Book of Common Prayer
Хоровођи, уз фруле: Давидов псалам.
5 О, Господе, почуј моје речи,
и размотри уздисаје моје.
2 Чуј мој вапај, царе мој и Боже,
јер теби своју управљам молитву.
3 Јутром, Господе, ти глас ми чујеш,
јутром теби приносим молитву,
нетремице пазим, ишчекујем.
4 Јер ти ниси Бог коме злочин прија,
зло не може твојим гостом бити.
5 Охоли ти на очи не могу изаћи,
мрзиш све што чине неправду.
6 Ти затиреш оне што говоре лажи,
крвожедне и подмукле Господ не подноси.
7 А ја ћу у Дом твој доћи,
по обилном твоме смиловању,
пред твојим ћу светим Домом бити,
у страху се теби поклонити.
8 Својом ме правдом води, Господе,
због мрзитеља који ми заседу спремају;
пут свој поравнај преда мном.
9 Истине им нема на уснама,
срце им је испуњено злобом,
гроб отворен грло је њихово,
а језик им ласка превртљиво.
10 О, Боже, кривим их прогласи,
сплетке њихове нек их упропасте.
За грехе их многе изагнај,
јер на тебе они устадоше.
11 Нека се радују сви што у теби уточиште траже,
нека се довека веселе које ти заклањаш,
нека кличу они који име твоје љубе.
12 Јер ти, Господе, благосиљаш праведног,
милошћу га као штитом заклањаш.
Хоровођи, уз жичане инструменте. За дубоке гласове. Псалам Давидов.
6 Не карај ме, Господе, у своме гневу,
у срџби ме својој не кажњавај.
2 Смилуј ми се, Господе, јер сам клонуо,
исцели ме, Господе, кости ми се тресу.
3 Душа ми је врло устрептала,
докле, Господе, докле ћеш чекати?
4 Окрени се, Господе, избави ми душу,
спаси мене због милости своје.
5 Јер, мртав човек тебе не спомиње,
ко ће те из Света мртвих[a] прослављати?
6 Од јецања сасвим сам клонуо;
сву ноћ лежај ја плачем натапам,
и свој кревет сузама обливам.
7 Око моје од муке се гаси,
ишчезава због свих мојих душмана.
8 Одбијте од мене, сви преступници,
јер чуо је Господ глас мог вапаја.
9 Чуо је Господ моју молбу,
Господ прима моју молитву.
10 Нек се осрамоте сви моји душмани,
нек великој смутњи подлегну,
нек се одмах повуку у сраму.
10 Зашто, Господе, стојиш далеко?
Што се скриваш у време невоље?
2 Опаки, надмени, љуто гони убогог,
у сплетке га хвата које је исплео.
3 Јер опаки се хвали жудњама свог срца,
похлепни проклиње, презире Господа.
4 У својој га охолости он не тражи,
нема Бога ни у једној мисли својој.
5 Тај увек успева на својим стазама,
на судове твоје он с висока гледа,
и својим се душманима руга.
6 Он у срцу каже:
„Ништа мене неће уздрмати,
зло ме никад задесити неће.“
7 Уста су му пуна клетве, лажи и увреде,
а мука и невоља под језиком његовим.
8 У дворишту вреба из заседе,
из потаје убија невинога,
из скровишта мотри немоћнога.
9 Као лав он вреба у шипражју,
у заседи чека да улови убогога;
у своју га мрежу хвата и одвлачи.
10 Беспомоћне ломи и обара,
они му у канџе допадају.
11 Он говори у срцу:
„Бог заборавља, скрива лице,
никада он то неће видети.“
12 Устани, Господе,
дигни своју руку, Боже,
понизне немој заборавити!
13 Зашто опаки да презире Бога,
зашто да у свом срцу каже:
„Ти ме нећеш за то питати“?
14 Али, ти то ипак видиш,
јер посматраш муку и невољу,
да ствар узмеш у своје руке.
Немоћни се ослања на тебе,
сиротоме ти си помоћник.
15 Сломи руку опакоме, зломе,
па кад тражиш његову опакост,
ни трага од ње да не нађеш.
16 Господ је цар у веке векова,
нестаће народи са његове земље.
17 Ти, Господе, чујеш чежњу понизних,
храбриш их, ухо своје приклањаш,
18 да даш право сиротоме и угњетеном,
да човек на земљи не задаје више страх.
Хоровођи. Давидов.
11 Уточиште је мени у Господу.
Зашто онда мени говорите:
„Као птица у гору утеци!
2 Јер, гле, опаки лук свој натежу,
на тетиву стрелу постављају,
да поштене из мрака гађају.
3 Када се темељи распадају,
шта праведник може да учини?“
4 Господ је у свом светом храму,
Господњи је престо на небесима,
очима он помно посматра,
он прониче потомке људи.
5 Праведнога испитује Господ,
али душа његова мрзи онога,
ко је опак и воли насиље.
6 На опаког он ће сручити
ужарено угљевље и сумпор;
пламенови огњеног вихора,
то је део њихов, то им је у чаши.
7 Јер праведан је Господ,
праведност он воли,
поштени ће гледати му лице.
Мојсијева песма
15 Тада су Мојсије и Израиљци запевали ову песму у славу Господа:
„Господу ћу запевати,
јер се силно прославио,
коња и коњаника
у море је свалио.
2 Господ је моја сила и песма,
он ми је спасење.
Он је мој Бог, славићу Бога оца свога,
њега ћу ја узвисивати.
3 Господ је ратник,
Господ му је име.
4 Кола је фараонова
и војску његову у море сручио,
челници се војни
у мору Црвеном подавили.
Тама их је прекрила,
5 у дубине су морске
као камен потонули.
6 Десница се твоја, Господе,
прославила силом,
десница је твоја, Господе,
затрла душмана.
7 Величанством своје славе
оборио си оне што се против тебе буне,
свој гнев си као огањ послао,
прождро их је као сламу.
8 На дах твојих ноздрва сабраше се воде,
стихије се морске као зид усправише,
у срцу мора бездан се морски
у тло чврсто претвори.
9 Душманин рече:
’Гонићу их, ухватити,
плен свој поделити,
заситићу њима своју душу;
свој ћу мач исукати
и силом их поробити.’
10 На дах твојих уста
море их је прекрило,
потонуше као олово
у моћним водама.
11 Ко је као ти,
Господе, међу боговима?
Ко је као ти,
величанствен у светости,
страшан у слави,
творац чудеса?
12 Испружио си своју десницу
и земља их је прогутала.
13 Својом милошћу ти си извео народ,
њега си ти откупио,
снагом си га својом повео
к стану своје светости.
14 Чуће то народи, од страха задрхтаће,
страва обузеће житеље филистејске.
15 Смели су се владари едомски,
застрепели кнезови моавски,
клонули су сви житељи Ханана.
16 Ужас и страх њих је обузео,
мишицом си их својом моћном
занемео, скаменио,
док твој народ, Господе, не прође,
док народ, који си ти стекао, не прође.
17 Довешћеш их и засадити
на гори која теби припада,
на месту које ти, о, Господе,
боравиштем својим учини,
Светилиштем, Господе,
што га твоје руке утемељише.
18 Господ ће царевати
у веке векова.“
19 Кад су, дакле, фараонови коњи, бојна кола и коњаници пошли за њима у море, Господ је вратио морске воде на њих, док су Израиљци ходали по сувом усред мора. 20 Потом је Аронова сестра Марија, пророчица, узела бубањ у руку, а све остале жене су је пратиле с бубњевима и плешући. 21 Марија им је запевала:
„Запевајте Господу
јер се силно прославио,
коња и коњаника
у море је свалио.“
Позив на свето живљење
13 Зато, нека ваш ум буде спреман, будите трезни, потпуно се поуздајте у милост коју ћете добити по откривењу Исуса Христа. 14 Као послушна деца, не живите као некада у незнању, када сте били вођени разним жељама. 15 Напротив, владајте се свето као што је свет Бог који вас је позвао. 16 Јер је у Писму написано: „Будите свети, јер ја сам свет.“
17 Па ако зовете Оцем Бога који је непристрасан, и који суди свакога по његовим делима, проводите време свог живота у туђини у страху пред њим. 18 Ви, наиме, знате да од свог испразног начина живота, који сте наследили од својих очева, нисте откупљени пропадљивим сребром или златом, 19 него драгоценом крвљу Христа, који је био као јагње без мане и недостатка. 20 Он је предодређен још пре стварања света, али се појавио у последња времена ради вас, 21 који његовим посредством верујете у Бога. Он је Христа ускрсао из мртвих и дао му славу, тако да ваша вера и нада буду усмерене на Бога.
22 А сада, пошто сте очистили своје душе послушношћу истини, тако да имате искрену љубав према својој браћи по вери, предано волите једни друге из чиста срца. 23 Наиме, ви сте наново рођени, али не од пропадљивог семена, него од непропадљивог, посредством речи живога Бога који не умире. 24 Јер Писмо говори:
„Свако је тело као трава,
и сва му је слава као цвет пољски.
Сахне трава, цвет отпада,
25 али реч Господња остаје довека.“
Та реч је Радосна вест која вам је проповедана.
18 Нећу вас оставити као сирочад. Вратићу се к вама. 19 Још мало и свет ме неће видети. Ви ћете ме видети и живећете, јер ја живим. 20 У тај дан ћете сазнати да сам ја у свом Оцу, а да сте ви у мени и ја у вама. 21 Ко прихвата моје заповести и извршава их, тај ме воли. А ко воли мене, њега ће волети мој Отац. И ја ћу га волети и себе му открити.“
22 Јуда (не Искариот) рече: „Господе, како то да ћеш се открити нама, а не свету?“
23 Исус му одговори: „Ако ме неко воли, држаће се мога учења, па ће га и мој Отац волети. Мој Отац и ја ћемо доћи к њему и настанићемо се код њега. 24 А ко ме не воли, тај се не држи мог учења. Учење које слушате није моје, већ потиче од Оца који ме је послао.
25 Ово вам кажем док сам још са вама. 26 А Помагач-Утешитељ, Дух Свети, кога Отац шаље у моје име, поучиће вас свему и подсетиће вас на све што сам вам рекао. 27 Мир свој вам остављам, мир свој дајем вам. Не дајем вам онакав мир какав свет даје. Не дајте да вам узнемиреност и страх обузму срце.
28 Чули сте да сам вам рекао: ’Одлазим, али се враћам к вама.’ Да ме волите, ви бисте се радовали што одлазим к Оцу, јер је Отац већи од мене. 29 То сам вам сада рекао, пре него што се догоди, да верујете кад се то догоди. 30 Нећу још дуго говорити с вама, јер долази владар овога света. Он нема власти нада мном, 31 али свет треба да зна да ја волим Оца и да чиним онако како ми је заповедио мој Отац.
Устаните, идемо одавде!
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.