуно исцрпсти. Претежак је то посао за тебе; са̂м га не можеш обављати. 19 Послушај сад мој савет који ћу ти дати и Бог ће бити с тобом: ти заступај народ пред Богом и износи њихове спорове пред Бога. 20 Објашњавај им уредбе и законе и упућуј их на пут којим треба да иду и на дела која треба да чине. 21 Али издвој од свег народа способне људе, богобојазне и поуздане, који мрзе мито, и постави их за главаре над скупинама од хиљаду, стотину, педесет и десет. 22 Нека они суде народу у свако доба, а пред тебе нека износе веће спорове. Мање спорове нека решавају сами. Олакшај себи терет: нека га они с тобом носе. 23 Ако овако учиниш, и Бог ти тако заповеди, моћи ћеш да издржиш, а сав ће овај народ задовољно отићи својој кући.“
24 Мојсије је послушао савет свога таста, па је учинио како је овај рекао. 25 Мојсије је изабрао способне људе од свих Израиљаца, и поставио их за главаре народу: начелнике над скупинама од хиљаду, стотину, педесет и десет, 26 да суде народу у свако доба. Теже случајеве су износили пред Мојсија, а све мање спорове су решавали сами.
27 Затим Мојсије отпреми свога таста, те се овај врати у своју земљу.
Однос пастира према цркви
5 Оне који су старешине међу вама молим ја, који сам и са̂м старешина и сведок Христових мука, те учесник у слави која треба да се открије, 2 да напасате Божије стадо које вам је поверено. Али не чините то присилно, него драговољно, како је Богу по вољи, и не из користољубља, него из одушевљења. 3 Не понашајте се деспотски према онима који су вам поверени, него будите примери стаду. 4 А кад се појави врховни Пастир, примићете славни венац који не вене.
5 Тако и ви, младићи, покоравајте се старешинама. А сви се заодените понизношћу, да служите једни другима, јер:
„Бог се супротставља охолима,
а понизнима исказује милост.“
6 Стога се понизите под моћну руку Божију, да вас узвиси у право време. 7 Пребаците сву своју бригу на њега, јер се он брине за вас.
8 Будите трезвени, бдите, јер ваш непријатељ, ђаво, обилази као ричући лав и тражи кога да прождере. 9 Будите чврсти у вери, те му се одуприте, знајући да и ваша браћа по вери широм света пролазе кроз исте патње.
10 А Бог, милостив у свему, који вас је по Христу Исусу позвао у вечну славу, он ће вас, након ваше кратке патње усавршити, учврстити, оснажити и утемељити. 11 Његова је сила довека. Амин.
Закључак и поздрав
12 Написао сам вам ово кратко писмо уз помоћ Силвана, кога сматрам верним братом, да вас опоменем и потврдим да је ово права милост Божија. Ње се држите.
13 Поздравља вас црква у Вавилону, која је заједно са вама изабрана од Бога, и мој син Марко. 14 Поздравите једни друге пољупцем љубави.
Мир са свима вама који сте у Христу.
Исусови преци
1 Ово је родословна књига Исуса Христа – сина Давидовог, сина Авра̂мовог.
2 Авра̂м је имао сина Исака,
Исак Јакова,
Јаков је имао Јуду и његову браћу,
3 Јуда је са Тамаром имао Фареса и Зару,
Фарес је имао Есрона,
Есрон Арама,
4 Арам Аминадава,
Аминадав Насона,
Насон Салмона.
5 Салмон је са Рахавом имао Воза,
Воз са Рутом Овида,
Овид је имао Јесеја.
6 Јесеј је био отац цара Давида.
Давид је са Уријином женом добио Соломона.
7 Соломон је имао Ровоама,
Ровоам Авију,
Авија Асафа,
8 Асаф Јосафата,
Јосафат Јорама,
Јорам Озију,
9 Озија Јотама,
Јотам Ахаза,
Ахаз Језекију,
10 Језекија Манасију,
Манасија Амоса,
Амос Јосију.
11 Јосији су се родили Јехонија и његова браћа за време вавилонског изгнанства.
12 Јехонија је, после вавилонског изгнанства, имао Салатила,
Салатило Зоровавеља,
13 Зоровавељ Авијуда,
Авијуд Елијакима,
Елијаким Азора,
14 Азор Садока,
Садок Ахима,
Ахим Елијуда,
15 Елијуд Елеазара,
Елеазар Матана,
Матан Јакова,
16 Јаков Јосифа, који је био муж Марије, која је родила Исуса званог „Христос“.
17 Дакле, од Авра̂ма до Давида било је четрнаест колена, од Давида до вавилонског изгнанства четрнаест колена, и од вавилонског изгнанства до Христа такође четрнаест колена.
Послање Јована Крститеља
3 У оне дане појавио се Јован Крститељ проповедајући у Јудејској пустињи. 2 Говорио је: „Покајте се, јер се приближило Царство небеско!“ 3 То је оно што је рекао пророк Исаија:
„Глас једног пустињом одзвања:
’Пут Господњи приправите;
друмове за њега поравнајте.’“
4 Са̂м Јован је био одевен у одећу од камиље длаке, а око струка је имао кожни појас. Хранио се скакавцима и дивљим медом. 5 Људи из Јерусалима, из целе Јудеје и из целе јорданске области долазили су тада к њему, 6 а он их је крштавао у реци Јордану, при чему су они исповедали своје грехе.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.