Book of Common Prayer
Хоровођи, уз жичане инструменте. Давидова поучна песма.
55 Послушај, Боже, молитву моју;
од моје се молбе не сакривај.
2 Добро ме почуј и услиши ме.
Неспокојан сам и сметен у жалопојци својој;
3 од гласа противника,
због притиска зликовца,
јер навалише на мене невољу
и у гневу замрзеше ме.
4 У мени је срце моје устрептало
и смртни ужас на мене је пао.
5 Страх и стрепња дошли су на мене,
језа ме је опхрвала.
6 Говорим: „Ко ће ми дати крила голубице?
Ја бих да одлетим и скрасим се.
7 Баш далеко ја бих одлетео,
скрасио се у пустињи. Села
8 Похитаћу у склониште своје,
због ветра што ковитла и због олује.“
9 Смети их, Господе,
језик им расцепи;
јер видим насиље
и сукоб у граду.
10 Дан и ноћ зидине му обилазе,
у њему су злоба и страдање.
11 У њему је разарање,
с тргова му не нестају тлачење и превара.
12 Јер није непријатељ тај који ме вређа –
ја бих то претрпео;
ни онај што ме мрзи није тај који ми чини шта велико –
од њега бих се ја сакрио;
13 већ ти – човек мени раван –
пријатељ мој блиски који ме познаје;
14 са ким сам се радо саветовао,
у Дом Божији ишао у мноштву.
15 Смрт нека их заскочи;
у Свет мртвих нека живи оду,
јер је зло тамо где бораве,
у њима самима.
16 Ја ћу Бога да зазовем
и Господ ће да ме спасе.
17 Јадаћу се, уздисаћу увече, ујутро и у подне;
и он мој глас чуће.
18 Откупиће у миру душу моју
из боја против мене,
јер је много оних
што ми се противе.
19 Чуће Бог,
понизиће их онај што столује од давнина; Села
оне што се не мењају
и који се Бога не боје.
20 Своју руку диже на оне с којима је у миру,
свој савез раскида.
21 Уста су му мека као масло,
а рат му је у срцу;
речи су му од уља мекше,
а ипак су мачеви исукани.
22 На Господа товар свој пребаци
и он ће те подржати;
праведнику неће дати
никад да се затетура.
23 А ти ћеш их, Боже, оборити у ждрело, у јаму;
крволоци и варалице ни половину својих дана доживети неће.
А ја се у тебе уздам.
Давидов.
138 Хвалићу те од свег срца,
пред боговима певаћу ти славопоје!
2 Клањаћу се у Дому светости твоје;
хвалићу име твоје за милост твоју и истину твоју;
за обећање твоје, за реч твоју
што је изнад свег имена свога диже.
3 На дан када сам вапио, ти си ме услишио;
смелост си ми дао, душу ојачао.
4 Нек те хвале, о, Господе, сви цареви земље,
када чују речи твојих уста!
5 Опеваће путеве Господње,
јер је слава Господња велика.
6 Узвишен је Господ али гледа пониженог,
а бахатог надалеко препознаје.
7 Макар се и нашао усред невоље,
живот ћеш ми сачувати;
на бес мога противника испружићеш руку своју,
спашће мене десна рука твоја!
8 Господ ће ме осветити!
О, Господе, милост твоја је довека;
дела својих руку не напуштај!
Хоровођи. Давидов Псалам.
139 О, Господе, ти ме проничеш
и теби сам познат!
2 Знаш ме и кад седим и кад стојим,
познајеш ми мисли издалека.
3 Посматраш ме док ходам, док лежим,
и свестан си свих мојих путева.
4 Елем, још ми речи на језику нема,
а ти, ето, о, Господе, познајеш баш сваку!
5 Обухваташ ме и спреда и страга,
руку своју на мене полажеш.
6 Чудесно ми је то сазнање, узвишено,
немоћан сам да га схватим!
7 Од твог Духа где да одем?
Од твог лица куда да побегнем?
8 Дигнем ли се до небеса – ти си тамо;
спустим ли се у Свет мртвих – и тамо си!
9 Винем ли се зориним крилима
и преселим на крај мора;
10 и тамо ме рука твоја води,
придржава ме десница твоја.
11 Све и да кажем –
„Тама ће ме свакако прекрити,
светло око мене ко ноћ ће постати“ –
12 од тебе ме ни тама не скрива
и ноћ попут дана сија,
јер и тама ти је као светло!
13 Да, ти си ми нутрину створио,
саткао ме у утроби мајке моје!
14 Хвалићу те што сам такав саздан,
запањујуће диван,
што су ти дела чудесна;
а душа је моја тога добро свесна.
15 Моје кости теби нису сакривене биле,
док сам био стваран на тајноме месту;
док сам био обликован у дубини земље.
16 Очи су ме твоје ко заметак гледале;
у твојој су књизи записани дани моји одређени,
а да још ни један од њих постојао није!
17 И како су ми драгоцене твоје мисли, Боже!
Како их је много кад се зброје!
18 Да их бројим,
више их је него песка;
а када се пробудим,
још увек сам са тобом.
19 О, Боже, кад би хтео зликовца да смакнеш!
Одлазите од мене, крвници!
20 Они против тебе сплеткаре,
лажи о теби шире твоји противници.
21 О, Господе, зар да не мрзим те што тебе мрзе?
Богобораца се гнушам!
22 Мржњом крајњом ја их мрзим!
Душмани су они моји!
23 Проникни ме, о, Боже! Срце ми упознај,
окушај ме, забринуте мисли моје сазнај!
18 Мојсије је подигао Пребивалиште. Поставио је подножја, а на њих даске, затим је поставио пречаге и усправио стубове. 19 Онда је распростро Шатор над Пребивалиштем и на њега од горе ставио покривач Шатора, баш како је Господ заповедио Мојсију.
20 Потом је узео Сведочанство и ставио га у Ковчег, ставио дршке на Ковчег и одозго поклопио Ковчег. 21 Ковчег је донео у Пребивалиште, па је обесио преградну завесу да закрива Ковчег сведочанства, као што је Господ заповедио Мојсију.
22 Сто је поставио у Шатор од састанка на северној страни Пребивалишта, изван завесе. 23 На њега је поређао хлебове пред Господом, како је Господ заповедио Мојсију.
24 Свећњак је поставио у Шатор од састанка насупрот столу, на јужној страни Пребивалишта. 25 Потом је упалио свеће пред Господом, како је Господ заповедио Мојсију.
26 Испред завесе у Шатору од састанка поставио је златни жртвеник. 27 На њему је упалио миомирисни ка̂д, како је Господ заповедио Мојсију.
28 На улаз у Пребивалиште је поставио застор. 29 Жртвеник за жртве свеспалнице је поставио код улаза Пребивалишта Шатора од састанка и на њему принео жртву свеспалницу и жртву од жита, како је Господ заповедио Мојсију.
30 Умиваоник је поставио између Шатора од састанка и жртвеника, и у њега налио воде за прање. 31 Из њега су Мојсије, Арон и његови синови прали руке и ноге. 32 Прали су се кад су улазили у Шатор од састанка и кад су приступали жртвенику, како је Господ заповедио Мојсију.
33 Мојсије је затим подигао двориште око Пребивалишта и жртвеника и поставио застор на дворишну капију. Тако је Мојсије завршио посао.
Слава Господња испуњава Пребивалиште
34 Тада је облак прекрио Шатор од састанка и слава Господња је испунила Пребивалиште. 35 Мојсије није могао да уђе у Шатор од састанка, јер је на њему почивао облак, а слава Господња испуњавала Пребивалиште.
36 Током целог њиховог путовања, кад год би се облак подизао са Пребивалишта, Израиљци би кретали на пут. 37 Али, ако се облак не би дигао, ни они не би кретали на пут, све до дана када би се подизао. 38 Јер, у току целог њиховог путовања, облак Господњи је био над Пребивалиштем дању, док је ноћу у облаку био огањ, пред очима целог дома Израиљевог.
Живот угодан Богу
4 Најзад, браћо, молимо вас и заклињемо Господом Исусом да се држите онога што смо вам предали: да треба живети тако да све више напредујете угађајући Богу – као што уосталом и живите. 2 Ви, наиме, знате каква смо вам упутства дали у име Господа Исуса.
3 Јер је Божија воља да будете свети – да се клоните ванбрачних односа, 4 те да сваки од вас зна владати својим телом на частан и свет начин[a] – 5 а не са пожудом и страшћу као што то раде незнабошци који не познају Бога. 6 Не преступајте у овоме, и не наносите штету своме брату, јер Господ кажњава за све то, као што смо вам већ рекли и упозорили вас. 7 Бог нас, наиме, није позвао на нечистоту, већ на посвећење. 8 Стога, ко одбацује ово упутство, не одбацује човека, већ Бога који вам је дао свог Светог Духа.
9 А што се тиче братске љубави, нема потребе да вам о томе пишем, јер вас је са̂м Бог научио да волите једни друге. 10 Ви, у ствари, и волите сву браћу по целој Македонији. Ипак вас молимо да у томе напредујете у све већој мери.
11 Ревносно се трудите да мирно живите, да гледате своја посла, и радите својим рукама, баш као што смо вам већ рекли, 12 да би ваш живот био за пример неверујућима и да ни од кога не зависите.
О освети
38 Чули сте да је речено: ’Око за око и зуб за зуб.’ 39 А ја вам кажем: не супротстављајте се злом човеку, него, ако те неко удари по десном образу, окрени му и други. 40 Ако неко хоће да иде на суд с тобом да би ти узео кошуљу, дај му и огртач. 41 Ако те неко натера да идеш једну миљу с њим, иди с њиме и две. 42 Дај ономе који тражи од тебе, и не окрећи се од онога који хоће да позајми од тебе.
Љубав према непријатељима
43 Чули сте да је речено: ’Воли ближњега свога, а мрзи непријатеља свога.’ 44 А ја вам кажем: волите своје непријатеље, и молите се за оне који вас прогоне. 45 Тако ће се показати да сте деца Оца вашега који је на небесима, јер он даје да његово сунце обасјава и зле и добре, и даје кишу и праведнима и неправеднима. 46 Јер ако волите оне који вас воле, какву ћете награду примити од Бога? Не чине ли то исто и порезници? 47 Ако поздрављате само своје сународнике, чините ли нешто посебно? Зар то исто не чине и многобошци? 48 Будите, дакле, савршени као што је савршен Отац ваш небески.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.