Book of Common Prayer
Псалам Давидов.
24 Господу припада земља и све што је на њој,
свет и сви који живе на њему.
2 Јер он га је утемељио на морима,
на водама га основао.
3 Ко ће да се успне на гору Господњу?
Ко ће да стане на свето место његово?
4 Онај коме су руке недужне,
човек који има срце без мане,
чија душа не следи испразност,
и који се не заклиње лажно.
5 Он ће пожњети благослов од Господа,
и праведност од Бога, свог Спаситеља.
6 Такав је нараштај оних који га траже,
који траже лице твоје, Боже Јаковљев. Села
7 Дигните, о, врата, своје надвратнике,
дигните се, двери вечне,
да уђе Цар славе.
8 Ко је тај Цар славе?
Господ јак и јуначан,
Господ силан у боју.
9 Дигните, о, врата, своје надвратнике,
дигните се, двери вечне,
да уђе Цар славе.
10 Ко је тај Цар славе?
Господ над војскама,
он је тај Цар славе. Села
Псалам Давидов.
29 Дајте славу Господу, синови Божији,
дајте Господу славу и силу,
2 дајте Господу славу имена његовог,
клањајте се Господу у величанству светиње његове.
3 Глас је Господњи над водама,
он то тутњи, он, Бог славе,
он, Господ, над многим водама.
4 Глас је Господњи силан,
глас је Господњи величанствен.
5 Глас Господњи ломи кедрове,
Господ ломи кедрове ливанске.
6 Од њега поскакују као теле,
а Ливан и Сирјон[a] као биволче.
7 Глас Господњи сипа муње огњене,
8 глас Господњи потреса пустињу,
тресе Господ пустињу кадиску.
9 Од гласа Господњег кошуте се младе,
шумама он скида кору са стабала,
а у Дому његовом сви говоре „Слава!“
10 Господ столује над потопом,
Господ столује као Цар довека.
11 Господ даје силу свом народу,
Господ миром благосиља свој народ.
Хоровођи, „Радосница“. Псалам Давидов.
8 О, Господе, наш Боже,
како је узвишено име твоје по свој земљи!
Ти си хвалу себи
дао на небесима.
2 Са усана деце и дојенчади,
ти си себи моћ подигао
ради својих непријатеља;
да ућуткаш душманина и осветника.
3 Кад погледам твоја небеса,
које твоји прсти начинише,
месец и звезде које ти постави…
4 Шта је човек да га се сећаш,
шта ли син човечији да бринеш за њега?
5 Ти си га мало мањим од Бога учинио,
славом и чашћу њега си овенчао,
6 дела руку својих у власт си му дао,
њему под ноге све си покорио:
7 све овце и говеда,
и звериње пољско,
8 птице небеске, и рибе морске,
што пливају морским стазама.
9 О, Господе, наш Боже,
како је узвишено име твоје по свој земљи!
Хоровођи. Радосница потомака Корејевих. Псалам.
84 О, Господе над војскама,
дивно ли је боравиште твоје!
2 Чезне ми и копни душа
за двориштем Господњим!
Срце ми и тело кличу живом Богу!
3 Крај твојих жртвеника –
о, Господе над војскама,
Царе мој и Боже мој –
птица дом свој нађе
и ластавица гнездо своје,
у које птиће своје стави.
4 Како су блажени они што бораве у твом Дому,
они што те славе без престанка. Села
5 Како је блажен човек коме је у теби снага,
онај чије срце жели к теби да путује.
6 Они што пролазе сузном долином
чине је извором,
благослове јој рана киша носи.
7 Путују, и све су силнији,
док се свако не покаже Богу на Сиону.
8 О, Господе, Боже над војскама, чуј молитву моју!
Пригни ухо, о, Јаковљев Боже!
9 Штит наш погледај, о, Боже,
и запази лице свог помазаника.
10 Јер бољи је и један дан у твојим двориштима
него хиљаду других;
боље и да стојим на прагу Дома Бога мога,
него да боравим у шаторима злога.
11 Јер Господ Бог је и сунце и штит,
Господ даје и наклоност и част.
Не узима добро беспрекорним људима.
12 О, Господе над војскама,
благо сваком ко се у тебе поузда!
Посвећење Арона и његових синова за свештеничку службу
8 Господ рече Мојсију: 2 „Узми Арона и његове синове; одећу, уље посвећења, јунца жртве за грех, два овна, кошару бесквасних хлебова, 3 и сабери целу заједницу код улаза Шатора од састанка.“ 4 Мојсије учини како му је Господ заповедио. Када се заједница сабрала код улаза од Шатора од састанка, 5 Мојсије рече заједници: „Ово је Господ заповедио да се уради!“
6 Мојсије је довео Арона и његове синове, па их је опрао у води. 7 Обукао га је у одежду и опасао га опасачем. Затим га је обукао у кошуљу, и ставио на њега оплећак. Онда га је опасао извезеним појасом и њиме га причврстио уз оплећак. 8 Ставио је на њега напрсник, а у напрсник је ставио Урим и Тумим. 9 На главу му је ставио турбан, а на чело турбана метнуо је златну плочицу, посветни натпис, као што је Господ заповедио Мојсију.
10 Мојсије узе уље за помазање и помаза Пребивалиште и све ствари у њему, и тако га посвети. 11 Од тог уља је пошкропио жртвеник седам пута. Затим је помазао жртвеник, све његово посуђе, и умиваоник са постољем, да их посвети. 12 Нешто од тог уља је излио на Аронову главу и помазао га, да га посвети. 13 Мојсије је приступио Ароновим синовима и обукао их у кошуље, опасао их појасевима, и обмотао им турбан око главе, како је Господ заповедио Мојсију.
30 Онда је Мојсије узео од уља помазања и од крви, који су били на жртвенику, па је пошкропио Арона и његову одежду, и његове синове и њихове одежде, па је посветио Арона и његову одежду, и његове синове и њихове одежде.
31 Тада Мојсије рече Арону и његовим синовима: „Скувајте то месо на улазу у Шатор од састанка и тамо га једите с хлебом из кошаре с посветним хлебом, као што сам заповедио: ’Нека га једу Арон и његови синови.’ 32 Што остане од меса и хлеба, нека се спали. 33 Не напуштајте улаз Шатора од састанка седам дана, док се не наврше дани вашег посвећења. Наиме, седам дана ће трајати ваше посвећење. 34 Како се данас чинило, тако је Господ заповедио да се и надаље врши обред откупљења за вас. 35 На улазу Шатора од састанка останите седам дана, дању и ноћу, држећи што је Господ заповедио, да не изгинете. Тако ми је било заповеђено.“
36 Арон и његови синови су извршили све речи које им је Господ заповедио преко Мојсија.
12 Будући да смо окружени толиким облаком сведока, одбацимо сваки терет и грех који нас спутава, те постојано трчимо трку која нам предстоји. 2 Уприте поглед на Исуса, зачетника и довршитеља наше вере! Он је због радости, која му је следовала, презрео срамоту и поднео патње на крсту, те сео с десне стране Божијег престола. 3 Промислите само колико је непријатељство он поднео од стране грешника, да ви не будете обесхрабрени и да не клонете.
4 Још се нисте успротивили до крви у борби против греха. 5 А заборавили сте и охрабрење које вам је упућено као деци:
„Сине мој, не узимај олако Господњи одгој,
и не клони када те он кори,
6 јер Господ кори оног кога воли,
и туче сваког кога прихвата за сина.“
7 Поднесите стога Божији одгој, јер Бог поступа с вама као са својом децом. Какво је, наиме, то дете које отац не одгаја? 8 А ако вас не одгаја, као што се сва деца одгајају, онда сте копилад, а не његова деца. 9 Дакле, ако смо поштовали своје очеве по телу, који су нас одгајали уз кажњавање, нећемо ли се много више покоравати нашем духовном Оцу да бисмо живели? 10 Наши очеви су нас за кратко време одгајали како им се свидело, а Бог нас одгаја на добро, да учествујемо у његовој светости. 11 Ипак, чини се да свака васпитна мера у овом тренутку доноси више жалости него радости, али касније рађа плод који доноси мир и праведност онима који су одгојени на тај начин.
12 Зато усправите клонуле руке и учврстите клецава колена. 13 Поравнајте стазе за своје стопе, да се слабе ноге не ишчаше, већ да се исцеле.
Служите Богу са страхом и трепетом
14 Настојте да будете у миру са свима, и радите на своме посвећењу, без којег нико неће видети Господа.
Исуса одбацују у Назарету
16 Дошао је и у Назарет, где је одрастао. У суботу, по свом обичају, оде у синагогу. Устао је да чита из Светог писма. 17 Дали су му Књигу пророка Исаије. Он развије свитак и нађе место где пише:
18 „Дух је Господњи нада мном;
он ме је помазао
да јавим Радосну вест понизнима.
Он ме посла да навестим сужњима ослобођење,
а слепима повратак вида,
да ослободим потлачене
19 и да најавим годину помиловања Господњег.“
20 Онда је замотао свитак књиге, вратио је послужитељу и сео. Очи свију у синагоги биле су упрте у њега. 21 Затим рече пред свима: „Данас су се, на ваше уши, обистиниле ове речи Писма.“ 22 Сви су потврђивали и дивили се умилним речима које су силазиле са његових усана. Говорили су: „Није ли он Јосифов син?“
23 А Исус им рече: „Ви ћете ми свакако рећи ову пословицу: ’Лекару, излечи самога себе. Учини и овде у свом завичају чуда за која смо чули да си их учинио у Кафарнауму.’“
24 Исус настави: „Заиста вам кажем: ниједан пророк се није прославио у свом завичају. 25 Будите уверени да је било много удовица у време пророка Илије у Израиљу, кад небо није давало кишу три године и шест месеци и кад је настала глад у целој земљи. 26 Ипак, Бог је послао Илију само удовици у Сарепти сидонској. 27 А у време пророка Јелисеја било је у Израиљу много губаваца, али ниједан није био излечен од губе, осим Намана Сирца.“
28 Сви у синагоги ускипеше од беса на ове речи. 29 Онда се подигну и одведу га изван града до руба брда на коме је њихов град саграђен, с намером да га баце доле. 30 Али Исус прође између њих и оде.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.